Kako su zanatlije odbranile šegrte migrante

Jedan francuski pekar stupio je u štrajk glađu kako bi spriječio protjerivanje svog vrijednog šegrta porijeklom iz Gvineje.

Pekar Stephan Ravacley iz Besancona uspio je zadržati na poslu mladog migranta Laye Fode Traoreinea (AFP)
Pekar Stephan Ravacley iz Besancona uspio je zadržati na poslu mladog migranta Laye Fode Traoreinea (AFP)

Levičarski dnevnik L’Humanité sažima situaciju u Francuskoj naslovom: “Nove varijante virusa koje sve više zabrinjavaju… i vakcine koje nedostaju“.

Većina francuskih medija razrađuje ovu temu na ovaj ili onaj način, sa sagovornicima svih mogućih zanimanja. Paradoksalno, ispostavilo se da Francuzi nisu toliko protiv vakcina koliko se činilo i da je ključni problem to što vakcine američkog Fajzera, britanskog Astra-Zeneka i američke Moderne kasne u odnosu na dogovorene rokove. Nije izvesno čak ni da li će svi francuski građani koji su primili prvu Fajzerovu vakcinu moći da dobiju drugu nakon tri sedmice.

Svi francuski mediji preneli su da, uprkos širenju birtanskog soja virusa, za sada neće biti potpunog zaključavanja, ali da niko više neće moći da napusti državnu teritoriju osim u “neophopdnim slučajevima“. I dalje će policijski čas počinjati u 18:00 uveče, kretanje će biti dozvoljeo preko dana, ali kada je moguće treba raditi od kuće. Biće zatvoreni veliki tržni centri, a male radnje u kvartovima ostaće otvorene, za razliku od prethodnih perioda karantina, kada je bilo obrnuto, pa su veliki trgovinski lanci optuživani da su privilegovani.

‘Prestanimo da se lažemo’

Nedeljnik Marianne na naslovnoj strani donosi naslov: “Prestanimo da se lažemo: ovo će (dugo) trajati“.

Glavna urednica lista Natacha Polony u uvodniku, između ostalog, piše o teškoćama mnogih mladih ljudi koji, zbog zdravstvene krize i ograničavanje slobode kretanja i drugih sloboda, prolaze kroz velike psihičke i finansijske probleme. Po njoj, najvažnije je da mladi ljudi sačuvaju pojam slobode i ideju da su “oni ti koji odlučuju o tome kakav će biti njihov život“ i da je država tu da im pomogne da ostvare taj slobodni izbor “i da prevaziđu teškoće i prepreke poput (socijalne) nejednakosti“.

“Virusi su mutirali, van su kontrole, stižu u talasima, imamo iluzije o imunitetu… Gurnuti smo u jednu drugačiju epohu“, piše Polony i dodaje:  “… upali smo u epohu u kojoj demokratije odlučuju da potpuno zatvore svoje granice kako bi se zaštititli od drugih, u epohu u kojoj nestaje onaj koji je bio simbol modernog doba: ‘homo touristicus’. Ali, život mora da teče dalje. Ako ova epidemija mora da potraje, moramo da učinimo ono što za poslednjih godinu dana nismo učinili – moramo da pokušamo da naučimo da živimo sa njom, umesto da se slepo držimo nade da će sve ovo uskoro završiti!“, poručuje Polony.

Glavna urednica nedeljnika Marianne objašnjava da živeti sa epidemijom znači dobiti “konačno sredstva kako bi se razvio zdravstveni sistem koji će biti izdržljiv. To znači da treba razmišljati o postupnoj izgradnji samostalnog sistema proizvodnje, da nas treba zaštiti od nelojalne kineske konkurencije, koja očigledno nema probleme koje mi imamo kada je reč o usklađivanju ekonomije i zdravstvenih mera. Izbor koji treba da napravimo nije stvar slučaja, nije bezopasan, a potencijalno je i bolan. Ali, ako ne napravimo izbor, to znači da biramo smrt zapadne civilizacije, nesposobne da izađe na kraj sa svojim protivurečnostima.“

Koliko košta pandemija?

Dnevnik Libération na prvoj strani objavljuje pitanje: “Covid – da li ćemo morati da isplatimo dug?“ U podnaslovu aluzija na reči predsednika Emanuela Makrona sa početka epidemije, kada je, najavljujući masovnu pomoć države stanovništvu, rekao da će pomoć dobiti svi kojima je potrebna – “koliko god da koštalo…“

“To ‘koliko god da koštalo’ sada je obaveza, državna potrošnja je skočila i Francuska masivno pozajmljuje [novac] na finansijskim tržištima. Kako će biti plaćen ovaj račun koji iznosi 150 milijardi eura samo za 2020. godinu? Da li ti dugovi mogu da budu izbrisani?“, piše u podnaslovu na prvoj strani dnevnika Libération.

“Zdravstvena i ekonomska kriza su doveli do ogromnog povećanja javnih dugova. Vlada koja isključuje povećanje poreza namerava da odloži isplaćivanje duga dok levica zagovara njegovo brisanje“, izveštava ovaj list.

U okviru istog tematskog bloka, Libération objavljuje intervju sa ekonomistom Ericom Berrom, profesorom univerizteta u Bordeaux, koji, nasuprot mnogima, tvrdi da “ne postoji problem javnog duga u Francuskoj“.

Ljudska priča o poslodavcima

“Prvi argument jeste da francuska država, izvan perioda duboke recesije, registruje budžetski višak ukoliko se odbije trošak za investicije. Država se dakle zadužuje da bi investirala, da bi pripremila budućnost, a ne da bi sa tim novcem radila bilo šta. Da li bismo kritikovali jedno preduzeće zato što se zadužilo da bi investiralo? Drugi argument je da cena zaduživanja  iznosi nula ili je negativna u ovom trenutku. Trošak zaduživanja, odnosno iznos interesnih stopa koje treba platiti godišnje, smanjen je za 14 milijardi eura u periodu između 2009. i 2019. godine. To znači da je sada pravi trenutak da se masivno investira u ekološku tranziciju, zdravstvo, prosvetu, naučna istraživanja“, kaže Barr, ponavljajući da sadašnja zaduživanja neće biti teret za buduće generacije, “kako se to često predstavlja“.

U pariskom Le Mondu takođe čitamo o budućnosti. “Krajem ovog veka Francusku bi mogle da zahvate ekstremne klimatske promene – postoji opasnost da temperature skoče za 3,9 stepeni Celzijusa u periodu od 2070. do 2100. godine u odnosu na  period od 1976. do 2005. godine. Leti bi temperature mogle da budu za šest stepeni više zbog efekta staklene bašte koji bi izmakao kontroli“, piše Le Monde, pozivajući se na najnovije projekcije francuske nacionalne metereološke službe.

Prema ovoj projekciji, ukoliko se ne smanji emitovanje ugljen-dioksida efekat staklene bašte mogao bi u pojasu Francuske da podigne temperaturu do 50 stepeni i izazove talase vreline i tropskih noći.

Oni francuski čitaoci koji posle svih ovih analiza nisu prestali da čitaju novine “nagrađeni“ su jednom, kako se to kaže, ljudskom pričom o “malim poslodavcima (uglavnom zanatlijama) i mladim migrantima“.

Ima nade za mlade migrante

Pekar Stephan Ravacley iz Besancona (na istoku zemlje) stupio je u štrajk glađu kako bi podržao mladog migranta poreklom iz Gvineje po imenu Laye Fode Traoreine, koji je kod njega učio zanat. Laye je došao u Francusku kao maloletnik, bez roditelja. Pokazao se kao vredan šegrt. U trenutku kada je napunio 18 godina, prema slovu postojećeg zakona, izgubio je pravo na učenje zanata i predstojalo mu je proterivanje.

Stephan, kao njegov “gazda“, sve je pokušao da bi mu pomogao – pisao je peticije pokrenuo medije i društvene mreže… ali kada ništa nije pomoglo, stupio je u štrajk glađu. “Samo ovako mogu da utičem da nešto promenim”, objašnjavao je brojnim novinarima sedeći u svojoj pekari. Dve nedelje kasnije istim novinarima najavio je da je Laye dobio boravišnu dozvolu zahvaljujući podršci brojnih građana, piše Libération.

List piše da su pekara Stephana podržali brojni mali poslodavci iz svih krajeva Francuske, obično zanatlije koji inače teško nalaze šegrte. “Većina poslodavaca koji su prihvatili da migranti kod njih uče zanat nisu se pokajali. Pekar Stephane Ravacley namerava sa ostalim malim poslodavcima da pokrene peticiju za izmenu zakona kako bi maloletni migranti dobili pravo da završe započetu zanatsku obuku čak i kada postanu punoletni. Ima nade“, zaključuje Libération.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO