Mediji: Njemačka između Sjevernog toka 2 i slučaja Navaljni

Vlada Angele Merkel osuđuje zatvaranje ruskog opozicionara, ali ističe da je gasovod ekonomski, a ne politički projekt.

Pitanje Sjevernog toka 2 je u Nemačkoj eksplodiralo nakon što uhapšen i na zatvorsku kaznu osuđen Aleksej Navaljni (EPA)
Pitanje Sjevernog toka 2 je u Nemačkoj eksplodiralo nakon što uhapšen i na zatvorsku kaznu osuđen Aleksej Navaljni (EPA)

Već dugo u Nemačkoj, ali i širom Evrope, provejava pitanje kada će Berlin da prekine projekat izgradnje gasovoda Severni tok 2. Međutim, ovo pitanje je u Nemačkoj eksplodiralo onog trenutka kada je, po povratku u Moskvu, uhapšen i na zatvorsku kaznu osuđen ruski opozicionar Aleksej Navaljni.

Pozivi da vlada Angele Merkel kazni zvaničnu Moskvu tako što će obustaviti izgradnju gasovoda najpre su krenuli od opozicionih poslanika u Bundestagu, potom je apel stigao od poslanika Evropskog parlamenta, da bi pritisak pojačala nemačka štampa. Za sve to vreme kancelarka i njeni ministri osuđuju zatvaranje ruskog opozicionara, ali ističu da je gasovod ekonomski, a ne politički projekat.

U svojevrsnoj kampanji pritisaka istakao se najtiražniji nemački dnevni list Bild. U seriji tekstova ističe se tekst sa nadnaslovom “Zaustavite Putina” i naslovom “Ovih pet sankcije sada nedostaju”. Urednici Bilda kao prvi vid sankcija protiv ruskog predsednika Vladimira Putina zahtevaju da se “Severni tok 2 odmah zaustavi”.

“Nijedan infrastrukturni projekat nije toliko važan za Kremlj kao ruski cevovod kroz Baltičko more. Ako bi bio završen, Putin bi njime mogao zaraditi dodatne milijarde, na cedilu ostaviti neprijatelja Ukrajinu, a još više ruskog uticaja i korupcije prošvercovati u Nemačku”, navodi nemački tabloid i dodaje da ovaj projekat deli Nemačku i Evropsku uniju, “što može samo Kremlju da godi”. “Ovaj raskol se mora završiti. Izađite iz Severnog toka 2.”

Njemačka milijarda eura za Amerikance

Osim toga, ovaj tiražni tabloid je ekskluzivno objavio i dokument Bele kuće u kojem se navodi da je nemačka vlada ponudila Amerikancima milijardu evra da za izgradnju infrastrukture za uvoz tečnog gasa LNG od SAD-a, u zamenu da SAD odobri nesmetanu izgradnju i rad Severnog toka 2. Na udaru kritika se našao socijaldemokratski ministar finansija Olaf Scholz, koji je Amerikancima prošle jeseni izneo ovaj predlog, koji je u Washingtonu odbijen.

Urednici Bilda su ovo predstavili kao da je Berlin bio spreman da podmiti Washington da bi spasio projekat ruskog gasovoda, ali nije pomenuto da je ovo, zapravo, bio nemački pokušaj da pronađe kompromis nakon snažnog pritiska administracija Donalda Trumpa da Nemačka prestane da kupuje ruski gas i počne da kupuje znatno skuplji američki gas, koji Amerikanci proizvode ekološki prljavom metodom frackinga.

S druge strane, u svom nedeljnom izdanju Bild je objavio i razgovor sa nemačkim ministrom ekonomije Peterom Altmaierom, koji se zalaže za nastavak izgradnje Severnog toka 2, uprkos zategnutostima zbog slučaja Navaljni.

“Decenijama dugi ekonomski i poslovni projekti kompanija su jedna stvar, a drugo su ozbiljna kršenja ljudskih prava”, prenosi Altmaierove reči Bild am Sonntag i dodaje da i Merkel zauzima stav da ne bi trebalo povezivati Severni tok 2 i slučaj Navaljni.

Moratorijumom ući u pregovore sa Moskvom

S druge strane, njegov partijski kolega i aktuelni šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Roettgen se zalaže se za moratorijum u radovima na gasovodu. U razgovoru za nemački javni radio Deutschlandfunk, Roettgen ističe da bi tu “pauzu” trebalo iskoristiti za to da EU i SAD uđu u pregovore sa Rusijom o tome “da bude otklonjena najveća zabrinutost Zapada, naime da se taj gasovod neće koristiti kao geopolitičko oružje protiv istočnoevropskih država”.

“To je ključna stvar. Takođe, to je srž spoljne politike u Evropi, da stvori zonu svojih zapadnih suseda, koji odbijaju samoodređenje i preko koji ona želi da vlada. Ako bi to moglo da bude sprečeno efikasnim pravilima kroz postizanje međunarodnog sporazuma, onda bi, verujem, takođe moglo da se sarađuje i po pitanju energetske politike“, ističe Roettgen i zaključuje da bi ovo moglo da bude pristup koji bi “uklonio geopolitičku zabrinutost, ali da bi takođe udovoljio ruskim interesima, naime da obezbedi pouzdan okvir za energetsko snabdevanje”.

I Mittelbayerische Zeitung zagovara da Berlin zaustavi ovaj projekat, ocenjujući da bi time poslao jasan signal.

“To bi moglo partnerima na zapadu, ali i šefu Kremlja da jasno stavi do znanja da se čak ni strateški sporazumi o gasu ne sprovode, kada se krše ljudska prava. Sve dok Navaljni sedi u ledenom zatvoru ne bi trebalo dalje polagati cevi na dnu Baltičkog mora”, ističe Mittelbayerische Zeitung i dodaje da, “nažalost, Berlin trenutno nije spreman za tako težak rez”.

S druge strane, Algemeine Zeitung ističe da, “nažalost, pristalice zamrzavanja izgradnje zasad nisu mogli na uverljiv naćin da objasne zašto bi zaustavljanje gasovoda impresioniralo Putina i njegove”.

“Ruski gas se, takođe, traži u Aziji. Dakle, ako ga se otarasimo, to ne bi trebalo da predstavlja problem za Moskvu. Međutim, ako ga ne dobijemo, to bi moglo da predstavlja problem za Evropu. Barem sve dok je gas i dalje potreban, kao prelaz između, s jedne strane, uglja i nuklearne energije, i, s druge strane, obnovljivih izvora energije”, navodi list iz Mainza i zaključuje da bi od zaustavljanja projekta gasovoda “Kremlj mnogo više pogodile ciljane sankcije protiv pojedinačnih predstavnika režima, kao i preduzimanje doslednik mera protiv njegove propagande na Zapadu”.

Fasada vladavine ljudskih prava koju gradi Kremlj

Dopisnik Deutschlandfunka iz Moskve Thilko Griess u autorskom komentaru piše da je zatvorska kazna za Navaljnija predstavlja dokaz fasade vladavine prava koju gradi Kremlj. Griess ističe da je “potpuno razumljivo kada se mladi, zainteresovani i hrabri građani [Rusije] masovno okreću i besne, jer je za njih u igri nešto vrlo skupo, konkretno njihova životna sreća”.

“Niko od njih ne bi došao na ideju da ovaj režim nagradi cevovodom za gas i novac, poput Severnog toka 2. Ali, tvrdoglavost onih, koji ne žele da razumeju šta se oko njih menja, nije prisutna samo u Rusiji. Alarmantno je proširena i u Nemačkoj”, smatra komentator Deutschlandfunka.

Nasuprot tome, spoljnopolitički dopisnik nedeljnika Zeit Michael Thumann u autorkom komentaru ističe da bi Evropa trebalo da odvojeno tretira pitanje gasovoda i slučaj Navaljni, koja ocenjuje kao dva glavna problema u odnosima Rusije sa Evropom. Autor ističe da od ovoga “samo Nemci trpe političku štetu”, pa im je “gasovod trenutno najveći spoljnopolitički problem i sve više izoluje Berlin u EU”, pri čemu “truje novi početak nemačko-američkih odnosa”.

“Svi krive Berlin. Nemačka sopstvena zamka je toliko dramatična da ih neki u novoj američkoj administraciji gotovo sažaljevaju. Nemci i Amerikanci trenutno razgovaraju da kako da jednostavno Severni tok 2 glasno i nepovratno ne unište, već da ga korise kao dugoročnu polugu za pritisak kada imaju posla sa Rusijom”, ističe Zeit i dodaje da što se tiče Navaljnija, Zapad i konkretno Evropa imaju na raspolaganju druge alate, poput seta sankcija EU-a za prekršioce ljudskih prava i presude Evropskog suda za ljudska prava.

Schroeder: Nijemci većinski nisu za napade na Rusiju

Ekonomski magazin Wirtschaftswoche piše da je “Nemačka između Severnog toka 2 i slučaja Navaljni”, budući da posle osude Navaljnog raste pritisak na Putina. “Istovremeno, Berlin se drži Severnog toka, a nemačka ekonomija priprema nove projekte u Rusiji”, ukazuje privredni nedeljnik.

Bivši nemački kancelar Gerhard Schroeder je u razgovoru za Rheinische Post pozvao Nemačku da bude bliže Rusiji i dodao da kritike koje štampa iznosi na račun gasovoda ne odražava mišljenje građana Nemačke.

“Napadi na Rusiju, koji se sprovode, nisu većinsko mišljenje našeg naroda”, rekao je on za Rheinische Post, objašnjavajući da bi, s obzirom na postupno ukidanje nuklearne energije i uglja, gasovod trebalo da “obezbedi snabdevanje energijom za sledeću generaciju … Ako zaustavimo završetak gasovoda, preseći ćemo granu na kojoj sedimo u pogledu energetske politike.”

Na pitanje da li će se i on, poput njegove naslednice u kancelarskoj fotelji Angele Merkel, založiti za puštanje Navaljnija iz zatvora, ovaj nemački političar koji je aktivan u ruskom energetskom sektoru rekao je da ne zanimaju “dnevno aktuelne diskusije, već temeljne odluke o pravcu (politike)”.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Iz Gazprom Exporta kažu da je izgradnja kopnenog dijela plinovoda završena te da će rok za završetak radova na moru zavisiti od brojnih uvjeta.

23 Dec 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO