Da su gledali umiranje u mukama od variole, odmah bi se vakcinisali

Danas svaka neznalica može pričati i napisati nedokumentovano i neargumentovano šta hoće, kaže penzionirani epidemiolog iz Beograda Radmilo Petrović.

Svaka vakcina bolja je od susreta s COVID-19, poručio je Radmilo Petrović (EPA - Ilustracija)

Dok je Jugoslavija živjela svakodnevnim životom tadašnjeg socijalističkog društva, epidemiolog Radmilo Petrović je na Institutu za imunologiju i virusologiju “Torlak“ u Beogradu tog proljetnog dana 1972. godine sa svojim pretpostavljenim vodio razgovor koji je bio sve samo ne svakodnevan.

“Vakcinacija mora početi odmah“, glasile su riječi njegovog šefa, koji ga je informirao o dolasku variole vere, zloglasne i visoko smrtne bolesti koja iza sebe ostavlja pustoš.

Variolu je u Jugoslaviju donio Ibrahim Hoti iz Đakovice, što je potvrđeno 14. marta 1972. godine. Jako brzo zaraženo je više 140 ljudi na Kosovu i u Sandžaku, a nije trebalo mnogo vremena da se pojavi i u Beogradu.

Prognoza nije bila nimalo dobra, no u munjevitoj reakciji Jugoslavija je za svega nekoliko sedmica, strogim mjerama, ograničenjima i masovnom vakcinacijom, suzbila variolu, čiji se smrtonosni pohod zaustavio na manje od 50 mrtvih, što je izazvalo pohvalu Svjetske zdravstvene organizacije (WHO).

Munjevita reakcija na variola veru

Upravo na osnovu svog iskustva, Petrović je tokom pandemije korona virusa upozoravao i kritizirao vlasti i zahtijevao bržu i odlučniju reakciju kako virus ne bi dobio zamah. No, mada mnogo manje opasan od variole, korona virus je do sada samo u Srbiji odnio sto puta više života nego variola u cijeloj Jugoslaviji.

Istina, u doba globalizacije i ličnih sloboda, mjere koje je primijenila Jugoslavija vjerovatno ne bi naišle na odobravanje, dok bi i mjere strogih karatina izazvale snažan otpor, no postavlja se pitanje je li crna brojka na našim prostorima mogla biti niža da su vlasti po dolasku virusa u Evropu počele užurbano praviti konkretne planove za što manje posljedice.

Petrović tvrdi da jeste, jer su vlasti imale priliku pripremiti se za dolazak korona virusa.

“Reakcija naših vlasti na pojavu novog korona virusa bila je prespora, jer se za njega već znalo. Znali smo da se pojavio u Wuhanu i proširio te da je čak došao do Evrope. Znalo se i da će doći kod nas, samo je bilo pitanje vremena. Mi 1972. godine o epidemiji koja će nas zahvatiti nismo znali ništa. WHO je uveliko provodio vakcinaciju i u većem delu sveta je nije bilo, ali je kod nas nekako došao iz Iraka“, prisjeća se Petrović.

Tadašnje vlasti bile su zatečene, tvrdi Petrović, jer se vjerovalo da je variola vera nakon otkrića vakcine istrijebljena.

“I tada se mislilo da neće biti mnogo slučajeva. Za epidemiju smo saznali sredinom marta 1972. godine, ali ona se pojavila na Kosovu mesec ranije. No, vlasti su, kada se počela širiti, preduzele oštre mere. Zabranili su da se o tome govori, tako da mnogo ljudi uopšte nije znalo da variola postoji. Dok se za koronu znalo, mi smo morali munjevito delovati u takvim uslovima. Već te večeri, kada niko u Beogradu nije znao da je variola došla u grad i kada je doneta oduka o vakcinaciji, mi smo imali 300 vakcina za naš institut“, priča Petrović.

U kratkom roku vakcinisali 18 miliona ljudi

Iako ih je i sama proizvodila u Imunološkom zavodu u Zagrebu, Petrović kaže da je i Jugoslavija  imala problem s vakcinama, ali opsežnom akcijom osigurala je dovoljno doza.

“Jugoslavija je imala rezerve, ali nedovoljne. Ono što smo imali smo podelili. Niti druge zemlje nisu imale mnogo, ali su nam pritekle u pomoć, od tadašnjeg SSSR-a do Amerike“, govori penzionirani epidemiolog, koji je konstatirao da je zdravstvo tadašnje zemlje reagiralo odlično.

Prema informacijama iz tog perioda, karantini su u Jugoslaviji formirani u trenucima kada su sa epidemijom bili upućeni samo političari i zdravstveni radnici, a istog dana je krenula vakcinacija stanovništva, bez izuzetaka.

“Socijalistička Jugoslavija imala je dosta dobrih elemenata, ali i mana. No, zdravstvena zaštita je bila odlična. Bila je besplatna i sveobuhvatna. Zdravstveni radnici bili su loše plaćeni i sve je išlo preko njihove grbače. Radili su danonoćno, niko ih nije pitao jesu li bili gladni i žedni, ali za nekoliko nedelja ispunili su cilj i vakcinisali 18 miliona ljudi, od 20-ak miliona koliko je tada Jugoslavija imala. Od kraja marta do 1. maja sve je bilo gotovo“, nastavio je.

Tog dana, 1. maja, Televizija Beograd saopćila je da u zemlji nema nijednog novog slučaja zaraze, a sredinom mjeseca posljednji zaraženi napustio je karantin. Prije toga je cijeli Beograd, s više od milion stanovnika, vakcinisan za svega 10 dana.

I sada bi početak vakcinacije trebao, prema svim pokazateljima, označiti početak kraja pandemije. No, Petrović tvrdi da je do toga dug put, jer vakcina još nema u dovoljnim količinama. A, na kraju, tvrdi, najveću cijenu platit će najsiromašniji, oni koji joj, zbog pohlepe bogatih, neće imati pristup.

Nastradat će opet najsiromašniji

“Znam da u Bosni i Hercegovini nema vakcina, nema ni Crna Gora, niti Severna Makedonija. Ovi naši u Srbiji su se nekako snašli i obezbedili dosta vakcina, ali je pitanje kada će one doći. Velike farmaceutske kompanije smanjuju isporuke svim zemljama, pretpostavka je da ih čuvaju za svoje zemlje, a za ostale ih nije mnogo briga“, govori Petrović.

“Još u februaru prošle godine rekao sam da je ovo biološki rat sa nepoznati neprijateljem, nevezano za to da li je virus stvoren vještački ili ne. Za razliku od epidemije variole, koja je pogodila samo Jugoslaviju, ovdje su meta svi, a nastradat će najviše najsiromašniji. Ovaj biološki rat je ujedno i ekonomski rat, jer će na kraju na pandemiji zaraditi kapitalisti, oni najbogatiji, naročito farmaceutske kompanije, koje će se dodatno obogatiti na pandemiji. Ogorčen sam što će bogati za sebe imati vakcine, i više doza nego što im treba, dok će siromašnima ostati premalo. Prema onome što sada gledamo, upravo se to i dešava. Gledamo jagmu za vakcinama, pa me ne bi čudilo niti da se uskoro počnu dešavati otmice pošiljki vakcina“, tvrdi Petrović.

U zemljama bivše Jugoslavije pandemiju su pratile brojne afere, navodi o korupciji, lošem vođenju krize Petrović kaže da ga to ne čudi. Za vrijeme variole, toga, tvrdi, nije bilo.

“Po tome smo daleko poznati, cela ova teritorija. Korupcije za vreme epidemije variole nije bilo, jer je strah ujedinio sve ljude. Svi su se plašili smrti“, rekao je Petrović.

Imali su i zašto. Variola vera je na glasu kao jedan od najsmrtonosnijih virusa s kojim se čovječanstvo suočilo ikada. Odnio je više od 300 miliona života, a jedina je zarazna bolest koja je iskorijenjena, i to baš vakcinom.

‘Današnje vakcine nikoga neće ubiti’

Upravo zato Petrović tvrdi da jedino vakcina nudi mogućnost konačne pobjede nad korona virusom.

“Lično sam imao tu nesreću da gledam ljude kako umiru u najvećim mukama. Uzimao sam uzorke sa mrtvih tela. To je bilo strašno, niko to ne bi voleo niti gledati, a kamoli raditi. Smrtnost je bila jako visoka, između 50 i 70 posto, i ljude tada nije trebalo terati da se vakcinišu. Redovi za vakcinaciju bili su ogromni, ljude se nije moralo pozivati“, kaže Petrović, koji se osvrnuo i na one koji se oštro protive vakcinaciji.

“Sada imamo na sceni društvene mreže, lažnu propagandu i antivakcinaše, čiji je lobi krenuo još prije 30 godina, a koji pozivaju ljude da se ne vakcinišu. Već sada u svetu imamo i do 45 posto takvih. A da su videli kako ljudi umiru u mukama od variole ili sada na respiratorima, verujem da ne bi tako mislili. U našim zemljama sada imamo nekakvu lažnu demokratiju, društvene mreže na kojima svaka neznalica može pričati i napisati nedokumentovano i neargumentovano šta hoće. Ako je neka vakcina imala štetno dejstvo, onde je to bila ona protiv variole, koja je zaista imala opasne nuspojave No, ove današnje su bezbedne, prošle su sve provere i sigurno nikoga neće ubiti. To bi baš bila retkost. Svima onima što se ne žele vakcinisati mogu poručiti da je svaka vakcina bolja od susreta sa COVID-19“, rekao je Petrović.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO