Albanci ostali bez pravosudnih funkcija na jugu Srbije

Albanci, koji Pčinjskom okrugu na jugu Srbije čine 25-30 odsto ukupnog stanovništva, nemaju svoje predstavnike u tužilaštvima što je suprotno Ustavu. I dok resorna ministarka Maja Popović tvrdi da je razlog tome nedostatak stručnog kadra među Albancima, politički predstavnici ove etničke zajednice odgovaraju da se radi o još jednom primeru njihove spore, gotovo nikakve, integracije u državne institucije. Stručni deo javnosti naglašava da je čitav proces integracije albanske manjine, i to ne samo u pravosuđu, pitanje političke volje.

Skupština Srbije nedavno je glasala o izboru tužioca za organizovani kriminal, ali i za osnovna i viša tužilaštva, a među kandidatima nije bilo Albanaca, koji posebnu pažnju skreću na Osnovno i Više tužilaštvo u Vranju koje pokriva čitav region u kome čine značajan deo populacije.

Osnovno državno tužilaštvo u Vranju donedavno je imalo dvojicu zamenika tužioca albanske pripadnosti, ali su oni penzionisani a njihova mesta ostala su upražnjena. Ovde je važno napomenuti da je ovo tužilaštvo nadležno i za Bujanovac i Preševo, opštine na tromeđi sa Kosovom i Severnom Makedonijom gde albanska zajednica čini dominantnu populaciju.

„Albanci su tako ostali bez predstavnika u Tužilaštvu nadležnom za sredine u kojima čine većinu, dok o mestu u Višem tužilaštvu, koje pokriva ceo Pčinjski okrug, možemo samo da sanjamo“, kaže Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) u Srbiji.

Narodni poslanik Šaip Kamberi je u parlamentu upozorio da se na ovaj način krši Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina, ali i Ustav Srbije, koji u tački 77. vrlo precizno reguliše ovu oblast.

„Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina“, piše u Ustavu.

Integracija Albanaca pitanje je političke volje

Kamberi pojašnjava da to zapravo znači da svaka od 22 nacionalne manjine u Srbiji, u ovom slučaju albanska na jugu zemlje, po Ustavu treba da ima proporcionalan broj svojih predstavnika u državnim institucijama.

Pravnik i ekspert za ljudska prava Milan Antonijević smatra da je integracija Albanaca pre svega pitanje političke volje u Srbiji, ali i deo korpusa preuzetih međunarodnih obaveza, sa posebnim akcentom na poglavlja sa Evropskom unijom koja se tiču prava manjina.

„Srbija je preuzela obaveze prema EU koje podrazumevaju da nacionalni sastav stanovništva neke regije mora da bude vidljiv u pravosuđu. To je usvojila i Vlada Srbije svojim akcionim planovima koji se odnose na pravosuđe. Država je, osim toga, dužna da manjinama omogući upotrebu jezika i pisma, a ne da u institucijama angažuje prevodioce. Da bi se to sprovelo potrebna je politička volja, za koju očekujem da će biti stvorena“, kaže Antonijević.

Prema njegovim rečima, potrebno je u tužilaštva i sudove uvesti predstavnike albanske manjine kako bi im se poslala jasna poruka da su deo ove zemlje i da imaju ista prava kao ostali njeni građani.

Šaip Kamberi, rečima da neće da se bavi stereotipima, nije želeo da komentariš reči ministarke pravde koja izostanak Albanaca iz tužilaštva opravdava nedostatkom stručnih kadrova.

Ukoliko je to zaista tačno, potencira advokat iz Vranja Igor Zlatković, onda je to veliki propust države.

„Ako znamo da je Srbija po Ustavu dužna da u pravosuđe integriše Albance, zašto je onda dozvolila da među ovom zajednicom nema kvalifikovanih ljudi? Zašto se na to nije na vreme mislilo“, pita Zlatković, ocenjujući komentar ministarke kao „ružan“.

Spora integracija

Ragmi Mustafa, međutim, naglašava da u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, tri opštine na jugu Srbije u kojima žive Albanci, ima bar desetak osoba iz te zajednice koje poseduju sve kvalifikacije za tužilački posao.

Iako je situacija sa brojem Albanaca u sudovima Pčinjskog okruga bolje nego u tužilaštvima, Šaip Kamberi naglašava da je ona i dalje daleko od idealne i „ispod nivoa lokalnih i međunarodnih standarda”.

“U Osnovnom sudu u Bujanovcu zaposleno je ukupno 67 osoba, od kojih je samo 20 albanske pripadnosti. Od 12 sudija, koliko ih je angažovano u ovom sudu, osmoro je Srba, a četvero Albanaca”, napominje Kamberi.

Pravosuđe je samo jedan od primera spore integracije Albanaca, koja je jedna od temeljnih tačaka svih sporazuma državnih vlasti i predstavnika ove zajednice od 2001. i završetka oružanih sukoba od kojih se region još uvek oporavlja.

Kamberi podseća da su te godine republička i tadašnja savezna vlada usvojile Plan i program za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. Sličan dokument, uz posredovanje OEBS-a, usvojen je 2009, a poslednji, nazvan “Plan od 7 tačaka”, Vlada Srbije, kojom je tada predsedavao šef socijalista Ivica Dačić, 2013. je usvojen na preporuku Koordinacionog tela, formiranog da bude spona između lokalnih i centralne vlasti.

“Svestan sam da je integracija dug proces, ali mi smo u njemu evo već 20 godina”, upozorio je Kamberi.

Kao primer loše i diskriminatorske prakse navodi slučaj Prekršajnog suda u Preševu.

“Visoki savet sudstva je 14. oktobra dao saglasnost na predlog kandidata koji se prvi put bira za sudiju Suda za prekršaje u Preševu. Ovom odlukom za sudiju je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za katastar iz Vranja. Ništa ne bi bilo neobično u ovoj odluci da među kandidatima koji su konkurisali za isto mesto nije bilo kandidata albanske nacionalnosti sa položenim pravosudnim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, i da se ne radi o Sudu za prekršaje koji se nalazi na teritoriji opštine sa preko 90 odsto albanskog stanovništva”, objašnjava Kamberi.

Prava Albanaca nazaduju

Nedostatak integracije više je nego vidljiv u regionalnoj bolnici u Vranju koja pokriva čitav Pčinjski okrug, ali u kojoj nema nijednog zaposlenog Albanca.

Ragmi Mustafa napominje da Bolnica nije usamljen slučaj.

“Do pre nekoliko godina imali smo republičkog provetnog inspektora u Vranju, sada to nije slučaj. Prava Albanaca u Srbiji nazaduju u svakom smislu, pa tako sada imamo manje zaposlenih u policiji, vatrogasnim službama, insekcijama i drugim institucijama u državnoj nadležnosti”, kaže Mustafa.

Milan Antonijević smatra da “Srbija mora da okrene list”, iako je, kako kaže, primetan izvestan napredak u manjinskim pravima.

“Ako Srbija želi da unapredi ljudska i manjinska prava, neophodno je da Albance integriše ne samo u pravosudni, već i u zdravstveni i sve ostale sisteme u regionu u kome oni čine većinsko stanovništvo”, objašnjava Antonijević.

Šaip Kamberi naglašava da kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, dok poverenje građana u državne institucije u multietničkim sredinama, pre svega, zavisi od angažovanja predstavnika nacionalnih manjina u njima.

Dodaje da je zastupljenost manjina neophodna i na lokalnom i na regionalnom nivou.

“To je lekovito i dobro za demokratiju”, zaključuje narodni poslanik i predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije.