Kako je mržnja preplavila društvene mreže: Zli jezici i zli komentari

Sve društvene mreže su pune onoga što stručnjaci nazivaju ‘toksičnim društvenim ponašanjem’ – vređanje, omalovažanje i ismevanje je svakodnevnica interneta širom regiona, ali i na globalnom nivou. Ovi komentari i objave kreću od Facebooka i Instagrama, a stižu do YouTubea, TikToka, pa čak i unutar aplikacija za sigurno dopisivanje.

Da li mržnja donosi više lajkova?

Nedavni ekološki protesti širom Srbije i blokade saobraćajnica su za samo par dana u potpunosti podelile onlajn zajednicu. Sa jedne strane, većina korisnika Facebooka, a naročito Twittera, je podržavala ove proteste, a sve u cilju “čistog vazduha i životne sredine za našu decu i i buduća pokolenja”. Sa druge strane ‘internetske ograde’ bili su protivnici protesta, koji su i, gotovo po pravilu, podržavali i stavove i rad Vlade Srbije.

Ekološki protest je samo najnoviji primer. Društvene mreže su godinama preplavljene izlivima nacionalizma i šovinizma, a uvrede nisu nikakva retkost, već su, čini se, postale i neka vrsta pravila. Ovo je naročito tačno za sekciju komentara na stranicama gotovo svakog medija. Svi komentari prate ‘razrađenu šemu’: prvo se napada ili vređa medijska kuća i autor teksta, a na to se obično pridružuje i veći broj ‘botova’ i korisnika sa lažnim profilima i identitetom. Ako neki od korisnika iznese suprotno mišljenje, po nekom nepisanom pravilu, kreću i međusobne uvrede i ‘prozivanja’ između komentatora. Ovo nije slučaj samo kod političkih vesti, već i kod vesti o sportu, a u poslednje vreme i o kulturi. Naročiti izliv mržnje “onlajn patriota” su nedavno na  društvenim mrežama pretrpele gotovo sve vesti o uspehu filma ‘Quo vadis, Aida?’.

Novinarka Sanja Petrov kaže da ovakvo ponašanje u onlajn prostoru postaje sve veći problem.

“Okruženi smo malignim društvenim pojavama, i one sve češće metastaziraju, jer je celo društvo zakazalo sa reakcijom. Svako malo izgovorim ‘report i block su pola zdravlja’, ali kad je u pitanju zlostavljanje, širenje mržnje i promovisanje bilo kog oblika nasilja, neophodna je reakcija većeg broja ljudi. U rigidnoj sredini, u kojoj se civilni sektor svodi na ‘ad hoc’ akcije, kao što je slučaj sa Vranjem, gde živim i radim, ta reakcija neretko izostane, a žrtve se same nose sa omalovažavanjima”, kaže Petrov.

Ovakva situacija nije samo regionalni problem – globalno, društvene mreže su postale ‘utočište’ čak i otvorenih poziva na nasilje. Stručnjaci sa Univerziteta Stanford su identifikovali tri glavna efekta onlajn govora mržnje: prvi je lična šteta i duševni bol nanet osobi ili grupama koje se targeriraju, drugi je mogućnost za radikalizacuju ili materijalizovanje tih pretnji u stvarnom životu, dok je treći ‘efekat bumeranga’ kada se na uvrede i nasilje, i onlajn i fizičko, dalje odgovara ‘istom merom’ od strane prvobitno targeriranih osoba. Pozivi na nasilje su preplavili društvene mreže širom Evrope još 2019. godine. Brojni protesti u Grčkoj, Španiji, Belgiji i Italiji su imali jednu zajedničku komponentu – organizovani su putem društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje. Gotovo svi protesti protiv mera za suzbijanje koronavirusa, te ‘marševi protiv vakcinacije’ u poslednjih godinu dana su gotovo isključivo svoje prve korake imali unutar Facebook, Telegram ili Viber grupa. I protesti ‘Žutih prsluka’ u Francuskoj, koji su trajali više meseci, i prouzrokovali ogromnu štetu gradovima i malim biznisima, takođe su organizovani putem aplikacija Signal i Telegram. Ove aplikacije imaju tzv. ‘E2E’ enkripciju od ‘uređaja do uređaja’, i iako državne službe i agencije mogu na nekoliko načina dešifrovati ove poruke, za to je potrebno dosta vremena.

Aleksandar Gligorijević, IT stručnjak, predavač i edukator, kaže da dosta zavisi i od ponašanja samih korisnika u onlajn prostoru.

“Sadržaj koji na društvenim mrežama dolazi do vas zapravo je rezultat vaših aktivnosti, pretraga, interesovanja, lajkova, pa čak i vremena koje ste proveli na određenom sadržaju. Nekima onda izlazi taj takozvani ‘toksični’ sadržaj, a neki uživaju u edukativnom sadržaju koji takođe postoji na mrežama. Mislim da je tu mnogo bitnija odgovornost koja je u ovom trenutku podeljena na različite aktere. Prvo su u pitanju same platforme koje predstavljaju društvene mreže, a koje se ograđuju od sadržaja koji njihovi korisnici postavljaju, bez obzira što su oni omogućili da tako nešto uopšte ispliva na površinu. Druga, verovatno i bitnija odgovornost, je na samim kreatorima sadržaja – mnogi ne mare šta će zapravo izbaciti, jer su ograničenja od strane društvenih mreža minimalna ili pak postoje, ali se ne primenjuju, čime različiti ‘hejt’ sadržaj zapravo ostaje vidljiv na samim platformama. Takođe, ne obaziru se na komentare ispod svog sadržaja, odnosno iste ne moderiraju, verovatno zato što im je lakše da se tim delom ne bave, već ostavljaju svojim pratiocima da na iste reaguju i odvedu tu diskusiju u drugom smeru. Treći, takođe veoma bitni, su sami konzumenti sadržaja, a to smo svi mi koji pratimo različite medijume, i do nas stižu sve te informacije. Bitno je napomenuti i da je naša odgovornost da neke stvari osudimo ili pohvalimo, te da koristimo alate koje nam društvene mreže omogućavaju, te da sadržaje koje smatramo neprikladnima prijavimo” objašnjava Gligorijević.

Iako Facebook, Instagram i Twitter u svojim uslovima korišćenja u potpunosti zabranjuju govor mržnje, to u se praksi slabo poštuje, te se mreže oslanjaju na zajednicu korisnika da ovakve pojave prijave. Facebook je početkom ove godine uveo i ‘Review board’ – timove administratora koji pregledaju objave koje se ‘viralno’ šire mrežom. Gotovo 43 odsto ovakvog sadržaja je generisano iz samo pet zemalja – SAD, Rusije, Nemačke, Italije i Turske. Tu je i trend ‘reworking’ postova – originalne slike ili video klipovi se skraćuju, ili se izbacuju neki delovi, novi video ili slika se prevode na druge jezike, te tako kompletno gube svoje originalno značenje. Stručnjaci smatraju da je čak 35 odsto popularnih slika i video klipova na Facebooku ‘reworked’ ili značajno obrađeno, što u praksi znači da je u pitanju svaka treća objava.

Jovana Dodić, master psiholog, kaže da ovakve objave mogu značajno uticati na mentalno zdravlje i autora i korisnika.

“Sve što pričivanja zadovoljstvo i što izaziva neugodne emocije ili frustraciju kada nam nije dostupno, može dovesti do zavisnog ponašanja, zapostavljanja realnih socijalnih situacija i svakodnevnih obaveza. Društvene mreže i reakcije drugih ljudi su upravo ti koji mogu ekspresno pružiti zadovoljstvo u ‘teškim’ danima ili, sa druge strane, obezvrediti nas kao ličnost i osobu.

Vrlo često pristupamo kompenzatornom korišćenju društvenih mreža i prikazujemo sebe u okolnostima i na načine koji grade određeni ‘self’ o nama. Self ili self koncept odnosi se na ličnu percepciju svojih različitih karakteristika kroz različite životne uloge na osnovu kojih formiramo sliku o sebi. Upravo ta mogućnost kontrolisanja sadržaja koji plasiramo, omogućava nam da sebe prikažemo na način koji želimo ili koji ne možemo imati u realnom životu”, kaže Dodić.

“Istraživanja pokazuju da na društvenim mrežama najčešće ne menjamo celi identitet, već rekreiramo svoj ‘oflajn self’ na mreži, uz manje ili veće uređivanje pojedinih aspekata sebe. Korisnici mreža ,posebno onu mlađi, koji nekritički posmatraju ove sadržaje, mogu formirati neadekvatnu percepciju o vlastitom životu, fizičkom izgledu i mogućnostima.

Ono što daje dodatni vetar u leđa i slobodu za ispoljavanje svih potisnutih želja i frustracija na društvenim mrežama jeste taj  osećaj anonimnosti i osećanje depersonalizacije koje nam internet pruža. Društvene mreže nekada mogu oboriti inačelo društveno  prihvatljivih ponašanja, i na taj način proizvoditi negativne posledice po naše samovrednovanje” dodaje.

Sličnog mišljenja je i Zorana Jovanović, akademska slikarka.

“Društvene mreže dosta utiču na našu psihu i mentalno zdravlje. Svet koji ljudi kreiraju na Instagramu ili Facebooku daje lažnu sliku stvarnosti u kojoj mi živimo, a uticaj te lažne slike stvara predstavu o nekom svetu koja ne postoji, a sve to može negativno da utiče na ljude”.

Još samo jedan video

Poslednjih par godina, a posebno od početka globalne pandemije, onlajn sadržaji i YouTube video su postali i veliki biznis. Kompanijama, naročito onim manjim, je daleko jednostavnije da svoj proizvod pošalju nekolicini YouTube kreatora koji će napraviti video o njemu. Ovo je i daleko jeftiniji marketing za proizvode, nego kada su u pitanju klasični mediji i marketing kanali. Tako se vremenom stvorio i rivalitet između YouTube kanala i kreatora, budući da su neki od njih češće angažovani u ovim ‘marketing’ video klipovima, koji su naravno i plaćeni. Zbog ovoga je nastala i čitava nova klasa ‘Rant’ ili ‘Reaction’ videa, u kojima se često i ismevaju i omalovažavaju drugi kreatori i YouTube autori.

Stručnjaci upozoravaju i da sami algoritmi, koji upravljaju načinom na koji se objave šire na mrežama, u većini slučajeva favorizuju štetan sadržaj. Što više reakcija, komentara i deljenja neka objava ima, verovatnije je da će je Facebook, Instagram ili Twitter algoritmi postaviti ‘na vrh’ vaše stranice, iako vas lično takav sadržaj ne zanima. Takođe, Facebook koristi ‘engagement patterns’ – komplikovane matematičke modele, nastale uz pomoć mašinskog učenja (machine learnning, ML), koji na serverima ove mreže prave ‘mapu ponašanja’ za svakog korisnika, te mu na osnovu nje predlažu sadržaje, i ono što je kompaniji bitnije – prikazuju reklame. I sam Mark Zuckerberg, CEO Facebooka, je pred komisijom Kongresa priznao “da postoji dosta problema i prepreka kada je funkcionisanje ovih algoritama u pitanju.”

Statistika kaže da se u velikom broju razvijenih zemalja svaka druga kupovina obavlja online, a svaka treća je stigla preko reklame ili linka na društvenim mrežama. Kako naučnici i stručnjaci još uvek ne vide kraj globalnoj pandemiji, to znači da će se ovakav trend nastaviti i u bliskoj budućnosti. Svaki treći tinejdžer u EU kaže da mu je bitno ‘šta njegovi prijatelji misle o njegovom oblačenju i životnom stilu, te kakve objave i komentare imaju u vezi sa tim’. Slično je i u našem regionu – mlađi korisnici, ali i odrasli, žele da imaju ‘samo pozitivne reakcije i komentare’ na svojim stranicama, što opet, u velikom broju slučajeva dovodi do širenja ‘začaranog kruga’ onlajn mržnje.