Srbija ne priznaje zastavu Albanije kao obilježje albanske manjine

Albanci u Bujanovcu i Preševu, u kojima čine većinsko stanovništvo, kao i u nešto udaljenijoj Medveđi, svake godine obilježavaju Dan zastave, nacionalni praznik svoje matične države.

Svojevrsni dan državnosti u Albaniji se slavi od 1912. godine (Ustupljeno Al Jazeeri)

I ovog 28. novembra Albanci su u tri opštine juga Srbije obeležili nacionalni praznik Republike Albanije, Dan zastave, isticanjem ovog simbola na lokalnim institucijama i svečanom akademijom u Bujanovcu.

Uskoro će, po već ustaljenoj praksi, na adrese nekih od albanskih političkih lidera, ili više njih, stići prekršajna prijava i sudski poziv zbog kršenja Zakona o upotrebi grba, zastave i himne, koji zabranjuje javno isticanje zastave strane države ukoliko se pored nje ne nalazi i obeležje Srbije.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa već ima nekoliko ovakvih prijava, a veruje da mu posle ovogodišnjeg praznika sledi još jedna jer na zgradi ove institucije, pored albanskog, nije stavio i srpski barjak.

Za razliku od Mustafe, prvi čovek Bujanovca Nagip Arifi postavio je zastavu Albanije na balkon zgrade opštine, ali uz obeležja Srbije i Evropske unije, koja se stalno vijore na tom mestu.

„Osnovni problem oko korišćenja zastave Albanije je neusklađenost Ustava Srbije, kao najvišeg pravnog akta, i zakona koji regulišu ovu oblast“, kaže Mustafa.

Albanci u Bujanovcu i Preševu, gradovima na tromeđi sa Kosovom i Severnom Makedonijom, u kojima čine većinsko stanovništvo, kao i u nešto udaljenijoj Medveđi, svake godine obeležavaju Dan zastave, nacionalni praznik svoje matične države.

Ovaj svojevrsni dan državnosti u Albaniji se slavi od 1912. godine, kada je Velika narodna skupština u Valoni izglasala Deklaraciju o nezavisnosti posle oslobađanja od Otomanske imperije. Tada je političar i državnik Ismailj Ćemali izašao na terasu zgrade u kojoj se održavala skupština i pred okupljenim građanima razvio crvenu zastavu sa crnim dvoglavim orlom.

Ova zastava je, međutim, duže od dve decenije predmet sporenja u Srbiji zbog činjenice da albanska manjina koristi zastavu identičnu onoj Republike Albanije.

U čemu je, zapravo, problem?

Ragmi Mustafa objašnjava da član 79 Ustava Republike Srbije garantuje nacionalnim manjinama upotrebu i javno isticanje svojih nacionalnih simbola, te da u njemu nije precizirano kako će ti simboli i izgledati.

Mustafa dodaje da „korpus manjinskih prava garantovanih Ustavom nije usklađen sa zakonskim propisima“, te dodaje da nacionalni saveti manjina odlučuju između ostalog i o simbolima.

„Ustav ni u jednom svom delu ne propisuje da zastava koju koristimo u Srbiji ne sme da bude identična zastavi Albanije, a Nacionalni savet je još 2012. odlučio da naša zastava bude ista kao i obeležje Albanije. Ustav je vrhovni pravni akt iznad svih zakona i država u našu odluku ne sme da se meša“, kategoričan je Mustafa.

Kako objašnjava, na ovu odluku od pre devet godine se do danas niko nije zvanično žalio, niti je pokrenut bilo kakav administrativni spor za njenu suspenziju. Mustafa, kao uostalom i svi albanski lideri, smatraju da imaju puno pravo da zastavu Albanije koriste kao svoje manjinsko obeležje u Srbiji.

Ipak, na drugoj strani, zakonski propisi iz ove oblasti u koliziji su sa najvišim pravnim aktom države.

Prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, manjinski nacionalni simboli i znamenje ne mogu biti identični sa simbolom i znamenjem druge države.

Zakon o upotrebi grba zastave i himne predviđa da se prilikom isticanja pored zastave strane države mora naći i zastava Srbije. U slučaju Albanaca, problem je u tome što oni zastavu matične zemlje tretiraju kao simbol svoje zajednice u Srbiji, ali država to ne prepoznaje.

„Osnovni demokratski principi su i poštovanje manjina i zato država ne sme da nam nameće simbole koji predstavljaju skup naših osobenosti i specifičnosti. Jer, ukoliko država pokušava da odredi koje ćemo simbole koristiti, to direktno zadire u u slobode i prava građana jer sutra isto tako može da određuje i druge životne oblasti. Naše je, dakle, ustavno pravo da koristimo nacionalna obeležja koja smo sami izabrali, u ovom slučaju zastavu Albanije“, kaže Mustafa.

Dan zastave obilježen je isticanjem ovog simbola na lokalnim institucijama i svečanom akademijom u Bujanovcu (Ustupljeno Al Jazeeri)

‘Srbi u okruženju su u povoljnijem položaju’

U Srbiji zvanično žive 23 manjinske zajednice, a Republički savet za nacionalne manjine, kaže Mustafa, bez obrazloženja je odbio zahtev Albanaca da koriste zastavu koju su odabrali.

„Albanci su ovu zastavu koristili u SFRJ, albanska zajednica danas je koristi u svom zemljama bivše Jugoslavije, samo ne sme u Srbiji“, kaže predsednik NSA Ragmi Mustafa.

O ovom problemu je, uoči Dana zastave, u Skupštini Srbije govorio i Šaip Kamberi, narodni poslanik iz Bujanovca, koji je rekao da Albanci neće odustati od svoje zastave.

„Bez obzira na važeće zakone i negativnu političku situaciju u kojoj nam se negira pravo na simbole, mogu reći da ih se nećemo odreći. Strpljivo ćemo se angažovati i čekati da se naše identitetsko pravo na slobodnu, javnu i službenu upotrebu simbola ostvari“, poručio je Kamberi.

Heraldičar Nemanja Todorović Štiplija podseća da su saveti manjina koji imaju svoju matičnu državu poput nekih u okruženju ovaj problem rešili još 2006.

Kako objašnjava, Hrvati i Slovaci u Srbiji su, na primer, „odigrali pametnije“ jer su izmenili sitne detalje na zastavama koje su ujedno i nacionalne zastave država.

Tako su Hrvati sa zastave Hrvatske skinuli krunu koja stoji iznad grba, dok su Slovaci beli obrub grba sa zastave Slovačke obojili u zlatno.

Poređenja radi, Srbi u okruženju su u povoljnijem položaju s obzirom da Srbija ima u zvaničnoj upotrebi dve verzije zastave, državnu i narodnu zastavu koju, prema objašnjenju Todorovića Štiplije, pripadnici srpskog naroda u drugim državama u kojima žive, ili gde su nacionalna manjina, koriste kao svoj simbol.

„Tako je ona ne samo zastava jednog od bosanskohercegovačkih entiteta, Republike Srpske, nego i zastava Srpskog narodnog vijeća u Republici Hrvatskoj, Narodnog vijeća Crne Gore, Srpske organizacije u Severnoj Makedonji, Rumuniji, Mađarskoj“, kaže Todorović.

Nikad bolji zvanični odnosi Srbije i Albanije

Sve ovo dešava se u trenutku nikada u istoriji boljih zvaničnih odnosa Beograda i Tirane, kada predsednik Aleksandar Vučić i premijer Edi Rama kreiraju projekat „Otvoreni Balkan“ i kada građani ove dve države i Severne Makedonije mogu da u njih putuju samo sa ličnim kartama.

Zbog toga je apsurdno delovalo neometano skidanje zastava Albanije od strane pripadnika ekstremne Srpske desnice sa beogradskih ulica prilikom nedavne Ramine posete srpskoj prestonici, o čemu je govorio i Kamberi.

„Koliki je stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu u Srbiji pokazalo je ponašanje huligana, koji su skidali albanske zastave postavljene u Beogradu po zvaničnom protokolu posete premijera Albanija  Edija Rame – kaže Kamberi.

Ocenio je da su direktni počinioci ovog vandalskog čina proizvod diskursa koji podržava i neguje antialbanske stereotipe i neprijateljstvo, otvorenu mržnju i predrasude prema Albancima i svemu što je vezano za Albance.

„U takvoj atmosferi, u kojoj se negiraju ratni zločini, a veličaju zločinci, čije murale čuva policija, ne treba da čudi što na skidanje zastava Albanije u Beogradu država ništa ne preduzima“.

Albanija ima samo jednu verziju zastave, pa je Šaip Kamberi premijerki Ani Brnabić postavio pitanje kada će se stvoriti uslovi za takvu upotrebu albanskih nacionalnih simbola, podsetivši da je Srbija “jedina država u regionu koja zakonski onemogućava nacionalnim manjinama da slobodno koriste svoje simbole ako su identični simbolima drugih država“.

Umesto premijerke, moguće rešenje potencira Štiplija Todorović, koji Albancima predlaže model Hrvata i Slovaka.

„Mogu iskoristiti neku istorijsku zastavu sa nešto drugačijim dizajnom dvoglavog orla ili izmeniti sitne detalje na već postojećoj zastavi, na primer obojiti kljunove i kandže orla u zlatno, dodati Skenderbegov šlem iznad glava orla ili nešto slično. Da postoji volja ovaj izazov bi lako mogao biti prevaziđen“, predlaže Štiplija.

Izvor: Al Jazeera