Žene u crnom: Vukovar je simbol varvarstva i kulturocida

Žene u crnom podsetile su protestnim stajanjem u crnini i ćuteći, te transparentima u kojima se afirmišu sećanje i odgovornost, na tri decenije od pada Vukovara, grada-žrtve velikosrpske agresije. Ovogodišnji tradicionalni protest obeležile su i podsećanjem na koncentracione logore za hrvatske zarobljenike i civile, u Stajićevu, Begejcima, Sremskoj Mitrovici, Aleksincu, Nišu i Beogradu, u kojima je 1991. i 1992. bilo zlostavljano više hiljada ljudi.

“Povodom 30. godišnjice od pada Vukovara, podsećamo na to da je 25. 8. 1991. godine napadom JNA iz vazduha, sa zemlje i Dunava, počeo ‘pakao Vukovara’, a da je 19. septembra 1991. veliki broj Beograđana, bacajući cveće pred tenkove, ispratio Prvu gardijsku oklopnu diviziju JNA u rušilački pohod na Vukovar. Kao jedan od najsramnijih događaja u istoriji Beograda, prekriven je zavetom ćutanja i poricanja”, naglašava se u saopštenju Žena u crnom.

Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, rekla je da više nevladinih organizacija godinama bezuspešno zalaže za to da se spomen pločama obeleže objekti u kojima su nekada bili koncentracioni logori.

“To je bilo konstantno mrcvarenje i ponižavanje žrtava, a među žrtvama nema hijerarhije. Ovo je sad trenutak da se prizna patnja žrtava, da se nekako rehabilituje ljudskost u ovoj zemlji. Zato što mi koji radimo sa žrtvama znamo šta znači to da se prizna patnja. Važno je da se fokusiramo i na žrtve Srebrenice i srebrenički genocid, treba raditi sa žrtvama i pružiti im podršku. Srpska radikalna stranka, čije je dete sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, harala je i ubijala po Vukovaru, Slavoniji, Bosni i Hercegovini, a danas se u Srbiji krivcima proglašavaju oni koji ukazuju na zločine, a slave se oni koji su činili zločine”, kaže Zajović.

Ona naglašava i to da su tokom opsade Vukovara počinjeni ratni zločini urbicida i kulturocida – uništeno je istorijsko jezgro grada; Vukovar je postao simbol varvarskog uništavanja gradova u ratu.

Utvrditi punu istinu o nestalima

“Ubijeno je više od 1.000 civila, ranjeno je više od 25.000 ljudi. Nakon početka opsade grada Vukovara, na teritoriji Srbije formirano je nekoliko logora za hrvatske ratne zarobljenike/ce sa teritorije Hrvatske. Oni/e su u logorima u Srbiji boravili od nekoliko dana do devet meseci. Kroz logore je prošlo oko 7.000, a u njima je duže zadržano oko 3.500 ljudi. Od posledica premlaćivanja i zlostavljanja, kao i usled nedostatka adekvatne medicinske pomoći, u logorima u Srbiji preminulo je najmanje 14 zatočenika. Za sve ove zločine osuđeno je samo jedno lice”, ističe sa u saopštenju Žena u crnom.

Ova organizacija, koju su na protestu podržale aktivistkinje i aktivisti grupe Anima iz Đulića (Bosna i Hercegovina), Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava, ZDF i Građanskog demokratskog foruma, založila se i ovom prilikom, protestnim pismom državnim institucijama, za pokretanje zakonske zabrane glorifikacije i rehabilitacije osuđenih za ratne zločine počinjene u Vukovaru i svim drugim mestima. Od organa vlasti zahtevaju, takođe, da “utvrde punu istinu o nestalima, otvaranjem svih državnih arhiva u cilju pronalaženja grobnica hrvatskih žrtava u Srbiji i da pokrenu sudske postupke za osnivanje logora i za ubijanje i mučenje hrvatskih civila i vojnika u logorima u Stajićevu, Begejcima, Sremskoj Mitrovici, Aleksincu, Nišu i Beogradu”.

Žene u crnom sačinile su mapu antiratnog otpora u Srbiji 1991. i. u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, mapu logora za Hrvate u Srbiji.

“Ovo je jedan organizovani državni zločin i to će ostati, ako ne bude suđeno krivcima”, kaže Zajović.

Učesnica protesta Suvada Selimović iz okoline Zvornika rekla je da je nakon 17 godina pronašla posmrtne ostatke supruga, koji je zajedno sa još 700 muškaraca iz Zvornika odveden i ubijen 1992.

“Zločini se ne smiju kriti. Nije bitno iz kog naroda je neko došao. Svi nevini ljudi treba da dobiju smiraj, da znaju da je kažnjen onaj ko je uradio neki zločin”, rekla je Selimović.