Život uz borske rudnike: Čekamo da nam se kuće sruše

„Dete mi je astmatičar. Ovde je i leti i zimi katastrofa. Ima mnogo dece koja su bolesna, teško dišu. Svuda je prašina, to je strašno“, kaže Dida, majka petoro dece iz Brezovnika nedaleko Bora, dok stoji ispod rudnika. „Ko će danas da odgovara za moje dete? Niko. Ja moju decu po čitav dan čistim“.

Širenje postojećih, ali i otvaranje novih rudnika u Borskom okrugu, lokalnom stanovništvu donosi velike probleme kao što su pucanje zidova kuća, zagađenje vode i zemlje, isušivanje bunara, štete na privatnim posedima, ali i bolesti. Planirana je relokacija stanovništva, ali i škole, opštine, pa i groblja iz svih sela u okolini svih rudnika. Širenje flotacijskih jalovišta novih, ali i starih rudnika, donosi nove ekološke probleme čitavom regionu, ali i zemlji. Posebno je teško onima koji žive u blizini rudnika.

Dida i Kiko, zajedno sa svojom decom, pričaju o problemima sa kojima se suočavaju i zimi i leti.

„Kad kamioni prolaze, to je prašina, ne možeš oči da otvoriš. Mi leti sve očistimo, stavimo sto da napolju popijemo kafu, ali ne možemo ni to. Volimo da sedimo ispred, a letos smo svi tu prašinu udisali. Kad prođe kamion, stvori se oblak, kao da si zapalio nešto, kao da je dim. Bela prašina, neka sitna, osećaš po kosi kad provučeš ruku neke kamenčiće sitne, kao da dugo nisi prao kosu“.

Pokazuje staro jalovište i priča da, kad radi traka za koju su nekad koristili vodu, a sad više ne koriste, sva prašina pada dole.

„Primećuje se kad je lepo vreme. Sad je padala kiša, mokro je sve, pa nema prašine“.

Degradacija životne sredine, ali i života

UNICEF Srbija je nedavno objavio analizu klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji, u kojoj se navodi da se „Srbija suočava sa višim nivoima zagađenja nego okolne zemlje Evropske unije, ali i druge balkanske zemlje“. Navodi se da je u Boru čak dve trećine predškolske dece posetilo lekara zbog respiratornih bolesti. Zaključak kaže da postojanje velikih industrijskih zagađivača i nedostatak infrastrukture, u kombinaciji sa klimatskim promenama, u Srbiji doprinose prisustvu opasnosti od klimatskih promena i degradacije životne sredine.

Dalje se navodi da je, osim respiratornih bolesti, zagađenje vazduha usko povezano sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, kancera, kardiovaskularnih bolesti, ali i smanjenim kapacitetom pluća. Postoje veze između izloženosti zagađenju vazduha i kognitivnih ishoda, uključujući verbalni i neverbalni koeficijent inteligencije i pamćenje, niže rezultate na testovima i niže prosečne ocene, kao i druge neurološke i probleme u ponašanju.

Endokrini disruptori takođe mogu prouzrokovati mentalna oštećenja, gubitak vida i sluha, jezičke poremećaje i kašnjenja u razvoju, kao i kognitivne malformacije.

Studija tvrdi da se deca koja žive baš u romskim naseljima, usled postojećih nejednakosti i praksi, suočavaju sa mnogo većim rizicima od klimatskih promena i degradacije životne sredine.

Tri puta na dan miniraju

„Najveći problem je prašina i miniranje – trese se sve živo. Tri puta na dan miniraju, to se jako čuje“, priča Kiko.

„Ne može prozor da se otvara ’na kip’, čak se i pomera, a to je zbog detonacija. Od jakog miniranja propadaju krovovi. Nije mi tu ranije prokišnjavalo, ali sam morao da stavim najlon. Sad je počela da curi voda u sobu, pa da se stvara vlaga, a mi imamo malu decu“, nastavlja.

„Ja sam se nekoliko puta uplašila, a jedne noći staklo je tako jako puklo, da sam viknula: ’Kiko, gotovo je!’“, priča Dida.

„I onda, u pola noći se deca trgnu, ovaj mali počne da plače, plaše se deca”, kaže Kiko.

„Da dođete kad oni miniraju, da vidite kako se trese, vi bi viknuli: ’Šta je ovo, jel’ zemljotres?! To prvo čuješ kao da ide nešto dole ispod zemlje, a onda se ovde sve trese, i prozori, i vrata, i sve živo. Ovo su stare zgrade, a ova je 12 centimetara potonula. Dolazili su iz opštine i merili. Ne zna se kad će samo jedan dan da padne dole. I gotovo… niko nije odgovoran“.

Kiko objašnjava da je nedaleko rudnika bilo igralište, a da je sada blato svuda.

„Igralište je uništeno. Da ste bili ranije da vidite kako je izgledalo, a kako su oni došli, za tri godine raskopali su ceo Bor, uništili gore ljudima po Krivelju i šume, i livade, prirodu“.

‘Samo da nas rasele’

Postoji i problem sa kanalizacijom, koja je često zapušena.

„Pesak se uliva unutra i zapuši sve, pa to kad se razlije po celom naselju bude strašno. Nekad smrdi hodnik unutra, a to je od kanalizacije, jer neko ima toalet napolju, a neko unutra, a kad je zapušena kanalizacija, onda se sve vraća gore, pa se oseća. Niko ne odnosi đubre, to leti smrdi mnogo, pa naša deca mogu da dobiju šugu, žuticu, rane“.

Kiko objašnjava da se naselje vodi kao privremen smeštaj predugo.

„Ovo je privremeni smeštaj, iako sam ja ovde rođen i 43 godine živim u ovde. Ovo je nekad bilo mnogo lepo naselje, bilo je mnogo dece, ali ovako nešto nikad nije bilo do sada. Postoje potvrde koje overavamo na šest meseci i ako padne zgrada niko nije odgovoran, jer je ovo naselje planirano za privremeno korišćenje“.

„Mi imamo mnogo ženske dece, a oni konzumiraju alkohol, skidaju se, to je sramota. Pre 15 godina ovde i u naselju Sever, mogla si da sedneš tu, napolju, i hleba da jedeš. Kako su došli, vidi šta su napravili“, rezigniran je Kiko.

„Svi ovi naši Romi pričaju, pa srušiće se ovo, raseliće nas… Volela bih da nas rasele, bolje bi bilo za moju decu“, kaže Dida. „Meni su potrebne samo dve sobe i jedno kupatilo. Ja bih bila zahvalna na tome“.