Albanci traže bolnicu za Preševsku dolinu, Beograd ne odgovora

Preševska dolina želi da njeni građani uživaju podjednako pravo na zdravlje i žive bez diskriminacije sa pravovremenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, poručuju sa juga Srbije.

Preševu su neophodna samo tri odjeljenja u kojima bi radili specijalisti sa pratećim osobljem (Ilustracija)

“Često se dešava da nam pacijent premine tokom transporta do regionalne bolnice u Vranju”, žali se dr Driton Salihu, doskorašnji direktor Doma zdravlja u Preševu.

Put dug pedesetak kilometara od Preševa, gradića na krajnjem jugu Srbije na tromeđi sa Kosovom i Severnom Makedonijom, pa do bolnice u Vranju ume da potraje i duže od pola sata, isuviše vremena u situacijama kada sekunde odlučuju o životu ili smrti, poput saobraćajnih nesreća ili teških hroničnih stanja.

Salihu je do marta ove godine bio jedini Albanac na čelu neke zdravstvene ustanove u Srbiji, a onda je odlukom resornog ministra Zlatibora Lončara, bez ikakvog obrazloženja, smenjen sa te funkcije.

Dok se nalazio na njoj, zvanično je nekoliko puta od ministra, ali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, tražio da Preševo dobije bolnicu. Odgovor sa visokih mesta u Beogradu i dalje nije stigao 400 kilometara južno, u opštinu sa 40.000 stanovnika od kojih 95 odsto čine etnički Albanci.

“Pitanje otvaranja bolnice u Preševu nije političko, kako smatraju Beograd ali i neki lokalni politički krugovi, već praktično. Albancima iz Preševa, ali i onima u susednom Bujanovcu, lečenje bi znatno bilo olakšano kada bi sa medicinskim osobljem mogli da komuniciraju na maternjem jeziku. Međutim, udaljenost od Vranja je ključni motiv mog zahteva da dobijemo bolnicu”, napominje Salihu.

Samo dozvola za gradnju i plate za zaposlene

Zahtevi koje postavlja, dodaje, nisu megalomanski. Objašnjava da su Preševu neophodna samo tri odeljenja u kojima bi radili specijalisti sa pratećim osobljem.

“Najpre pedijatrija, da ne bismo decu, kao što je sada slučaj, slali u Vranje zbog obične dijareje, zatim internistička služba i urgentna hirurgija”, kaže sagovornik.

Pitanje otvaranja bolnice u Preševu nije političko, već praktično, smatra dr Driton Salihu (Foto: Nikola Lazić)

Kao najzanimljivije od svega ističe da se od države traži samo dozvola za izgradnju bolničke zgrade i da resorno ministarstvo izdvoji novac za plate zaposlenih.

“Lokalna samouprava bi obezbedila plac, a naša mnogobrojna dijaspora pristala je da kompletno opremi bolnicu. Država bi, dakle, imala minimalna ulaganja, ali nisu nas ni udostojili odgovora”, razočaran je Salihu, specijalista stomatologije.

Kao primer pogrešne investicije Salihu navodi otvaranje vanbolničkog porodilišta u Preševu, 2015. godine. Od ukupno 300 beba, koliko se prosečno rodi u Preševu svake godine, tek 40-ak porođaja obavi se u Preševu. Razlog je taj što uz porodilište nisu formirane neophodne prateće službe, anestezija i transfuzija pre svih, tako da se većina Preševljanki i dalje odlučuje za porođaj u Vranju, svesne mogućih komplikacija.

Salihu kaže da niko nije insistirao na tome da u preševskoj bolnici rade isključivo Albanci, već bi jedini kriterijum bio stručnost.

Decentralizacija koja je neophodna Srbiji

Pčinjski okrug, sa sedištem u Vranju, ima 230.000 stanovnika, od čega trećinu čine Albanci. No, i pored toga, u regionalnoj vranjskoj bolnici ne radi ni jedan pripadnik ove zajednice.

I na ovoj činjenici potencira Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kada se zalaže za otvaranje bolnice u Preševu, što je po njemu jedan od koraka u “decentralizaciji koja je neophodna Srbiji” jer, kako naglašava, “ekstremna centralizacija vlasti prirodno ima za posledicu institucionalnu i socijalnu dezintegraciju”.

“Zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava, što znači da Srbija mora da obezbedi pristup blagovremenoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za sve svoje građane, a na primeru pandemije videlo se da to nije slučaj sa Albancima Preševske doline”, kaže Mustafa.

Prema njegovim rečima, pandemija je pokazala krhkost zdravstvenog sistema i pokazala neophodnost postojanja bolnice za građane Bujanovca i Preševa.

Mustafa je, sumnjajući u dobre namere lekara u Srbiji i pozivajući se na nepoverenje u srpske lekare, na početku pandemije od kosovskih vlasti tražio mogućnost da se Albanci Preševske doline od kovida 19 leče u Prištini, ali za tako nešto nije dobio dozvolu.

Takav njegov zahtev naišao je na burne reakcije građana srpske, ali i albanske zajednice, a reagovalo je Udruženje albanskih lekara “Lekari Doline” apelom sunarodnicima da bez straha prihvate hospitalizaciju i lečenje u bolnicama u Srbiji.

‘Otvaranje bolnice nije hir’

Poput Salihua, i Mustafa  je u ime institucije koju vodi, posle konsultacija sa lokalnim lekarskim udruženjima, političkim predstavnicima i ekspertima zdravstvene zaštite, zvanično zatražio otvaranje bolnice, ali odgovor iz Beograda nije dobio.

Otvaranje bolnice nije naš hir, već potreba i institucionalna obaveza države, smatra Ragmi Mustafa (foto: Nikola Lazić)

“Država je dužna da raspodeli i obezbedi resurse i zdravstvene usluge. Preševska dolina želi da njeni građani uživaju podjednako pravo na zdravlje i žive bez diskriminacije sa pravovremenim pristupom zdravstvenoj zaštiti”, naglašava Mustafa.

Temu sa zdravlja prebacuje na polje politike, pa podseća da je pružanje sekundarne (bolničke) zdravstvene zaštite za pripadnike albanske zajednice predviđena i “Planom od sedam tačaka” koji je još 2013. godine usvojila Vlada Srbije, a tiče se prava Albanaca.

“Otvaranje bolnice nije naš hir, već potreba ali i institucionalna obaveza države Srbije”, smatra.

Mustafa je uveren da odbijanje države da u Preševskoj dolini otvori bolnicu zapravo predstavlja još jedan od primera kršenja prava Albanaca, i podseća na smenu dr Salihua sa čela preševskog Doma zdravlja koga je na tom mestu nasledio dr Boban Spasić.

“Ne želeći da ulazim u stručne kvalitete dr Spasića, postavljam pitanje po kojim kriterijumima je za direktora Doma zdravlja u Preševu, opštini sa preko 95 odsto Albanaca, u zdravstvenoj ustanovi sa 55 lekara od kojih je 50 pripadnika albanske zajednice a samo pet iz srpske, izabran Srbin da vodi ovu ustanovu”, pita Mustafa.

Predstavnici vladajuće stranke odbijaju kritike

Lokalne samouprave u Srbiji mogu da postavljaju rukovodioce samo u svojim javnim preduzećima i nemaju nikakve ingerencije u državnim službama, firmama i ustanovama na svojoj teritoriji.

Mustafa podseća da resorni ministar postavlja direktore čak i u školama u kojima se nastava izvodi na albanskom jeziku, kao i čelne ljude katastarskih službi, Poreske uprave, inspekcija, domova zdravlja…

“Kao da postoji neki tajni plan Vlade Srbije protiv njenih građana iz albanske zajednice”, ocenjuje Mustafa.

Za Nenada Mitrovića, narodnog poslanika Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) i lidera stranke u Bujanovcu, nema dileme da je zahtev za otvaranje bolnice u Preševu politički motivisan.

“Postoji vranjska regionalna bolnica, čiji su kapaciteti projektovani za čitav Pčinjski okrug, pa i za Albance koji se u njoj nesmetano leče i dobijaju svu potrebnu zdravstvenu negu. Zbog toga smatram da su zahtevi za preševskom bolnicom politički. Radi se o predlogu sa secesionističkim prizvukom, ali i želji albanskih političara da skretanjem pažnje prikriju svoje loše upravljanje Bujanovcem i Preševom, gde su na vlasti bez Srba”, kaže Mitrović.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO