Njemački fijasko s vakcinacijom

Da li će Nemačka – zemlja u kojoj je razvijena vakcina protiv korona virusa – ostati bez dovoljno vakcina narednih nekoliko meseci, ko je za to kriv i da li su u tu situaciju došlo zbog briselske birokratije i nastojanja da se vakcine plate jeftinije – samo su neka od sve brojnijih pitanja koja bukvalno odjekuju sa stranica nemačke dnevne štampe, ali i sa televizijskih kanala, portala i društvenih mreža.

Da se Nemačka suočava sa opasnošću da narednih meseci nema dovoljno vakcina ni za najrizičnije grupe i to starije od 80 godina, medicinske radnike i negovatelje i štićenike u domovima za stare bilo je jasno juče kada se saznalo nemačke vlasti razmatraju mogućnost da, poput Velike Britanije, odluče da drugu dozu vakcine ljudima daju znatno kasnije od preporučenih tri do šest nedelja od prve doze.

Prozvođači ove vakcine nemački BioNTech i američki farmaceutski gigant Pfizer saopštili su da u slučaju odlaganja revakcinacije, oni ne mogu da garantuju efikasnost imunizacije te da u studiji nije ispitivano kolika zaštita se dobija ubrizgavanjem samo jedne doze.

Uprkos pripremama, mali broj vakcinisanih

Za devet dana vakcinacije u Nemačkoj je vakcinisano tek oko 317.000 ljudi, znatno manje od 1,3 miliona doza koje su stigle krajem godine.

Jedan od urednika dnevnog lista Welt primećuju da je dosad u Nemačkoj u jednom danu maksimalno vakcinisano 55.000 ljudi. Kako ističe, da bi se ostvarilo obećanje ministra zdravlja Jensa Spahna da će polovina populacije biti vakcinisane u prvih šest meseci ove godine, potrebno je da dnevno vakcinu dobija 230.000 ljudi.

I dok na društvenim mrežama brojni komentatori ukazuju na nemački fijasko sa vakcinacijom ističući da su Izrael, SAD i Velika Britanija mnogo brži u ovom poduhvatu. S druge strane, pojedini dopisnici nemačkih javnih medijskih servisa iz Brisela ukazuju da je na nivou EU, Nemačka kada se gleda u odnosu na broj stanovnika druga u EU po procentu sprovedene vakcinacije. Ispred nje je jedino Danska.

Osim toga, dopisnici ukazuju i da je susedna Francuska vakcinisala tek 800 ljudi dok se Holandija odlučila da započne vakcinaciju tek na pritisak javnosti.

Međutim, i ako se vakcinacija značajnije ubrza, u nemačkim medijima se ističe pitanje da li će Nemačka imati dovoljno vakcina za takav poduhvat.

Formalno, Nemačka je samostalno i preko EU nabavila 300 miliona doza vakcina različitih proizvođača, ali je veliko pitanje kada će te količine biti isporučene, a u nekim slučajevima čak i da li če biti odobrene za korišćenje.

Nemački mediji prenose da bi do početka februara Nemačkoj trebalo da bude isporučeno ukupno manje od četiri miliona doza Pfizer-BioNTech vakcina što se za državu koja broji oko 83 miliona stanovnika čini malo. Naročito ako se uporedi sa Izraelom, koji ima devet puta manje stanovnika ali će u istom periodu dobiti, prema procenama, više od 5,5 miliona doza vakcine razvijene u Nemačkoj.

Šta je važnije – solidarnost, cijena vakcine ili životi?

Sve to je dovelo do sve oštrijih kritika na račun ministra i kancelarke Angele Merkel zbog toga što su uopšte prepustili Briselu da pregovara o nabavci vakcina za celu EU pa samim tim i za Nemačku. Debata o nabavci vakcina je posvađala i nemačke komentatore i urednike oko toga da li je po ovom pitanju važnije evropska solidarnost, cena vakcina ili spasavanje što više života.

Žustru debatu među urednicima izazvao je komentar zamenice glavnog urednika Sueddeutsche Zeitunga Alexandra Foederl-Schimd, koja smatra da su kritike na račun EU i nemačke vlade preterane. Prema njenim rečima, nije fer koncentrisati kritika na EU jer se dugo nije znalo ko će od 40 potencijalnih proizvođača vakcine protiv korona virusa biti najbrži i dobiti odobrenje nadležnih stručnih tela.

„Razumljivo je da je Evropska komisije nastojala da rasporedi rizik te se koncentrisala na šest najperspektivnijih, od 40 potencijalnih proizvođača. Osim toga, zajednička pregovaračka pozicija Evropljana osigurala je da cena ne ode u nebo. Od onoga što je dosad poznato, SAD i Izrael su naručili više BioNTech-Pfizer vakcine, ali za to plaćaju mnogo veću cenu“, ističe urednica u minhenskom dnevniku, ističući da u slučaju da je Berlin postupio drugačije, među 27 država članica EU izbila bi nedostojna nacionalistička borba za distribuciju vakcine.

Foederl-Schimd priznaje da je Brisel pogrešio jer je krajem leta predugo čekao da potpiđe ugovore o kupovini vakcinama sa tada najpersepktivnijim proizvođačima – BioNTech i Moderna.

Međutim, kolege su joj najviše zamerile pomijanje cene vakcine koju EU nabavlja za 12, a Izrael za 23 evra. Za zamenika glavnog i odgovornog urednika tabloida Bild Paula Ronzheimera je „ludilo“ to što Sueddeutsche Zeitung ističe da ispravan način na koji EU pregovarala oko nabavke vakcine, jer „cena nije otišla u nebo“.

„I primećuje (minhenski list) da su SAD i Izrael plaćaju mnogo veću cenu“, ističe zamenik uradnike Bilda i sarkastično zaključuje da je plaćanjem više cene „samo spaseni ljudski životi“.

Ko je zakočio pregovore ministara?

Na društvenim mrežama i mnogi drugi ljudi iz javnog života su ocenili da ovakav način kancelarke prešao u „ludu fazu“ što bi „drugim rečima, značilo da nijedan ljudski život nije vredan više od 12 evra“.

U tekstu pod naslovom „Ovako je Merkelova kočila kupovinu vakcine“ Bild objavljuje pismo kojim su ministri zdravlja Nemačke, Francuske, Holandije i Italije tražili od Evropske komisije da preuzme posao pregovora sa dobavljačima vakcine premda su, kako navodi ovaj tiražni tabloid, njih četvorica već bili nadomak da postignu dogovor sa proizvođačem vakcina AstraZeneca o nabavci 400 miliona doza.

„Spahn i njegove kolege su zajedno pokušali da dobiju dovoljno vakcina za sve Evropljane, ali Merkel je želela da nabavku vakcina, kao veliki gest, prepusti u ruke EU. Rezultat: EU tragično nije uspela da obezbedi dovoljno vakcina na vreme za sve Evropljane“, piše Bild, koji već nedeljama vodi svojevrsnu kampanju protiv nemačke vlade zbog toga što ne ubrzava vakcinaciju i sama nije nabavila dovoljno vakcina.

‘Najrazornija kancelarkina odluka’

Kolumnista magazina Focus Jan Fleischhauer smatra da je prepuštanje ovog posla Briselu „najrazornija kancelarkina odluka za 15 godina vlasti“.

„Trenutno Izrael sa velikom razlikom prednjači u trci u vakcinaciji, a slede Bahrein, SAD i Velika Britanija. Uzalud se na Nemačku gleda kao lidera. Što se tiče stope vakcinacije, nalazimo se negde između Hrvatske i Čilea“, piše kolumnista Focusa, ističući da su zemlje, poput Izraela, pravovremeno ugovorom obezbedile odgovarajuće koliine vakcina od Biontecha iz nemačkog Mainza. „Drugim rečima, vlada je ovaj zadatak, koji je od ključne važnosti za zdravlje građana, delegirala Briselu gde se, nažalost, i u zdravstveni pitanjima prvo razmatraju politički aspekti, a tek onda pragmatični“.

Za kolumnistu ovog magazina u ovom slučaju postoji samo dve osobe koje su politički odgovorne – savezna kancelarka i savezni ministar zdravlja. Ali, smatra on, da „veliki deo štampe pokazuje ogromnu popustljivost zbog kancelarkinog neuspeha“ i pita se „zar se niko ne usuđuje da kaže da je Angela Merkel pogrešila ii preigrala?“

„Šta ako se ispostavi da njena nepažnja prolongira umiranje (od Covid-19)? Da se ispostavi da njena pogrešna odluka košta ljudskih života, koji bi inače mogli da budu spaseni? Još smo na početku kampanje vakcinacije. Ali za samo nekoliko nedelja moći ćemo jano da vidimo kako druge nacije kreću u post-korona život, dok smo mi još zaključani“, ističe Focus i čitaocima otkriva svoja saznanja da su „Francuzi naručivanje vakcina smatrali pitanjem reputacije te da stoga je bilo jasno da porudžbina od (nemačkog) Biontecha nikada ne može premašiti 300 miliona doza vakcine, koje su u septembru naručene od Sanofija (francuske firme koja dosad još nije završila svoju vakcinu za COVID-19)“.

Napadi i od socijaldemokrata

Baš kao što su u Briselu politički interesi uticali na sporne odluke u nabavci vakcine tako i debata o vakcinaciji u Nemačkoj je pod jakim uticajem činjenice da je 2021. takozvana „super izborna godina“ u kojoj će biti održani izbori ne samo za Bundestag, već i za parlamente šest nemačkih pokrajina.

Nemački mediji prenose kritike koje su na račun demohrišćanskog ministra zdravlja stigle direktno od socijaldemokrata (SPD), koalicionog partnera u vladi. U razgovoru za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD, generalni sekretar SPD-a Lars Klingbeil je pozdravio što se išlo na „evropsko rešenje“, ali da „Evropa ne mora da znači sporost“.

„To ne može tako, da zemlja u kojoj se istraživanjem došlo do vakcine na kraju ostane bez dovoljno doza“, istakao je on u jutarnjem programu ARD-a, dok je vicekancelar i ministar finansija iz redova SPD-a Olaf Scholz ministru zdravlja poslao zahtev da odgovori na ukupno 24 pitanja u vezi sa ovom temom.

Prema oceni konzervativcima nakonjenom dnevnom listu Frankfurter Allgemeine Zeitung, ne može biti govora o dobrim namerama socijaldemokrata koji, kako ocenjuje, „umarširava u predizbornu kampanju“.

„Činjenica da savezni ministar finansija učestvuje u ovoj igri ne objašnjava se osećajem odgovornosti, već isključivo njegovom kandidaturom za kancelara“, ističe Frankfurter Allgemeine Zeitung, dodajući da bi Scholz trebalo za odgovore da pita i svoje partijske kolege koji su na čelu mnogih nemačkih pokrajina.