U Petrinji i Sisku – ruševine, strah, humanost i nada

Novi potres, jačine 4,2 stepena Richterove skale, isterao je ponovo na ulice stanovnike petrinjskog područja. Još jedan u nizu, posle razornog zemljotresa magnitude 6,2 koji se dogodio u utorak 29. decembra. Od tada stanovnici Sisačko-moslovačke županije ne spavaju.

Većina kuća i zgrada je oštećena ili urušena, a centar grada Petrinja koji je najviše pogođen podseća na scene koje su ovde već viđene. One iz prošlog rata, a od koga se ovaj kraj nikada nije oporavio. Privreda je ovde stala, većina lokalnog stanovništva se nikada nije vratila, a mnogi objekti, kuće i zgrada su napuštene.

Posle skoro dva sata gužve na ulasku u grad Petrinje, stižem u centar i parkiram se preko puta žuto izbledele zgrade. Ogromna građevina, napuštena, oronule fasada, te po koji grafit u boji na istoj, još uvek čitljiv. Vidim prepoznatljiv potpis navijača Bad Blue Boys, fudbalskog kluba “Dinamo”.

“To je stara zgrada mesne industrije Gavrilović, napravljena posle Drugog svetskog rata. Nije u upotrebi od ‘91 godine. Nije mnogo oštećena u ovom zemljotresu, jer je u pitanju dobra gradnja”, kaže Dragan Milić iz Petrinja, pravni savetnik pri nevladinoj organizaciji “Projekat građanskih prava Sisak”, a koji me je sačekao kako bi mi pokazao centar grada, ili ono što je od njega ostalo.

“Najviše su stradale starije zgrade koje nisu građene po statičkim normama.”

Idemo ka centru dok mi Dragan objašnjava kako gotovo nema objekta koji nije oštećen, samo je pitanje kaliko je određena građevina izdržala potres. Uz put srećemo mnoge volontere, koji su pristigli iz cele Hrvatske, ali i iz inostranstva. A među njima su i navijači poznatog fudbalskog kluba, koji po svojom delima nisu na tako dobrom glasu, međutim ovoga puta već danima pomažu stanovnike stradalog područja.

“Nekada je ceo ovaj kraj živeo od Gavrilovića. Sve je propalo posle rata. A ovaj zemljotres je uništio i to malo što smo imali”, dodaje Milić.

Centar grada devastiran

Centar Petrinja više ne postoji. Svaki drugi objekat je oštećen ili označen crvenim slovom X, kao objekat koji više nije za upotrebu i koji mora da se ruši. U takvim građevinama ni sanacija nije moguća.

Znak X stoji i na kući Blaža Aleksića tj. na prednjem delu kuće koji još uvek stoji.

„Bio sam u kući i sve oko mene se srušilo, a ja sam izvukao živu glavu bez ijedne ogrebotine. Bio sam u kuhinji i sakrio sam se ispod štoka vrata”, kaže Aleksić.

Njegova kuća je srušena skoro do temelja. Čitav je ostao samo deo kuhinje, tj. onaj deo kuće u kojem se Blaž nalazio u trenutku zemljotresa.

„U kući sam imao i prodavnicu. Danas je trebalo da bude akcija sniženja, ali vidite, nema ljudi”, objašnjava dok me poziva da uđem unutra i pogledam mesto iz kojeg je jedva izvukao živu glavu.

Ulazimo i razmišljam da to i nije pametno, s obzirom da tlo non stop podrhtava. Ovaj čovek je u ovoj kući živeo poslednjih četrdeset godina, a kako napominje rođen je u Banja Luci, gde je takođe preživeo zemljotres koji je pogodio taj grad 1969. godine.

Ovih dana boravi u jednom plasteniku sa drugim ljudima koji isto nemaju gde da spavaju. Tu su stavili i peć na drva kako bi se zagrejali.

“Plastenik smo nazvali hotel Sheraton”, kaže Aleksić i smeši se, dodajući da je važno da su ostali živi, a da je sve drugo manje bitno.

Bilo je kao na trambolini

Dok su Blaž, kao i mnogi drugi građani Petrinja, našli privremeni smeštaj, u okolnim selima situacija je drugačija.

Selo Klinac nalazi se na samo nekoliko kilometara od Petrinja. Ovde živi devet familija, i svi se uglavnom bave poljoprivredom i imaju stoku.

Ulazim na imanje porodice Turajlić, a gospođa Stana mi objašnjava da je bilo kao na trambolini i da su joj neke životinje stradale.

“Kozu koja se pre nekoliko dana okozila, ubile su cigle koje su padale sa krova. Ostalo je ovo njeno jare”, kaže mi Stana. Uzimam crno belo jare u naručje, a ona želi da mi ga pokloni.

Nekoliko stotina metara dalje nalazi se i kuća porodice Požar. Trošna kuća, na kojoj fasada nikada nije postojala, a koja je zbog potresa cela ispucala i u njoj više ne može da se boravi. U istoj je živela Bosiljka, sa svoja dva sina.

“Sada spavamo u podrumu kod rođaka. Ne bih ja moje imanje i životinje ostavila nikada”, kaže Bosiljka dok njen sin Milorad priprema hranu za životinje.

“Neki volonteri su nam rekli da će da nam poklone kamp kućicu. Trebalo bi da stigne iz Makarske”, kaže Milorad i dodaje da životinje od kada je bio zemljotres više jedu i da je to sigurno zbog stresa.

Uništena kulturna baština

A stres, strah i šok su osim u Petrinju, doživeli i stanovnici Siska i Gline, kao i ljudi iz okolnih sela.

Najviše je stradalo selo Majske Poljane u kojem ima najviše žrtava. Poginulo je petoro ljudi. Njihove kuće su već bile uništene tokom rata i nikada nisu do kraja sanirane.

Međutim, oštećene su i mnoge kuće i zgrade iz novije gradnje, a posebno one koje su renovirane iz državne obnove, posle rata.

U gradu Sisku uništen je veliki deo kulturne baštine. Muzička škola “Fran Lotka” potpuno je devastirana, kao i novoobnovljena železnička stanica Sisak. Pao je takođe i krov na srednjoj ekonomskoj školi. Uništen je toranj na katedrali, a zidovi gradske skupštine ispucali su i ta zgrada više ne može da se koristi.

Anita Košar Ulemek, koordinatorica nevladine organizacije “Projekat građanskih prava Sisak”, u trenutku potresa bila je u svojoj kancelariji u centru grada.

“U trenutku zemljotresa sam bila u kancelariji sa ostalim kolegama. Plafon se srušio na nas, ali niko nije povređen”, kaže Košar Ulemek.

Na sreću u ovoj nesreći, razorni zemljotres dogodio se u podne, inače bi žrtava bilo mnogo više, da je bio tokom noći.

Humanost i solidarnost jači od straha

I dok su stanovnici iz najteže pogođenih krajeva još uvek u šoku, solidarnost i humanost ne prestaje da iznenađuje. Cela zemlja se ujedinila, a pomoć pristiže sa svih strana.

Azra Ayysh, programska asistentica “Fonda Solidarna” iz Zagreba kaže da su odmah nakon potresa pokrenuli akciju doniranja.

“Nakon prvog dana od kada smo pokrenuli akciju dobili smo već 4.5 miliona kuna novčane pomoći, što od privatnih što od pravnih osoba”, kaže Ayysh.

A firma “Eko Obrada” iz Velike Gorice, a čija je delatnost prikup i obrada otpadnog materijala, angažovala je takođe svoje radnike koji u centru Petrinja i Siska već danima rade na sanaciji objekata koji su oštećeni.

Mnogi volonteri su se odazvali apelima ljudi iz ovog kraja, a koji non stop pristižu putem Facebook grupe “Pomoć Glini, Petrinju, Sisku i okolnim mestima”.

Količina dobrote i solidarnosti koja se sa svih strana slila u petrinjsko područije, ne prestaje da iznenađuje. Jedino što zabrinjava, a što naglašava i doktor Zdenko Matijašec, direktor Doma zdravlja u Petrinju, jeste da se ovih dana distanca ne poštuje, a maske se retko nose. Ni ja je ceo dan ne nosim, jer čini se kao da smo svi na trenutak zaboravili na virus korone, a koji bi dodatno mogao da oteža već jako tešku situaciju koja je zadesila jedan od najsiromašnijih krajeva u Hrvatskoj.