Francuski mediji: Da li će opet biti kao nekad

Francuzi sada vide vakcinu kao način da se vrati ‘nekadašnji način života’.

epa08951731 University students protest against ongoing Covid-19 restrictions under which university classroom lessons are not permitted, under social distancing guideline rules, in Paris, France, 20 January 2021. Banner reads 'We will not be the sacrificed generation.' EPA-EFE/IAN LANGSDON (EPA)
epa08951731 University students protest against ongoing Covid-19 restrictions under which university classroom lessons are not permitted, under social distancing guideline rules, in Paris, France, 20 January 2021. Banner reads 'We will not be the sacrificed generation.' EPA-EFE/IAN LANGSDON (EPA)

Mesecima su francuski mediji prenosili rezultate istraživanja javnog mnenja koji su pokazivali da čak 60 odsto francuskih građana ne želi da se vakciniše. Takođe, većina građana je bila protiv obavezne vakcinacije.

U roku od nekoliko nedelja stvari su se promenile do te mere da je sada proporcija obrnuta – 60 odsto građana prihvata vakcinaciju. I ne samo to, većina njih prema najnovijim istraživanjima javnog mnenja prihvatila bi čak i ustanovljavanje vakcinalnog pasoša.

„Začuđuće opredeljenje Francuza“, naslov je sa prve strane dnevnika Le Parisien, koji u podnaslovu izveštava: „Prema jednom istraživanju Ifop-a realizovanom u partnerstvu sa našom redakcijom, Francuzi su sada naklonjeni ideji ustanovljavanja obavezne potvrde o vakcinaciji za putnike u avionskom saobraćaju, u javnom trasnportu, pa i čak za ulazak na izvesna mesta“.

„Protiv svih očekivanja rezultati ispitivanja javnog mnenja koje objavljujemo pokazuju da (francuski građani) podržavaju da imunizacija (vakcinacijom) postane obavezan uslov za upražnjavanje određenih aktivnosti“, izveštava Le Parisien.

‘Kontrola koju nameće vlast’

List dalje piše da su sindikati vrlo rezervisani po ovom pitanju, da ministarstvo rada nije proučilo temu ali da ministarka rada upozorava da poslodavci ne mogu da zaposlenima postavljaju vakcinaciju uslov ukoliko žele da zadrže radno mesto.

Mnogi francuski poslanici, pa i lekari, smatraju da bi uvođenje obavezne vakcinalne potvrde („pasoša“) nametnulo pitanja etičke prirode.

„To je zato što ta obaveza može da bude tumačena kao novo ukidanje slobode pojedinaca…, kao neka vrsta kontrole pojedinaca koju vlast nameće. Da bi ta obaveza posedovanja potvrde bila ustanovljena, neophodno bi bilo da svi imaju pristup vakcinama. To ni izdaleka nije slučaj u ovom trenutku“, objasnila je sociolog Marie-Joffret Roustide za dnevnik Aujourd’hui.

Ona kaže da uopšte nije začuđena „preobraćenjem“ Francuza i podrškom koju sada daju „vakcinalnom pasošu“.

„U kriznim situacijama mišljenja mogu brzo da se menjaju… Epidemija je promenila naše živote i virus toliko pogađa naše individualne slobode, uskraćuje nam da se krećemo, da se viđamo sa porodicom i prijateljima, da se razonodimo i zabavimo, da se kulturno prosvećujemo. Sve je to dovelo u pitanje uobičajeno nepoverenje Francuza u vakcine“, objašnjava Marie-Joffret Roustide.

Ona smatra da ljudi danas vide vakcinu kao „rešenje da se ponovo pronađe nekadašnji način života“.

‘Zaduživanje najbolji odgovor na krizu’

Objašnjenje ove sociološkinje „da se mišljenja brzo menjaju u kriznim situacijama“ potvrđuje i slučaj francuske vlade.

Neoliebralno orjentisana, vlada je za vreme pokreta socijalnog revolta „žutih prsluka“ zagovarala državnu štednju i tvrdila da dodatno zaduživanje ne dolazi u obzir.

Glavni ekonomista službe zadužene za analizu i predviđanja u Ministarstvu ekonomije Agnes Benashy-Quere sada je, međutim, izjavila da je „samo po sebi zaduživanje najbolji odgovor na krizu kroz koju prolazimo“.

Francuski dug prešao je 120 odsto ukupnog društvenog proizvoda, ali je zvanična njena ocena da to „nije strašno“.

„Javne finansije u normalnim vremenima i u periodu krize – koja je štaviše monumentalna – dve su potpuno različite stvari“, objasnila je Agnes Benashy-Quere za dnevnik Aujourd’hui.

„MMF i druge institucije kao i naši evropski susedi slažu se da je odluka o zaduživanju dobra, da reba podržati preduzeća i domaćinstva. Da ovako nismo postupili, veliki broj preduzeća bi nestao, ekonomija bi oslabila“, dodala je Benashy-Quere.

„Mi ćemo uspeti da nadjačamo epidemiju, ali kada kriza završi nećemo više moći da nastavljamo da se zadužujemo“, rekla je ona poručujući da „dug ne može beskrajno da se povećava“.

Vakcina skoro da nema

I dok Francuzi sanjaju da će opet biti kao nekad, ova analiza pokazuje da se posle krize ponovo može očekivati politika štednje jer će „dugovi morati i da se vrate“.

Ipak za sada ključni problem Francuske nisu ni vakcinalni pasoši, ni prezaduženost, ni nepoverenje u vakcine, već – nedostatak vakcina.

Posle toliko rasprava i polemika Francuzi su spremni, ali vakcina – skoro da nema.

Trenutno se osim lekara i profesija od posebnog značaja za državu, vakcinišu samo građani stariji od 75 godina uključujući i one koji ne žive u domovima za stare. Prvo je objavljena vest da je Pfizer rekao da će kasniti sa isporukama zbog renoviranja fabrike u Belgiji, da bi u četvrtak Zdravstvena agencija za oblast istočnih departmana (najviše pogođenih epidemijom) saopštila da će privremeno suspendovati vakcinaciju.

„Moguća je nestašica vakcina u departmanu Bas-Rhin (Donja rajna – Strasbourg). Regionalna zdravstvena agencija najavila je da će  otvaranja više centara za vakcinaciju biti odloženo. Razlog tome su smanjenja isporuka vakcine Pfizer u toku iduće dve nedelje“, izveštava pariski dnevnik Le Figaro.

Iz izveštaja ovog lista saznajemo da će oko 600 zakazanih vakcinacija biti pomereno od ukupno pet i po hiljada prijavljenih u departmanu.

Uprkos kašnjenju ministar zdravlja Olivier Veran izjavio je za LCI televiziju da misli da će do kraja avgusta zdravstvene vlasti biti u mogućnosti da vakcinišu sve francuske građane. Dnevnik Le Monde izvestio je da brojni lekari misle da će zbog nestašice vakcina biti dovedena u pitanje druga doza pacijenata koji su već primili prvu.

Među problemima čije je rešavanje hitno našla se i teška materijalna i psihička situacija mnogih studenata u Francuskoj.

Samoubistvo studenta

Ouest France izveštava o protestima studenata u svim većim gradovima u Francuskoj posle dva samoubistva (jedan u pokušaju) prethodne sedmice u univerzitetskom naselju u Lyonu. „Nećemo da budemo žrtvovana generacija“, pisalo je, između ostalog, na transparentima.

Jedan student objašnjava reporteru da njegova soba ima 10 kvadratnih metara i da je na duži rok neizdrživo sedeti u njoj po ceo dan i pratiti nastavu preko ekrana. Govori o teškoj atmosferi posle samoubistva jednog kolege i pokušaja samoubistva jedne koleginice u roku od samo nekoliko dana.

List citira dva psihijatra koji kažu da su „konstatovali masovnu pojavu psihičkih tegoba i patnje kod mladih ljudi“.

Mnogi studenti bez stipendije izdržavali su se od malih poslova koje su izgubili zbog protiv-epidemijskih mera. Gladni su, ne mogu da plate svoj smeštaj, često su daleko od svojih porodica.

Le Monde prenosi da je predsednik Emmanuel Macron tim povodom izjavio da studenti „imaju ista prava kao zaposleni“ i da jednom nedeljno treba da imaju mogućnost da fizički budu prisutni na fakultetu. Le Monde ocenjuje da će organizacija predavanja jednom nedeljno za ograničeni broj studenata biti komplikovana.

„Osim toga, od kraja meseca stipendisti, ali i oni koji nemaju stipendije ili su strani studenti – svi će imati pravo na dva obroka pripremljena u univerzitetskim restoranima. Macron potvrdio je da će studenti moći, ukoliko to zatraže, da dobiju „zdravstveni ček“ kojim će isplatiti troškove pregleda i tretmana kod psihijatara u bilo kojoj državnoj bolnici“.

Izvor : Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO