Reklame znaju sve o vama

Ako do sada smatrate da Google ima previše informacija o vama, zapravo on zna sve o vama i vašim navikama.

Čak 37 odsto svih reklama na internetu se plasira preko Google Ads sistema, koji koristi većina web sajtova (EPA)

Društvene mreže, kao i mnogi web sajtovi, žive od onlajn marketinga i reklama. Ništa novo – da reklame i marketing agencije ne znaju mnogo više o našim navikama, više i od nas samih.

Da li vam se nekada dogodilo da u prodavnici pogledate novi TV, cipele, jaknu ili smartfon, i ubrzo na svom Facebooku ili Instagram nalogu dobijete reklamu za sličan ili čak isti proizvod? Ne, nije u pitanju nikakva slučajnost.

Društvene mreže su među najvažnijim kanalima za marketing (u mnogim zemljama i najvažniji), a razne marketing agencije, kompanije, pa i pojedinci plasiraju različite vrste reklama, kampanja i oglasa. U pitanju je čitava industrija, koja globalno vredi više od 70 milijardi dolara i koja će do 2025. godine obrtati više od 100 milijardi dolara godišnje.

Društvene ili marketing mreže

Čak 88 odsto marketing agencija i kompanija širom sveta koristi Facebook, kao de fakto globalno najpopularniju društvenu mrežu. Facebook ima oko 2.5 milijardi naloga, i blizu dve milijarde dnevnih korisnika, a smatra se da je čak 800 miliona ljudi ‘stalno prikačeno’ najviše putem smartfona. Zato ne čudi i podatak da više od polovine Facebook korisnika kaže da bi razmotrili kupovinu ili gotovo sigurno kupili proizvod za koji su saznali putem Facebooka. Ova mreža ima nešto više od 7 miliona reklamnih klijenata, mada je ovaj broj daleko veći kada se uračunaju i razne plaćene kampanje za kompanije, državne službe i nevladine organizacije širom sveta.

I Instagram (koji je u vlasništvu Facebooka) beleži veliki rast u prodaji reklama i interakciji korisnika sa marketing sadržajima. Instagram ima više od milijardu korisnika mesečno, a gotovo 90 odsto njih ‘prati’ neki brend ili proizvod, što je najviše od svih društvenih mreža. Instagram zapravo ima toliko brendova na svojim stranicama, da ponekad deluje kao ‘jedna velika reklama’. Tražite automobile? Ima. Računare? Ima. Najnoviju odeću i šminku? Ima i toga. Zapravo, praktično da nema brenda ili kompanije koja nije prisutna na Instagramu, a to naročito važi za male kompanije, koje ne mogu da priušte reklame u tradicionalnim medijima.

Čak 37 odsto svih reklama na internetu se plasira preko Google Ads sistema, koji koristi većina web sajtova. Dakle, internet gigant Google zna i vaše shopping navike, čak iako nemate Google nalog (što je u današnje vreme skoro nemoguće – ne možete koristiti Android smartfon bez Gmail elektronske adrese).

Ako do sada smatrate da Google ima previše informacija o vama, zapravo on zna sve o vama i vašim navikama. Kroz uslugu ‘Location data services’, Google zna i vašu tačnu lokaciju, IP adresu adresu vašeg kućnog rutera ili operatera interneta, kao i sve uređaje preko kojih ide vaša veza sa Internetom. Takođe, ako kostistite Google Assistant digitalnog pomoćnika, glasovne pretrage se čuvaju određeno vreme.

Bojan Savić, IT stručnjak, kaže da ovo nije ništa novo:

“Koliko aplikacija imate instalirano na vašem telefonu? Većina njih, ili gotovo sve one prikazuju neku vrstu reklama. Facebook ima pristup vašim fotografijama i video klipovima, Instagram takođe. Tu je i nova popularna društvena mreža TikTok koja takođe ‘pretražuje’ galeriju na vašem telefonu. Tu su i razne druge aplikacije poput vesti i raznih igrica koje vam serviraju reklame, te takođe znaju dosta o aktivnostima na vašem telefonu. Radi se o globalnom biznisu u kome se obrću milijarde, a neki modeli smartfona, kao što su Oppo i Vivo imaju čak i reklame u samom operativnim sistemu” objašnjava Savić.

Ono što je posebno interesantno je i da je u zadnje dve godine čak 84 odsto svih interakcija korisnika sa onlajn reklamama stiglo sa mobilnih uređaja, što smartfone, tablete i laptopove čini posebno zanimljivim za ‘isporučivanje’ reklama.

Znamo gde idete i šta kupujete

Fenomen ‘targetiranih oglasa’ zapravo i nije tako nov. U prošlosti su se oglasi u novinama štampali za tačno određenu publiku, često u stručnoj štampi. Ipak, napredak tehnologije i veštačke inteligencije (Ai), te ogromna količina podataka koju svakodnevno ostavljamo kada koristimo internet, daje poprilično dobar ‘profil’ onoga što želimo da kupimo, i šta možemo, a šta ne možemo da priuštimo.

Facebook ima nekoliko Ai algoritama za oglase. Ako ‘lajkujete’ nečiju objavu o novom automobilu, ili pretražujete grupe o četvorotočkašima, vrlo verovatno ćete sve više viđati reklame auto kompanija. Google sa druge strane na osnovu učestalosti pretraga i ključnih reči, može da napravi veoma dobar ‘profil’ za svakog korisnika, te zna šta da preporuči ili servira u oglasima. Ne zaboravite, Google zna čak i koliko ste koraka napravili svakog dana (ako niste isključili aplikaciju Maps).

Takođe, na osnovu vaše lokacije, društvene mreže mogu da vam preporuče novi restoran u blizini, butik ili servis. Facebook godišnje prikupi preko 100 milijardi check-in informacija (prijava lokacije) kada npr. označimo da smo u nekom restoranu, tržnom centru ili hotelu. Sve ove informacije, kada se kombinuju sa statistikama oglašivača i targetiranim marketingom, gotovo sigurno pogađaju interesovanja korisnika, a mogu biti i toliko detaljni da vam npr. najviše oglasa i reklama isporučuju u danu kada primite platu, a najviše reklama za hotele u doba godine kada ste najverovatnije na odmoru.

Bratislav Dejanović, turističar i kolumnista, kaže da mu se redovno dešava da proizvode koje pogleda u radnji, ‘dobije’ i u vidu oglasa:

“Pre nedelju dana sam razgledao sa društvom nove LED televizore, a pošto volim vinilne ploče, i neke gramofone. Na moje veliko iznenađenje, nepun sat kasnije sam na svom Facebook nalogu dobio reklamu za baš taj model gramofona, ali u drugoj radnji, gde je jeftinije, kao i za nove modele smart TV uređaja. Očigledno da naši smartfoni pamte sve naše aktivnosti, a oni koji se reklamiraju imaju pristup tim podacima” kaže Dejanović.

Naše navike vrede milijarde dolara

U bliskoj budućnosti, digitalni marketing će biti jiš napredniji i sofisticiraniji.

Naime, svaki noviji proizvod na svom pakovanju ima tzv. RFID čip, kojim se roba prati od fabrike, preko magacina, do radnji. Tako i sama prodavnica može znati vaše navike u kupovini određenog proizvoda, cenovne kategorije, pa čak i količine koje kupujemo.

Tu i nova tehnologija za praćene proizvoda pod imenom ‘Tile’. U pitanju su male plastične pločice sa ugrađenim čipom, kojima se može pratiti bilo šta, putem aplikacije na telefonu. Pomoću ovog sistema, moguće je sa jednog mesta u svakom trenutku znati kog proizvoda ima, u kojoj količini, pa čak i šta se najviše kupuje i u koje doba dana.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO