Njemački mediji: CDU neće da eksperimentiše

Delegati Hrišćansko-demokratske unije (CDU) su odlučili da ipak ne eksperimentišu, ocena je većine nemačkih medija nakon što su delegati na digitalnom kongresu stranke izabrali Armina Lascheta za novog šefa. Aktuelni premijer nemačke savezne pokrajine Severna Rajna Vestfalija u drugom krugu je tesnom većinom pobedio Friedricha Merza, kojeg je snažno podržavalo konzervativno krilo partije, ali je na isti način kao i pre dve godine od Annegret Kramp-Karenbauer doživeo poraz.

I dok na društvenim mrežama neretko se vide ocene da se ovaj rezultat može opisati “I posle Merkel – Merkel”, uticajni i konzervativcima blizak Frankfurter Allgemeine Zeitung smatra da je većina delegata verovala da će Laschet, a ne Merz moći da drži sve na okupu i da “posle Merkeline ere može da pronađe balans između kontinuiteta i obnove, koji su prihvatljivi širokoj većini stranke”.

“U prirodi CDU je da se ne usuđuje da eksperimentiše previše. Kao i pre dve godine, izabrala je osobu koja joj se čini politički i lično predvidljivom. Ali sada i Laschet mora da nadmaši samog sebe i da opovrgne zlonamernu tvrdnju da je on samo nastavak Merkelove suprotnog pola”, ističe Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Rizik u super-izbornoj godini

Laschet, prema oceni liberalnijeg Sueddeutsche Zeitunga, obećava “alternativu svemu onome što je dosad svaki kancelar u nekom trenutku želeo da bude: šef koji najsjajnije sija”. List dodaje da je činjenica da je jedina kancelarka u istoriji u tome ipak nešto bolja.

“CDU se odlučio za eksperiment sa Arminom Laschetom. Ovo je rizičnije i hrabrije nego što mnogi misle u ovoj super-izbornoj godini (u kojoj se održavaju savezni ali i brojni pokrajinski izbori). U skladu sa tim, digitalna partijska konferencija je bila samo početak”, navodi minhenski list.

Levo orijentisani Frankfurter Rundschau smatra da je izbor Lasceta izraz želje za kontinuitetom politike koju je oblikovala Angela Merkel.

“To nije u suprotnosti sa neophodnim modernizacijama, kao što su postizanje sklada između porodice i posla ili suštinska posvećenost energetskoj tranziciji (na obnovljive i čistije izbore energije). Ali iznad svega postoji jedno uverenje: Sve što preko određenog nivoa opterećuje ekonomiju – što znači kompanije – predstavlja tabu. Sve što može da oslabi vodeću ulogu tržišta i orijentisanost na profit odmah pada pod sumnju. Naravno, sasvim je legitimno da postoji stranka sa ovom ideološkom orijentacijom“, ističe Frankfurter Rundschau i dodaje da je i “podjednako legitimno poreći da se velike promene u bliskoj budućnosti mogu sprovesti odgovorima iz prošlosti”.

Kako postići pomirenje umjesto rascjepa

Stuttgarter Zeitung ukazuje na izazove sa kojima će se suočiti novi šef najjače nemačke stranke.

“Armin Laschet sada ima zadatak da osigura buduću održivost CDU. Norbert Roettgen je objasnio šta je za to neophodno. Stranka mora da postane mlađa i sa više žena. Ni novi predsednik ne može sada unazad. Porazom Merza nikako ne nestaju njegove pozicije, koje očigledno u CDU nisu većinsko mišljenje ali su široko rasprostranjene. Pomirenje umesto rascepa – to sada mora da bude i unutarstranački moto”, navodi Stuttgarter Zeitung.

S druge strane, mediji ukazuju i to da je Merz, posle poraza, naprasno ponudio novom stranačkom šefu da mu dodeli ulogu novog saveznog ministra ekonomije u vladi Angele Merkel. Vrlo brzo je portparol vlade saopštio da nije planirana nikakva promena vladinog kabineta, a Merzov potez izazvao je brojne kritike, između ostalih, i od komentatora lista Volksstimme.

“Posle dva neuspešna pokušaja, za Friedricha Merza je što se tiče visokih funkcija u stranci gotovo. Nakon poraza na izborima, želeo je da se na silu probije do mesta ministra u saveznoj vladi. Time se katapultirao iz političke ozbiljnosti”, ističe list iz Magdeburga.

List Suedkurier ističe da “dobri gubitnici to ne rade” te da je Merz doveo Lascheta u neugodnu poziciju da svoju novu funkciju započne odvijanjem.

Zbog svega toga, Badische Zeitung u komentaru sumnja da u CDU postoji želja za harmonijom.

“Naoštreni Friedrich Merz, koji odmah izazvao sukob kada je posle poraza izašao otrovnim zahtevom da postane ministar ekonomije, ne služi želji za jedinstvom. Tada radije birate Lascheta, koji je posvećen moderativnom političkom stilu Angele Merkel”, ističe list iz Freiburga.

Pitanje bez odgovora: Ko će biti kancelarski kandidat?

Dobar deo nemačkih medija se, međutim, preusmerio na to koga će za kancelara na saveznim izborima 26. septembra kandidovati demohrišćanski blok, koji čine CDU i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) iz Bavarske. U javnosti se već neko vreme kao kancelarski kandidati pominju aktuelni bavarski premijer i šef CSU Markus Soeder i savezni ministar zdravlja Jens Spahn, koji su u opštoj populaciji znatno uvećali svoju popularnost potezima u okviru upravljanja korona-krizom.

Prema oceni Nordsee Zeitunga, kako sada stvari stoje, Laschet o Soeder će verovatno između sebe pregovarati o kandidaturi za kancelara.

“Budući da su obojica premijeri velikih saveznih pokrajina, način na koji će se nositi sa pandemijom korona virusa igraće presudnu ulogu u narednim mesecima. Ako Laschet u ovom bude uspešan i pritom uspe da ispuni svoja unutarstranačka obećanja o pomirenju, a posebno ako uz sebe dovede konzervativno krilo stranke, on će biti nezaobilazan. Ali ako novi šef CDU bude oslabljen unutrašnjim rovovskim ratom ili drugim okolnostima, tada nastupa čas za Bavarca”, ocenjuje Nordsee Zeitung.

List Rheinpfalz ukazuje da bi za Lascheta bilo bolje da prvo svu svoju energiju usmeri u predizborne kampanje u pokrajinama Raajland-Falc i Baden Virtemberg, koji se održavaju 14. marta.

“Mnogi demohrišćani su krajnje nezadovoljni što u ovim u osnovi konzervativnim saveznim pokrajinama već dugi niz godina vladaju jedna socijaldemokratkinja i jedan iz Zelenih”, navodi list iz Ludwigshafena i zaključuje da “tek kada CDU bude postigao uspeh u najmanje jednoj od ove dve pokrajine, Laschet će zaista sedeti čvrsto u sedlu”.