Srbi sa Kosova dobili – ništa

Mnogo toga, bitnog i manje bitnog, rečeno je o Sporazumu koji su pred američkim predsednikom Donaldom Trampom potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, barem u srpskoj javnosti. Nekako se u toj masi komentara najmanje čulo i videlo šta o njemu misle Srbi sa Kosova.

Najjače i najveće političko uporište predsednika Srbije na Kosovu je svakako Srpska lista, koja je, slobodno možemo reći, političko krilo Srpske napredne stranke na Kosovu. Nadali smo se da bi barem oni mogli da nam kažu šta je to što čime su Srbi zadovoljni u tom Sporazumu, ali naše molbe da nam bilo ko od predstavnika SL nešto kaže na tu temu, niko nije hteo da usliši. Jedino do čega smo došli jeste saopštenje kojim su se politički predstavnici Srba sa Kosova odmah obratili javnosti posle potpisivanja ovog Sporazuma u Vašingtonu.

Prazne floskule

Pored uobičajenih floskula da je predsednik Vučić “još jednom opravdao bezrezervno poverenje koje mu poklanja srpski narod na Kosovu i Metohiji”, SL mu je zahvalna na tome što je, uprkos pritiscima, uspeo da iz sporazuma ukloni tačku o uzajamnom priznanju Srbije i Kosova i na taj način “zapušio usta svim nevernim Tomama i lažovima koji su ga optuživali za to da razgovorima u SAD ojačava samoproglašenu kosovsku nezavisnost. Uz još nekoliko hvalospeva za nešto za šta ne znamo šta konkretno, SL konačno saopštava da su “aranžmani dogovoreni u Vašingtonu povod za radovanje i građana Kosova i Metohije, bez obzira na njihovu nacionalnost, i građana centralne Srbije, jer otvaraju vrata za povezivanje, te uređenje odnosa na principu uzajamne saradnje i koristi, umesto na principu favorizovanja jedne a ponižavanja druge strane”.

“Smatramo da je veoma dobro što su Beograd i Priština potpisali odvojene sporazume sa SAD, jer će SAD na taj način biti pouzdan garant sprovođenja potpisanog, a potpisnici dodatno obavezani na konstruktivnost. Svi žitelji Kosova i Metohije imaće nesumnjivu korist i od ulaska Prištine u režim mini-šengena i od infrastrukturnog povezivanja sa centralnom Srbijom, jer ovaj prostor će, umesto crne tačke na ekonomskoj karti evrope, imati šansu da postane jedno ekonomski dinamično područje, što će verujemo osigurati sigurniju, prosperitetniju i izvesniju budućnost novim generacijama”.

“Posebno zadovoljstvo izražavamo zbog činjenice da je sporazum o ekonomskoj normalizaciji tretirao i pitanje zaštite srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, njihov fizički opstanak i zaštitu od bezakonja, te antipravnog i anticivilizacijskog delovanja”, saopštila je Srpska lista.

Za Marka Jakšića, nekadašnjeg bliskog saradnika pokojnog Olivera Ivanovića i bivšeg odbornika u Skupštini opštine Severna Mitrovica, ovaj Sporazum je sve sem istorijskog.

Jakšić – Sporazumom nije regulisano ništa suštinski

“Osnovna zamerka je činjenica da ovim Sporazumom nije regulisano ništa suštinski, naročito ne ona pitanja koja se tiču odnosa Srbije i njene samootcepljenje južne pokrajine. Vrlo sporna je pretposlednja tačka, koja je u obe verzije Sporazuma identična, a tiče se obaveze Srbije da ne sprovodi kampanju povlačenja priznanja, a da se Kosovo uzdrži od zahteva za učlanjenje u međunarodne organizacije. E, u taj deo je vešto umetnut zarez, koji ima svoju funkciju pitanje je šta se dešava ako zahtev za kosovskim članstvom u nekoj organizaciji predloži neka od članica Ujedinjenih nacija”, kaže Jakšić.

Ne želeći da kritikuje radi kritike, Jakšić napominje da su odredbe o zaštiti SPC, pronalaženju nestalih lica i priznanju diploma i profesionalnih sertifikata, jako dobre i smatra ih najznačajnijim delom Sporazuma.

“Upravo taj deo Sporazuma direktno će uticati na poboljšanje položaja običnih ljudi u prvom redu kosovskih Srba koji su završavali fakultete u ostatku Srbije. Da pojednostavim, neće zemljoradniku u Koretištu biti ništa bolje zato što će Beograd i Priština proglasiti Hezbolah za terorističku organizaciju, ali će donekle biti bolje Jovanu iz Prilužija, jer će mu sada biti priznata diploma Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca. Jovan će sada moći da se prijavi na konkurs za posao gde je ona formalni uslov. Tu će ga, međutim, čekati nepremostiva prepreka jer će njegovi albanski konkurenti uvek biti favorizovani, ali to je već neka druga priča”, dodaje Jakšić.

Da suštinski ovaj Sporazum nema neki veliki značaj za Srbe na Kosovu i Metohiji, saglasna je i Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba na Kosovu i Metohiji.

“Taj Sporazum nije u funkciji niti se dotiče pitanja Srba na Kosovu. On je u sebi involvirao veoma snažno strateški interes Sjedinjenih Amerčkih Država na ovom prostoru koji je briljantno sproveo specijalni američki savetnik Ričard Grenel. Upravo je Grenel pokazao kako se bori za interes svoje zemlje. Ništa u tom tekstu ne postoji što pruža bilo kakve garancije Srbima na Kosovu”, ističe Trajković.

Kada govori o američkom interesu, ona ga vidi u nameri Američke razvojne banke da se pojavi svuda tamo gde se prepozna sve veći uticaj i prisustvo kineskog kapitali koji Peking sprovodi u okviru projekta “Pojas i put”.

“SAD žele da ‘proteraju’ taj projekat i nije slučajno izabran Beograd za sedište Američke razvojne banke za ovaj deo Evrope. Na ovaj način Amerika želi da preseče taj projekat, barem kada se radi o našem delu Balkana”, naglašava Trajković.

Pored toga što se naši sagovornici slažu u oceni da je dobro što se u Sporazumu navodi Srpska pravoslavna crkva kao prepoznat subjekat postojanja na Kosovu, oni su saglasni da je ovaj Sporazum čist pogodak i plus za zvanični Vašington.

Srbija i Kosovo su se tako, posle čitavog niza neuspešnih pregovora, našli u pomalo čudnoj situaciji da pregovarajući između sebe postignu sporazume koji se nemaju apsolutno nikakve veze sa njihovim problemima. Priča o ekonomskoj saradnji, otvaranju puteva, Mini Šengenu, a ne Šenženu, itd stavljeni su u drugi plan kako bi Donald Tramp izvojevao važnu pobedu na spoljnopolitičkoj pozornici uoči predsedničkih izbora u svojoj zemlji.

Izvor: Al Jazeera