Vojin Rakić: Ako se povlačimo, vječno će vladati moralno inferiorni

Socijalne nejednakosti su sve veće, a to ima reperkusije i na nejednakosti u zdravstvanoj zaštiti (?ura? Šimi? / Novi Magazin)

Impozantna je naučna karijera doktora Vojina Rakića, jednog od vodećih svetskih bioetičara, koji rukovodi beogradskim Centrom za bioetičke studije i UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu. Impozantna je i bibliografija ovog, po osnovnoj vokaciji, filozofa, koji je doktorirao u Sjedinjenim Američkim Državama i koji, pored ostaloga, rukovodi i Radnom grupom Univerziteta u Kembridžu za bioetičku edukaciju. Zahvaljujući napretku tehnologije, bioetika je – po njemu – postala jedna od najvažnijih naučnih disciplina savremenog sveta. U pitanju je relativno nova nauka, koja obuhvata širok splet moralnih nedoumica koje su posledica razvoja medicine, biologije i biotehnologije – od abortusa, eutanazije, donacije organa, do kloniranja, genetičkog inženjerstva i pristupa zdravstvenoj zaštiti.

U jednom intervjuu, pre par godina, Rakić je analizirao fenomen “dizajniranja beba”, odnosno moralne aspekte naučnih dostignuća koja omogućavaju “ispravljanje gena”. “Ne smatram da je išta nemoralno u tome da se bira bolje, inteligentnije potomstvo, ali da li to treba da bude smisao našeg života? Da li društvo treba da bude do te mere kompetitivno? Ja se ne osećam lepo u takvom društvu, ukoliko, umesto da sa svojom decom uživam u radostima života, pravim od njih male Ajnštajne ili male Ben Džonsone”, rekao je Rakić.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Poslednjih meseci Rakić je veoma prisutan u javnosti Srbije, i to kao oštar kritičar postupaka srbijanskih vlasti tokom pandemije korona virusa. Rakić je predsednika Srbije Aleksandra Vučića pozvao na TV duel, tražeći od njega da javno objasni građanima zašto je vlast tokom pandemije u Srbiji nesrazmerno ograničavala ljudska prava i slobode, kao i da odgovori na tvrdnje da je država Srbija falsifikovala zvanične podatke o broju obolelih i preminulih od korona virusa. Vučić nije pristao na TV duel, ali se zato Rakić našao na meti napada režimskih medija, koji su atakovali na samo na njega, nego i na njegovu porodicu. Poslednje vest, objavljena u petak, glasi – Vojin Rakić je postao savetnik predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca.

Razgovor sa Rakićem počinjemo pitanjem – koje su trenutno najvažnije bioetičke dileme savremenog sveta?

“Etička opravdanost poboljšanja ljudi medicinskim intervencijama (od fizičkog, preko kognitivnog, do moralnog poboljšanja), etička pitanja vezana za surogat majčinstvo, za personalizovanu medicinu, za editovanje gena, za različite tipove eutanazije, za bioetiku katastrofa, za “big data”. S obzirom na to da imamo do sada u istoriji nezabeleženu brzinu napretka biotehnologija, uključujući pojavu do sada sasvim nepoznatih biotehnologija, otvaraju se brojna nova etička pitanja. Bioetika je zato na neki način postala najvažnija naučna disciplina današnjice”, kaže Rakić.

  • U kom smislu velike, globalne socijalne nejednakosti utiču na bioetiku i teme kojima se ona bavi? Čini se, recimo da, u pogledu pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, postoje sve veće razlike između siromašnih i bogatih?

– Socijalne nejednakosti su sve veće, a to ima reperkusije i na nejednakosti u zdravstvanoj zaštiti. Ipak, to je pitanje bioetike samo u indirektnom smislu. Problem rastuće nejednakosti je šire društveno i političko pitanje. Globalna nejednakost se rešava na polju politike, a ne na polju bioetike. U uslovima postojeće globalne nejednakosti, stvari stoje ovako: Neke značajne biomedicinske intervencije nisu skupe. Primer jedne intervencije koja je bitna novina, a nije skupa, jeste editovanje gena. Sa druge strane, u surogat majčinstvu nejednakosti dolaze do izražaja u velikoj meri. Parovi iz bogatijih zemalja iznajme ženu iz siromašnije zemlje da iznese trudnoću. Ima dosta slučajeva u nekim zemljama (Indija je jedan od primera) u kojima je pojedinim ženama posao da budu surogat majke. One žive od toga; surogacijom prehranjuju svoju porodicu.

  • Kada smo kod ‘editovanja gena’, u jednom intervjuu, pre nekoliko godina, govorili ste o takozvanom dizajniranju beba. Iako sve to još uvek izgleda kao naučna fantastika, nauka je u mogućnosti da, laički govoreći, ‘popravlja gene’. To svakako pred nas stavlja brojne etičke dileme.

– Trebalo bi razlikovati editovanje gena samo jedne individue od editovanja gena čitave vrste. U prvom slučaju, ukoliko je intervencija na genima dovoljno efikasna i bezbedna, potencijalno možemo imati veoma dobre rezultate. Zamislimo samo da neko kod koga se utvrdi da ima genetičku sklonost da dobije rak dojke ili debelog creva ili Alchajmerovu bolest ili Daunov sindrom, može editovanjem gena da bude u potpunosti pošteđen te opasnosti. Sa druge strane, editivanje gena kojim bi se stvorili drugačiji potomci, iako nije nemoralno samo po sebi, nosi ozbiljne rizike. Ne samo po ljude, već po ekosistem u slučaju editovanja gena bilo kojih životinja.

  • Paralelno sa zadivljujućim dometima nauke, sve više je takozvanih alternativnih pokreta, koji promovišu razne aspekte, recimo, ‘nenaučnog lečenja’. Pojavljuju se i veoma su agilni raznorazni pokreti protiv vakcinacije, osporava se teorija evolucije, a sve to čak ide dotle da ljudi na društvenim mrežama tvrde da zemlja nije okrugla. Ovi pokreti, ponekad se čini, dobijaju razmere epidemije. Kako to objasniti i kako se boriti protiv toga?

– Grupe koje pominjete prave moralnu razliku između prirodnog i neprirodnog, u čemu je prvo po definiciji moralno ispravno, a drugo – moralno sumnjivo. To je teška predrasuda, jer priroda je moralno neutralna. Nije ništa moralnije lečiti se prirodnim nego “neprirodnim” lekovima. Ne samo što se “neprirodni” lekovi često spravljaju od prirodnih sastojaka, već su neke prirodne supstance opasne. Zmijski otrov je prirodan, otrovne pečurke su prirodne, heroin je prirodan, a osim toga zemljotresi i cunamiji su prirodni, ali to ne znači da su korisni za čoveka. Virus variole je prirodan, a vakcina čoveka spasava od te pošasti. Mene lično prirodne lepote najrazličitije vrste impresioniraju, ali ne mogu da ne primetim da je razvoj nauke u velikoj meri bio razvoj mehanizama kojima bi se čovek zaštitio od opasnosti koje mu prete iz prirode.

Kako se boriti protiv toga? Edukacijom, jednim delom. Objašnjavati ljudima da je opasnost od nevakcinisanja generalno daleko veća od opasnosti od vakcinisanja. Izraziti im to u procentima. No, ako oni veruju da iza tih naučnih podataka stoji zavera farmaceutskih kompanija, “triletarale” ili ne znam već koga, onda edukacijom ništa nećemo postići. Takvim ljudima je potrebna druga vrsta psihološke pomoći. Isto važi i za one koji misle da je zemlja ravna ploča. Oni su već edukovani da je zemlja okrugla, ali veruju da je ta činjenica izmišljena od strane nekih urotnika. Njima edukacija ne može pomoći, nego druga vrsta psihološkog tretmana.

  • Posvetimo sada pažnju aktuelnoj pandemiji. Koje su se etičke dileme otvorile tokom proteklih meseci? Čini se da svet nije spremno dočekao ovo što nam se trenutno dešava?

– Evropska UNESCO katedra za bioetiku radi dva velika istraživanja o dve, kako nam se čini, najveće etičke dileme vezane za pandemiju kovida 19. Prvo, koje mere ograničavanja sloboda i prava građana su moralno opravdane, što će reći, koje represivne mere su proporcionalne opasnosti po javno zdravlje koju predstavlja pandemija. Drugo, u slučaju nedostataka medicinskih resursa, na koji način bi valjalo prioritetizovati pacijente. To je veoma teško etičko pitanje, ali svakako nam je cilj da izađemo sa smernicama i kriterijumima koji bi lekarima olakšali posao na dva načina: pod jedan, davanjem smernica vladama kako da postupaju da ne bi došlo do toga da potražnja za medicinskim resursima prevaziđe ponudu tih resursa; i pod dva, ukoliko dođe do toga, imati spremne protokole na osnovu kojih bi lekari vršili trijažu (prioritetizaciju) pacijenata.

  • Možemo li već sada znati odgovor na pitanje u kojoj meri će pandemija ostaviti posledice na svakodnevni život čoveka u budućnosti?

– To je nemoguće predvideti, jer je broj nezavisnih varijabli prevelik. One uključuju razvoj sadašnje pandemije, eventualne buduće pandemije, njihove ekonomske posledice, psihološke posledice, efekat tih posledica na berzu, efekti berze na ekonomiju (pa opet ekonomije na berzu i tako ad infinitum), sve to zajedno na društvo, na međunarodne odnose, na unutrašnju politiku, na pravne sisteme, i konačno, posledice svega toga po bioetiku i odgovor koji će bioetika dati. Vaše pitanje je pitanje o do te mere kompleksnom sistemu koji se u ovom trenutku čak ne može najbolje ni razumeti, dok su naučno zasnovana predviđanja nemoguća. Kao i predviđanja o bilo kom drugom izrazito kompleksnom sistemu.

  • Što se tiče istraživanja koje vodi UNESCO katedra za bioetiku za Evropu, možete li nam ukratko reći kakvi su rezultati? Da li su ograničenja slobode građana bila proporcionalna pretnji korona-virusa po javno zdravlje?

– Istraživanje je još u toku. Za sada možemo reći da su evropske zemlje uglavnom uvodile ograničenja sloboda koja su bila proporcionalna pretnji od pandemije. Ima nekoliko izuzetaka. To su zemlje koje su koristile protivpandemijske mere i radi jačanja položaja vladajuće političke formacije. U njih svakako spadaju Mađarska, Srbija i Albanija, a u manjoj meri Poljska i Makedonija.

  • Veoma ste kritični prema vlasti u Srbiji i njenom odnosu prema pandemiji. Koje su Vaše osnovne zamerke?

– Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je, osim protivpandemijskih mera, uvodila i mere ograničavanja sloboda i ljudskih prava građana koje nisu imale nikakve veze sa pandemijom. Naprotiv, čak su je i podsticali. Primer je ograničavanje medijskih sloboda. Uvedeno je pravilo da se samo iz jednog centra može izveštavati o pandemiji. Taj centar bio je sada već ozloglašeni Vladin Krizni štab – ozloglašen barem u svom političkom delu. Pomenuti Krizni štab ima nekoliko lekara, ali ga vodi premijerka Ana Brnabić koja predsednika Republike Aleksandra Vučića naziva svojim “šefom” (što nas već navodi na to da lako zaključimo ko zapravo upravlja Kriznim štabom), a u tom štabu su i njen šef kabineta, i druge intelektualne zvezde koje u nekim slučajevima jesu, a u nekim nisu uspele da završe ni privatne fakultete u Srbiji. Novinarka Ana Lalić čak je i uhapšena zato što je izvestila o nedostatku opreme u Kliničkom centru u Novom Sadu. Odmah posle njenog izveštaja oprema je stigla. Njen primer pokazuje koliko je važno imati slobodne medije ako želimo da se uspešno borimo protiv pandemije.

Pred izbore, izrazito oštre protivpandemijske mere su naglo ukinute i predsednik Vučić je proglasio “pobedu nad koronom”. Održani su izbori koje je opozicija bojkotovala i mnogi posmatrači veruju da su, i kao takvi, lažirani kao nijedni izbori u Srbiji do sada. Dan posle izbora, stručnjačka zvezda Kriznog štaba, doktor Predrag Kon, izjavio je da je situacija sa Kovid-19 u Beogradu “preteća”. Broj zaraženih na dnevnom nivou koji je tokom “predizborne kampanje” bio zanemarljiv, odmah posle “izbora” naglo je skočio, i to višestruko. Ja sam izneo hipotezu da je autokratski vladar Srbije lično odgovoran za smrt nekoliko stotina ljudi zato što je zbog izbora lažirao podatke o Kovid-19. A građani Srbije su dobili i potvrdu iz BIRN-a da se podaci o broju umrlih od Kovid-19 do kojih su oni došli prostom računicom, ne poklapaju sa zvaničnim podacima Kriznog štaba. Naime, broj umrlih je za 300 odsto veći nego što je Krizni štab objavio. To me je navelo da pozovem predsednika Vučića na TV duel, u kojem bi on imao priliku da odgovori na moje i tvrdnje BIRN-a.

  • Zbog te kritike bili ste meta napada tabloida i drugih medija bliskih vlasti. Osporavali su vam stručnost, pa čak i to da rukovodite UNESCO katedrom za bioetiku.

– Vučićev odgovor na poziv na TV duel nije stigao, niti je objasnio činjenice koje su nezavisni mediji predočili. To ukazuje na to da on ne smatra da može uverljivo pred građanima Srbije da se odbrani od sumnji da je lično odgovoran za smrt velikog broja ljudi. No, Vučić je ipak imao odgovor. Njegov omiljeni tabloid počeo je da piše neistine i klevete o meni, ali i o mojoj deci (mlađi sin mi ima sedam godina, a ćerke bliznakinje 13). Uvid u moju stručnost može da se dobije ako se pogleda Research Gate ili na drugi način ustanovi koliko sam radova objavio u naučnim časopisima sa SCI liste koji imaju impakt-faktor. Nepristojno bi bilo da govorim na kom sam mestu u svetu u bioetici i filozofiji kada se izvrši uvid u te činjenice, odnosno u kvantifikovane podatke, ali ako nekog zanima, može lako da proveri na internetu. Centralna UNESCO katedra u Haifi morala je da demantuje izveštaje režimskih medija u Srbiji koji su osporavali moju poziciju u toj UNESCO katedri.

  • Pre nekoliko dana državna agencija Tanjug je objavila vest u kojoj se navodi da vam je UNESCO uputio pismo u kojem Vas je navodno pozvao da prestanete da se pozivate na ovu organizaciju. Možete li to da prokomentarišete?

– Uvek sam se predstavljao kao šef Evropske UNESCO katedre za bioetiku, a ne kao predstavnik UNESCO-a. Čak i Tanjug priznaje da ta katedra postoji, kako kaže, “u okviru Univerziteta u Haifi”. Zvanično pismo šefa Svetske UNESCO katedre za bioetiku potvrđuje da Svetska katedra za bioetiku postoji u okviru UNESCO-a sa sedištem u Haifi, da na svih pet kontinenata postoji 247 UNESCO katedri za bioetiku, da je jedna od njih osnovana i u Srbiji, i da njome rukovodi prof. dr Vojin Rakić, da je Rakić šef Evropske UNESCO katedre za bioetiku (sa sedištem u Beogradu), koja broji preko 40 UNESCO katedri u gotovo svim evropskim zemljama, te da se verodostojno predstavlja, da ima punu podršku Svetske UNESCO katedre za bioetiku, da se protiv njega ne vodi nikakva istraga u UNESCO i da je počasni član u UNESCO zbog razvoja Evropske UNESCO katedre za bioetiku i razvoja etike u svetu. To je pismo sa najvišeg mogućeg novoa i hijerarhiji i ne postoji ništa merodavnije od njega. U odnose UNESCO-Pariz i UNESCO-Haifa nisam dovoljno upućen, a i da jesam, nije na meni da o njima sudim ili uopšte govorim. Osim toga, najelementarnije kompjuterske veštine su dovoljne da se sve o UNESCO katedrama za bioetiku i mojim ulogama u njima pronađe na različitim relevantnim vebsajtovima.

Ako me pitate otkud ono pravo ili falsifikovano pismo koje je eventualno potpisao direktor Odeljenja za informisanje UNESCO-a u Parizu, još ne mogu da dam sasvim pouzdan odgovor. Ja sam odmah po saznanju za to pismo iz Vučićevih tabloida, poslao najrelevantnijim ljudima u UNESCO u Parizu upit otkud to pismo i da li uopšte znaju za njega. Još nisam dobio odgovor. Veoma je indikativno da su pismo istovremeno objavili Tanjug i svi tabloidi koje kontroliše predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Takođe je indikativno da me niko iz UNESCO-a u Parizu nije kontaktirao i tražio objašnjenje za optužbe koje lansiraju SNS-službe u Srbiji.

  • Za kraj, pitanje o vašem veoma intenzivnom društvenom i političkom angažmanu u poslednje vreme. Zašto smatrate da naučnici poput vas moraju da progovore o vremenu u kojem žive?

– Ne moraju, i čak je bolje da se naučnici ne bave politikom u normalnim uslovima. Uslovi u Srbiji pak nisu normalni. Mi nemamo politički sukob, mi imamo sukob etičkih vrednosti. Imamo ljude koji pošteno zarađuju svoj novac, bilo kao naučnici, profesori, novinari, službenici, lekari, poljoprivrednici ili rudari. A sa druge strane je mafija koja vodi državu. Sva vlast je u rukama jednog čoveka. Države više nema, te samim tim taj čovek nije šef države, već šef mafije. Tu nema srednjeg puta. Etika ne poznaje srednji put na način na koji ga poznaje politika. Ovde se samo radi o tome da li će se ljudi od nekakvog moralnog integriteta povući ili neće. Ako se povuku, njima će večno vladati oni koji su moralno inferiorni. Ergo, njima će vladati mafija. Na to nisam spreman, i smatram da bi bilo nemoralno u ovoj situaciji ćutati. Politička situacija u Srbiji je situacija moralnog referenduma. Tu ne sme biti neutralnosti. Setimo se da je Dante najmračnije mesto u paklu reservisao za one koji su neutralni tokom krize morala.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO