Njemački mediji: Od Bjelorusije napraviti Finsku

Njemački mediji i dalje debatuju šta bi po pitanju Bjelorusije trebalo da učini EU (Reuters)

Na vanrednom samitu pre nekoliko dana lideri Evropske unije su, kao retko kad pre, pokazali jedinstvo u spoljnoj politici promptno saopštavajući da ne priznaju rezultate izbora u Belorusiji, pozivajući na nacionalni dijalog bez spoljne intervencije. Nemački mediji, pak, i dalje debatuju šta bi po pitanju Belorusije trebalo da učini EU, ali i sama Nemačka koja trenutno predsedava Savetom EU.

Na portalu Tagesschau nemačkog javnog servisa objavljen je komentar da je hitni samit lidera EU bio dobar jer EU nije dala Putinu izgovor za vojnu intervenciju u Belorusiji.

„Evropljani su odoleli iskušenju da pokažu snagu vladarima u Moksvi i Minsku, te umesto toga poslali jasnu poruku beloruskom narodu. Poruka je: evropski lideri stoje ujedinjeni na strani mirnih demonstranata i osuđuju brutalno nasilje snaga bezbednosti… Ovo su sada, naravno, samo reči. Ali svako ko smatra da je ovo učinjeno sa pola srca, morao bi da kaže šta bi trebalo da bude alternativa“, ističe komentatorka nemačkog javnog medijskog servisa.

Prema oceni dnevnog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung, EU zaista ima šansu da pomogne mirnu promenu vlasti.

„Početna tačka za EU je to što iz perspektive Kremlja postoje samo loše opcije. Kremlj mora da odmeri šta bi dovelo do veće opasnosti i troškova: održavanje Lukašenka na vlasti ili omogućavanje uspešne revolucije u zemlji koja je njen najbliži saradnik. EU sigurno ima uticaja na ovu procenu, i to ne samo slanjem upozorenja protiv intervencije, već i pronalaženjem rešenja“, smatra Frankfurter Allgemeine Zeitung.

U briselskom saopštenju lidera EU, prema oceni lista Sueddeutsche Zeitung, postoji razlika između političke simbolike i političke prakse.

„Simbolički je apsolutno ispravno ne priznati izbore, jer su rezultati falsifikovani i zbog toga bezvredni. S druge strane, praktično je uticaj EU na razvoj događaja u Belorusiji minimalan, naročito što predsednik Lukašenko nije spreman da učestvuje u dijalogu. Jedina stvar koja može biti preduzeta u ovom momentu je davanje opoziciji moralne i političke podrške“, piše Sueddeutsche Zeitung i ističe da je izvan moći EU to koliko će dugo trajati protesti, koliko će uporno Lukašenko, us rusku pomoć, ignorisati pobunu, kao i da li će Rusija postaviti marionetski režim u kojem neće učestvovati opozicija.

Protesti posebni iz tri razloga

Osim toga, minhenski dnevnik ocenjuje da su protesti u Belorusiji posebni iz tri razloga.

„Prvo, celo društvo demonstrira, bez obzira na staleže i u svim regionima. Drugo, demonstranti i dalje ostaju odlučno mirni. I treće, neverovatno je koliko brzo i sa kojim entuzijazmom ljudi proživljavaju neviđenu slobodu kretanja, mašući nekada zabranjenom belo-crveno-belom zastavom, nekada simbolom nezavisnosti od Sovjetskog saveza“, piše Sueddeutsche Zeitung i primećuje da se ne vide zastave Evrope.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Nedeljnik Zeit ocenjuje da ako beloruski predsednik ne bude razumeo poruke EU i „torpeduje nove izbore, on sme više biti priznat kao šef države“.

„Ali ako Lukašenko i ruski predsednik Putin potraže vojno rešenje situacije, onda EU neće moći da izbegne da uvede iste sankcije protiv Rusije, kao što joj je već uvela 2015. godine zbog rata u Ukrajini. Ali zasad to nije slučaj. Nenasilni i uredni marševi beloruskih demonstranata pokazuju da ova demokratska tranzicija može i mirno da bude sprovedena“, smatra Zeit.

Rhein Neckar Zeitung ukazuje da je se komplikovanost položaja EU je u tome što mora da reaguje, ali „ne sme da upadne u ukrajinsku zamku drugi put: na takav način da nacionalno pitanje (u Belorusiji) bude pitanje moći izmeđi Istoka i Zapada“.

„Ovaj konflikt, naime, neće biti rešen protivno predsedniku Rusije Putinu ništa više nego rat u istočnoj Ukrajini, koji je na kraju krajeva počeo na Maidanu u Kijevu. Lukašenka mogu da sruše samo Belorusi“, ocenjuje dnevnik iz Heidelberga.

List Maerkischen Oderzeitung sa krajnjeg istoka Nemačke ocenjuje da kod demonstranata u Belorusiji nije pitanja puta ka Zapadu, već pitanje puta ka samostalnom određenju budućnosti – budućnosti pre svega bez Lukašenka. Za EU je to, primećuje list, veoma važna tema.

„Evropa želi da bude uključena, bez da se umeša. Ali to se dokazuje kao teški izvodivo. Evropa, koja sebe izričito vidi kao na zajednicu vrednosti i u novije vreme i kao ’geopolitičku’silu, ne može slegnuti ramenima kada se na njenom pragu falsifikuju izbori, a protesti građana guše“, ocenjuje dnevnik iz istočnonemačkog grada Frankfurt na Odri.

S druge strane, Nuernberger Nachrichten razmatra šta bi trebalo da bude prava uloga EU u ovom sukobu.

„Ispravno je to što je EU odlučila da ne prizna očigledno falsifikovane izbore i razmotri sankcije protiv odgovornih. Ali, nastojanje da se govori i o tome ko bi trebao da bude predsednik, e to već ide predaleko. O tome mora da odlučuje narod u Belorusiji, koji će za to biti sposoban bez naše pomoći“, ocenjuje bavarski dnevnik.

’Neutralnost pomaže tlačitelju a nikada žrtvi’

Berinski dnevnik Tagesspiegel, pak, kritikuje nemačke pozicije, ističući da „svako ko – poput nemačke vlade – izrazi šok zbog nasilja, ali u ostalom elegantno suzdrži, ostavlja beloruske borce za slobodu na cedilu“.

„Neutralnost pomaže tlačitelju a nikada žrtvi, rekao je jednom Elie Wiesel. Dok je kanadski šef diplomatije čak javno izvestio o svojim razgovorima sa kandidatkinjom opozicije, ništa nije poznato o telefonskom razgovoru njegovog nemačkog kolege Heiko Maasa sa Swetlanom Tihanowskajom“, primećuje Tagesspiegel.

Analizirajući moguće ruske planove u borbi moći u Belorusiji, za Frankfurter Rundschau „Lukašenko je istorija“ dok za to vreme „predsednik Putin hladnokrvo kalkuliše“.

„Ako sada podrži Lukašenka, Rusija bi mogla istog trenutka da izgubi deo beloruskog civilnog društva koje ima simpatije prema Moskvi. Ali istovremeneo Rusija neće dozvoliti još jednoj zemlji sa zapadne ivice njene sfere interesa da krene putem EU. Od 2014. godine Putin je pokazao da ne veruje u ovakve pokrete. Anketirao je Krim i podržava separatiste na istoku Ukrajine. To je od Ukrajine napravile trusno područje, baš onako kako se to dopada Kremlju u Moskvi“, ocenjuje levo orijentisani frankfurtski dnevnik.

Konzervativni dnevnik Welt analizira kako EU može da ublaži Putinov strah da bi demokratska Belorusija mogla da krene stopama Ukrajine i izađe iz orbite Rusije.

„Vreme je da EU u Rusiju pošalje svog šefa diplomatije Josepa Borrella ili specijalnog izaslanika. Ta osoba bi trebalo da vodi razgovore sa Kremljem kako bi uverila rusku vladu da Evropska unija priznaje moskovsku geostratešku sferu interesa i da neće prihvatiti demokratsku Belorusiju u mrežu zapadnih alijansi“, ističe Welt i zaključuje da bi „slobodnoj i demokratskoj Belorusiji trebalo da bude dodeljen status koji je Finska imala u toku Hladnog vrata: interno slobodna ali vezana za neutralnost u spoljnoj politici“.

Izvor: Al Jazeera