Francuzi grle drveće i strahuju od engleskog vina

Šuma više ne izaziva strah, čak je u modi. U njoj se obrazujemo, u njoj se smirujemo, bavimo sportom, radimo…, pišu francuski mediji (EPA)

Ekološka stranka u Francuskoj čiji je nadimak “zeleni” izašla je jača nego ikad iz nedavnih izbora za lokalne vlasti. Lider ove stranke Yannick Jadot, inače evropski zastupnik, ozbiljno se priprema za predsedničke izbore 2022. godine. Francuski mediji primećuju da su, posle lokalnih izbora, “zeleni” postali ozbiljan protivnik, “do te mere”, kako piše pariski Liberation da ih premijer i ministri redovno kritikuju.

Lokalni dnevnik L’Alsace donosi intervju sa Jadotom koji kaže da veruje “u pobedu na predsedničkim izborima, kao što je verovao u pobedu na lokalnim izborima”. Na pitanje kako će prevazići tradicionalnu razjedinjenost u ekološkoj stranci, odgovara: “Mi smo politička snaga u koju se polažu velike nade i nemamo pravo da razočaramo građane”.

Jadot najavljuje ono što mnogi priželjkuju: ujedinjavanje sa skoro potpuno potonulim socijalistima (levi centar), odnosno sa onim delom levice koji se “ekologizovao”.

“Ujedinjenje pre svega sa građanima i građankama koji misle ekološki, za koje su najbitniji: republikanski pakt, za socijalna pravda, demokratija, feminizam, Evropa, bez ulaženja u podelu na levicu i desnicu”, precizira Jadot.

“Ima mnogo nezadovoljnih i ljutih ljudi u našoj zemlji”, konstatuje on dodajući da je na zelenima zadatak da nađu rešenja.

Među onima koje ne samo da su ljuti već su “besni”, kako sami kažu, svakako je i 180 hiljada stanovnika oblasti Finistere na severo-zapadu zemlje koji su ostali bez pijaće vode posle udesa u jednom lokalnom postrojenju za proizvodnju metana.

Zagađenje vode poruzrokovano je industrijskom havarijom. Prefektura je preporučila da se voda iz vodovoda ne upotrebljava ni za piće, ni za pranje voća i povrća.

Centrala za proizvodnju biogasa nalazi se na kilometar od  toka reke Aulne, iznad centra za pijaću vodu. Veliko povećanje količine amonijaka u vodi prouzrokovano je curenjem digestata – organskog poljoprivrednog đubriva koje se proizvodi od organskih otpadaka.

Udruženje Eau & Rivieres de Bretagne (Voda i reke Bretagne) upozorilo je da ovo nije prvi ekološki udes. Jedno slično hemijsko postrojenje izazvalo je zagađenje vode pre dve godine, ali izgleda niko nije izvukao pouke iz toga.

Partija Zelenih i ekološke grupe na francuskoj političkoj sceni sve do sada nisu imale značajnu snagu, što zbog rivalstva njihovih lidera, što zbog neukog politizovanja tema vezanih za čovekovu okoline.

Klimatske promene i zaraza korona virusom sada su otvorile horizont očekivanja kod građana da se promeni odnos prema čovekovoj okolini.

Parcele umorne od suše

U Francuskoj, najčuvenijoj vinogradarskoj sili u svetu, zbog klimatskog zagrevanja situacija postaje dramatična.

Vino predstavlja bitan deo ne samo francuske ekonomije, već i francuske kulture i identiteta  kojim se ponose kao što su na primer čuveni sirevi i parfemi.

Vino francuskoj privredi donese 12,7 milijardi evra.

Mapa područja pogodnih za uzgajanje čuvenih sorti grožđa, sasvim se izmenila. Pogodne površine pomerile su se ka severu.

Dosadašnje parcele na jugozapadu i jugu zemlje sve su “umornije” od suše. Već nekoliko godina za redom vinogradari ih zalivaju što je bilo zabranjeno po dosadašnjih strogim pravilima za dobijanje etikete “vin francais” (francusko vino).

Pariski Liberation na prvoj strani najavljuje tematski blok o klimi i situaciji u francuskom vinogorju. “Za poslenje tri decenije vreme berbe pomereno je za tri sedmice ranije. Vinogradari pokušavaju da se prilagode kako bi izbegli prestanak gajenja loze do 2050. godine”, piše Liberation.

U oblastima gde se proizvode svetski čuvena vina kao Bordeaux, Bourgogne, Champagne – berbe su počele čak i pre polovine avgusta. Grozdovi su počeli da dobijaju zrelu boju još polovinom juna – što nikada do sada nije viđeno – prenosi pariski dnevnik. 

U ministarstvu poljoprivrede kažu da je ove godine bilo drugo po redu najtoplije proleće u proteklih 100 godina. “Posao”, su završile suše i žege koje je donelo leto.

Liberation prenosi objašnjenje iz francuskog Instituta za vino po kome velike vrućine mogu da poremete odnos između kiseline i grožđanog šećera. Toplota podiže šećer i procenat alkohola koji međutim ne sme da pređe 14 odsto. Takođe, velike vrućine mogu štetno da utiču na starenje, naročito nekih sorti čuvenog crnog vina. To bi onda moglo i da ugrozi opstanak čuvenih francuskih sorti.

Svima je jasno da bi, ukoliko se ne nađe rešenje, klimatske promene prosto mogle da unište mnoga francuska kvalitetna vina.

Zato još od 1989. godine u mreži Nacionalnih instituta za vino, koja se proteže preko cele Francuske, stručnjaci ispituju na oglednim parcelama i u laboratoriji šta i kako menjati.

Proučavaju se stare, nekada previše kisele i zato odbačene sorte, prezuzimaju se strane sorte grožđa. Ispituju se i načini okopavanja vinograda u tradicionalno toplim krajevima kao što je ostrvo Krit.

Engleska se sprema da postane vinogradarska sila

U opširnom bloku posvećenoj ovoj, za Francuze, tako važnoj temi, Liberation donosi i tekst u kome saznajemo da se Englezi spremaju da postanu vinogradarska sila. Englezi?! Zar na sam pomen njihovih vina Francuzi pre desetak godina nisu obrtali očima? Jesu, ali klimatsko otopljavanje je sve promenilo.

Reporteri Liberationa su išli na lice mesta u oblast Kent koju od Francuske deli samo kanal La Manche. Sreli su Patricka McGratha koji je “master of wine” i zapanjili su se videvši 40 hektara pod vinogradima “vrlo ozbiljnih sorti”  grožđa. Sam Patrick im je priznao: “Da mi je neko pre dvadeset godina rekao da ću raditi u engleskim vinogradima na temperaturi od 30 stepeni, rekao bih mu da je previše popio”.

Dodaje da je vinogradarstvo najbolji pokazatelj klimatskih promena (ako ima još onih koji u njih ne veruju).

I tako, očekujući da se nešto “ekološki” desi na političkoj sceni, Francuzi koji žive u gradovima, sve više se okreću prirodi, pogotovu šumama. U knjižarskoj ponudi su sve brojnije manje ili više stručne knjige o drveću iz kojih saznajemo ono što su mnogi izgleda zaboravili – da je drvo živo biće.

Šume i drveće su ušli u modu

Može se čak reći da su šume i drveće ušli u modu, pa zato kao što smo već pisali, organizatori “divljih žurki” sve češće u njih ulaze sa zvučnicima.

Lokalni dnevnik Normandie Havre Dimanće donosi na prvoj strani novu epizodu serije tekstova o šumama u Normandiji – oblasti na severu zemlje. Najnovija epizoda donosi popis i opis 60 “najznačajnijih stabala”.

“Šuma više ne izaziva strah, čak je u modi. U njoj se obrazujemo, u njoj se smirujemo, bavimo sportom, radimo…”, piše u podnaslov teksta posvećenoj hrastovima iz šume po imenu Brotonne.

Autor detaljno opisuje hrast star 400 godina i iznosi sve verzije legendi vezanih za njega. Stručnjak iz Nacionalne organizacije za šume objašnjava da se drveće međusobno pomaže. Taj hrast je u početku imao pet stabala koja su se ujedinila, ali je jedno neko posekao 1870. godine. To preostalo deblo ipak nije mrtvo jer zbog solidarnosti ostalih delova hrasta – dobija vodu.

Francuski javni TV servis France 2 ovih dana je izazvao polemiku emitujući emisiju o “silvoterapiji” odnosno “lečenju šumom”. Voditeljka i jedan “stručnjak” šetaju se šumom i grle drveće, mere puls pre i posle šetnje i zaključuju da nas drveće leči, smanjuje hormon stresa i jača imunitet.

Le Monde posvećuje jedan tekst aplikacijama za “pametni telefon” koje će vam pomoći da se šetate šumom na valjda “pametan” način što znači “da ništa ne propustite i da primetite sve dragocene stvari koje se nalaze u šumi”. Na primer, kada vidite neku pticu – telefon će vam reći sve o njoj (ime, istorijat itd)!

Dnevnik Figaro objavio je zatim jedan oštar tekst s naslovom: “Grljenje drveća, nova ‘medicinska’ prevara”.

Na sve ovo, neki čitaoci na društvenim mrežama su prokomentarisali da “ni drveće ne može da nam pomogne”.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO