Wagner ugrožava rusko-bjelorusko prijateljstvo

Ostaje da se vidi koliko će potrajati najnovija 'bratska svađa'
 (Reuters)
Ostaje da se vidi koliko će potrajati najnovija 'bratska svađa' (Reuters)

Hoće li Rusija svrgnuti svog beloruskog saveznika Aleksandra Lukašenka i hoće li se rusko-beloruska unija raspasti? Zašto Lukašenko provocira Vladimira Putina i zašto sebi kopa “politički grob”?

Ruski mediji i društvene mreže su ovih dana preplavljeni oštrim naslovima i dramatičnim pričama. U rusko- beloruskim odnosima bukti nova kriza, a sve je zbog hapšenja sredinom sedmice tridesetak ruskih građana, osumnjičenih za destabilizaciju pred beloruske izbore 9. avgusta. U Minsku veruju da se radi o plaćenicima paravojne organizacije Wagner, bliske Kremlju, čiji su vojnici viđeni u raznim žarištima od Ukrajine do afričkih zemalja.

Moskva je nakon jedne pauze negirala sve optužbe za destabilizaciju, tvrdeći da su uhapšeni građani bili na putu za Istanbul. No, beloruski istražni organi smatraju da ukrcavanje na let za Istanbul zapravo nije bilo u planu. Iako mnogi posmatrači očekivali da će Minsk brzo odustati od optužujućeg stava, to se nije desilo. Situacija se komplikuje iz dana u dan.   

Interesantno je da je do zaoštrvanja u rusko-beloruskim odnosima došlo u jeku predizborne kampanje u kojoj se Lukašenko – nakon 26 godina njegove vladavine – suočava s rastućim pritiskom opozicije i masovnim protestima u Minsku.

Zašto Moskva šuti o Wagneru?

Priča o hapšenju ruskih “vagnerovaca” usred beloruske trke, čini se, potpuno iznenadila ruske vlasti. Moskva se nije oglasila odmah po zadržavanju “misterioznih” putnika s ratnim iskustvom, ali nakon pauze od 24 sata negirala navode Minska o mešanju u unutrašnje poslove.

Moskva, inače, izbegava da komenariše sve što je vezano za privantu kompaniju Wagner koju je američki State Department 2018. stavio na crnu listu. Stvar je u tome, što iza vagnerovaca stoji uticajni biznismen Jevgenij Prigožin, za koga smatraju da je blizak predsedniku Vladimiru Putinu.

Međutim, aktivnost privatnih vojnih organizacija nije regulisana ruskim zakonima, a najpoznatija, Wagner, poslednih godina je u fokusu brojnih medija pre svega zbog uloge u ukrajinskom i drugim ratovima, te navodne umešanosti u ubistvo tri ruska novinara u Centralnoafričkoj Republici. (U julu 2018. godine tri Rusa ubijena su u CAR-u dok su istraživali prisustvo Prigožinovih kompanija u toj zemlji i njihovu povezanost s industrijom dijamanata i zlata).

Prigožin je inače poznat ruskoj javnosti kao vlasnik kompanija kojima su pripali višemilionski ugovori o dostavi hrane u škole i druge javne ustanove. Uz to je poznat i kao vlasnik takozvane “fabrike trolova”, jedne netransparentne medijske kuće koja godinama gura preko interneta prokremaljske stavove i dezinformacije u interesu Kremlja.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova nije pominjalo grupu Wagner ni u svojoj oštroj izjavi povodom hapšenja ruskih građana u Belorusiji. Naglašava se da je logističku podršku ruskim putnicima na teritoriji Belorusije obezbedila beloruska kompanija. Iz nepoznatih zvaničnoj Moskvi razloga, grupa nije stigla na let Minsk-Istanbul i morala je ostati u hotelu dok je čekala da beloruska kompanija kupi nove avionske karte.

Sumnjive biografije i problem izručenja Ukrajini

Ovi putnici, prema saznanima ruske diplomatije, rade za privatnu agenciju za obezbeđenje, a poslati su u inostranstvo radi zaštite energetske infrastrukture.

Moskva je pozvala svog najbližeg saveznika da prekine s nepotrebnim negativnim emocijama, posebno tokom predsedničkih izbora, te da zauzmi objektivni pristup u utvrđivanju svih okolnosti u bliskoj saradnji s ruskom stranom.

Međutim, situacija nije jednostavna. U subotu beloruski istražni organi izneli su informacije da su ruski putnici, uprkos tome što su imali dovoljno vremena da se prijave na let, prošli su pored aerodrome, direktno u hotel gde je smeštaj bio unapred rezervisan. Nakon nekoliko dana grupa je prešla u drugi hotel, mada je bilo letova za Istanbul.

“Misteriozni” putnici osumnjičeni su u Belorusiji zbog terorizma, a njihove biografije jasno govore o učešću u operacijama protiv ukrajinske vojske u Donbasu na strani proruskih separatista. Dakle, pored ostalog, postavlja se pitanje o izručenju ukrajinskim vlastima, što bi samo dodatno iskomplikovalo napete odnose između “braće Slavena”.

U Moskvi ipak niko ne veruje da je Lukašenko spreman za takav potez. Bio bi to vrlo bolan šamar Kremlju i početak pravog hladnog rata Minska s Putinom, smatra ruski spoljnopolitički analitičar Konstantin Eggert.

Skandalozno pritvaranje “tajanstvenih turista” pokreće brojna pitanja. Prema izveštajima ruskih medija, Belorusija već neko vreme služi kao tranzitna zona za ruske plaćenike koji kreću u Afriku – Sudan, Libiju i Centralnoafričku Republiku. Ako je to istina, onda su takva putovanja nemoguća bez znanja beloruskih vlasti.

Kakva je poruka Lukašenka?

Posmatrači u Moskvi ne veruju da su uhapšeni “vagnerovci” umešani u destabilizaciju u Belorusiji. Putin nije možda zadovoljan Lukašenkom, ali još manje je zainteresovan za mogući dolazak na vlast demokratske opozicije u Belorusiji. Po mišlenju Konstantina Eggerta, Lukašenko zaista veruje da ga Kremlj želi svrgnuti, ali naravno ne putem slanja plaćenika u uniformama, već na drugi način.

Pritvarajući Ruse, beloruski vladar šalje Moskvi jasnu poruku da ne pomišlja da se njemu meša u političku situaciju, a njegova poruka Zapadu je sledeća: “Pritisnite Putina, sačuvajte nezavisnost Belorusije a, istovremeno, i moju vlast!”. U ovom slučaju, kako navodi Eggert, Lukašenko je ušao u direktan sukob s Kremljom, jer Putin ne oprašta uvrede i javno ponižavanje.

Najverojatnije je Lukašenkova želja da zadrži tokom predizborne kampanje jednu vrstu napetosti kako bi bolje upravljao situacijom. Neki posmatrači ovih dana, u jeku protesta opozicije, čak govore o mogućem otkazivanju izbora.

Međutim, politikolog Ivan Preobraženski smatra da tema otkazivanja izbora nije na dnevnom redu, a iskustvo iz 2010. godine pokazuje da su beloruske sigurnosne snage spremne da rasteraju veliki broj demonstranata.

“Ako je ovo vrhunac protesta, Lukašenku ne preti gubitak vlasti. U suprotnom slučaju Belorusiju očekuje samo dodatno jačanje ruskog uticaja”, smatra Ivan Preobraženski.

Problem s naftom i gasom

Priča o ‘vagnerovcima’, po njegovom mišljenju, može dovesti do velike svađe između Minska i Moskve. A granica s Rusijom je već de facto zatvorena. Preobraženski napominje kako Lukašenko pred svake izbore govori o nekim pretnjama, kreirajući atmosferu ugroženosti i ‘junački’ spasavajući Belorusiju. Tokom svoje predizborne kampanje on je nedvosmisleno pokazao da se opozicija u njegovoj zemlji oslanja pre svega na rusku podršku“, kaže ovaj politikolog.

Uostalom, ruska i beloruska javnost navikla je na česta prepucavanja Moskve i Minska. Iako Belorusije važi za ključnog ruskog saveznika, odnosi između dve susedne zemlje u poslednjih nekoliko meseci više puta bili su na ivici razdora, a posebno zbog nafte i gasa, te pitanja integracije. Lukašenko redovno optužuje Moskvu za pritisak i neispunjavanje nekih obećanja. Kremlji uzvraća kritikom Lukašenkovih poteza koji se “ne uklapaju u okvire savezničkih odnosa.

Ali, na kraju problemi se rešavaju tokom direktnih razgovora Putina i Lukašenka. Ostaje da se vidi koliko će potrajati najnovija “bratska svađa”.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO