Jesu li pametni telefoni preskupi?

Uz ogroman broj aplikacija koje koristimo svaki dan, smartfoni su postali gotovo neophodni (EPA)
Uz ogroman broj aplikacija koje koristimo svaki dan, smartfoni su postali gotovo neophodni (EPA)

Pre petnaestak godina, tadašnji najveći proizvođač mobitela, finska Nokia, izbacila je model 8800, koji je koštao (tada neverovatnih) 900 eura. Postojale su i još skuplje verzije Sirocco i Gold. I sećam se da su se mediji u to vreme pitali “ko bi platio toliko mobilni telefon?”.

Statusni simboli u rukama

Nokia ne samo da nije prekinula ovu praksu, već je kasnije i pokrenula svoj posebni brend za ultra luksuzne telefone Vertu, čiji su uređaji bili napravljeni od dragocenih metala, u strogo ograničenim serijama. Vertu uređaji su bili naročito popularni u Kini i Rusiji.

Ipak, sa dolaskom Android, iOS, pa i Black Berry i Windows smartfona, kategorija luksuznih telefona je postajala sve uža, sa sve manje uređaja. Ovaj trend je prvi primetio Apple, koji je svoje računare oduvek predstavljao kao dizajnerski, tehnički i funkcionalno potpuno drugačije od svega ostalog na tržištu, sa promenljivim uspehom. Apple i tadašnji glavni dizajner Johnny Ive su rešili da ovaj recept primene i na iPhone i iPad uređaje. Tako je od serije 5 iPhonea, ovaj telefon (i svi naslednici) doživljavan od strane korisnika kao statusni simbol. Iako funkcionalno sličan Android OSu, korisnici su počeli da iPhone, kao i druge uređaje ovog brenda sa ponosom ističu u selfijima, na društvenim mrežama, zapravo – svuda.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Milica Dimić, marketinški stručnjak, kaže da ovakva pozicija uopšte ne čudi:

“Apple sve svoje proizvode i usluge nudi kao najbolje u klasi. I novi pristupačni iPhone SE predstavlja odličan odnos cene i kvaliteta, ali mu je najbitnija karakteristika – to što je iPhone. Zbog toga Apple ima milione i milione lojalnih kupaca, koji kada menjaju svoje uređaje, opet se odlučuju za Apple”, kaže Dimić.

Nije trebalo puno vremena da i ostali igrači na mobilnom tržištu preuzmu ovu ideju. Prvi je to učimio Samsung sa svojim S i Edge linijama uređaja, koji su bili tehnički napredni, a cenom slični iPhoneu. Kako je Samsung okrenut i biznis korisnicima, za njih postoji i premijum Note linija, a upravo prošle nedelje je predstavljen i najnoviji Note 20.

Kineski proizvođači, bolje rečeno mobilni giganti, Huawei i Xiaomi, takođe počinju da neke od svojih uređaja, poput Huawei Mate i Xiaomi Pro, cenovno, tehnički i dizajnerski smeštaju u sam vrh ponude. Potražnja za luksuznim mobitelima u svetu je tolika da se proizvođači često udružuju i sa brendovima iz drugih oblasti, poput Porsche Design i McLaren automotive, na sličan način kao i u svetu luksuznih satova.

‘Tehnološka demokratizacija’

Iako su cene ovakvih uređaja relativne, uzimajući  u obzir prosečne zarade u raznim zemljama, razne onlajn akcije, kada uređaji znaju biti i po 30 posto jeftiniji, kao i ponude raznih operatera, ipak, iz ugla prosečnog balkanskog korisnika, cene od hiljadu ili više eura za smartfon deluju previše. Ipak, i to je relativno – istraživanja navika korisnika pokazuju da se premium uređaji koriste oko dve do dve i po godine, u proseku, pa tako cena uređaja pada na pedesetak eura mesečno. Kada se u obzir uzmu i cene (nešto boljih) računara, koje lako idu i preko nekoliko hiljada eura, te raznih drugih audio i video uređaja visoke klase (zvučnici od 30 hiljada eura i slično), odjednom smartfoni i nisu toliko cenovno nedostupni.

Naravno, postoje i daleko pristupačniji uređaji. Zapravo, većina proizvođača največi deo zarade i profita ostvaruje u nižoj i srednjoj klasi. Već pomenuti Apple ima pristupačni SE model, Samsung vrlo popularnu A seriju… Iako najbolji smartfoni imaju i najbrže procesore, najviše RAM memorije te napredne kamere i mogućnosti video snimanja, zanimljivo je da je na tržištu smartfona došlo do svojevrsne “tehnološke demokratizacije” te se odlični uređaji danas mogu naći i za par stotina eura. Naravno, opet, sve zavisi od potreba i želja korisnika. A kako koristimo naše telefone, i treba li nam (nužno) neki od premijum modela?

Novinarka Slađana Tasić kaže da joj smartfon svakodnevno pomaže u radu, ali i kod kuće:

“Smartfon najviše koristim za fotografisanje na poslu, proveru emaila i slanje dokumenata. Kod kuće ga najviše koristim kao svesku za recepte kada kuvam, i sa osmehom se setim nekih starih svesaka sa receptima, a danas pored tiganja i šerpe je – telefon” kaže Tasić.

Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković kaže da joj je telefon nezamenljiva pomoć u radu:

“Zbog pandemije, ja nastavu slikanja vodim onlajn, tako da mi je smartfon nezamenljiva pomoć. Telefon mi je veza i sa kolegama, i sa đacima, i sa celim svetom, kao i sa porodicom. Ipak, ponekad mi deluje i da se naša privatnost izgubila, te da smo stalno onlajn, dostupni svima”, dodaje Marinković Stanković.

Jelena Maksimović, studentkinja arhitekture, kaže da joj cena telefona nije bitna:

“Svi moji prijatelji su non-stop na svojim smartfon uređajima, kao i većina mladih. Cena mi nije bitna, evo, moj telefon koristim već skoro tri godine, a plaćen je dvesta eura. Naravno, nekima je bitno da imaju najnoviji model kada on izađe, što je opet OK, za one koji to mogu da priušte. Ne smatram da postoji neka velika razlika u funkcionalnosti između skupih i jeftinijih smartfona”, kaže Maksimović.

Digitalna realnost

Uz ogroman broj aplikacija koje koristimo svaki dan, smartfoni su postali gotovo neophodni. U zemljama poput Južne Koreje i Kine, život bez smartfona je praktično nezamisliv, budući da se oni koriste za plaćanje, kao elektronski dokumenti, za komunikaciju, itd.

I na Balkanu je, uprkos (slabijem) standardu stanovništva u odnosu na zemlje EU i Zapada, svakodnevnica videti ljude koji ulicom idu zagledani u svoj smartfon.

Da li je to dobro ili loše, vreme će pokazati.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO