Biljana Stojković: Lažnim patriotizmom zamaskirali su državnu pljačku

U obrazloženju nagrade “Novi optimizam”, koju je Biljana Stojković, zajedno sa uzbunjivačem iz Valjeva Aleksandrom Obradovićem, dobila krajem prošle godine – navodi se da je naša sagovornica osoba koja je u dužem vremenskom periodu promovisala i potpomogla veliki broj inicijativa i okupljana motivisanih solidarnošću i pobunom protiv stanja u društvu. I doista, ova redovna profesorka beogradskog Biološkog fakulteta, koja je specijalistkinja za naučnu oblast Genetika i evolucija, poslednjih je godina sveprisutna na društvenoj sceni Srbije. Ona hrabro iznosi svoje stavove, zalažući se se za integritet Univerziteta, pružajući podršku studentima koji su protestovali protiv plagiranog doktorata ministra finansija, pružajući podršku i spomenutom uzbunjivaču iz Valjeva, koji je zbog saopštenih informacija o švercu oružjem i zloupotrebama u valjevskoj firmi “Krušik” proveo jedno vreme u pritvoru. Biljana Stojković je aktivna i u ženskim aktivističkim organizacijama, a u poslednje vreme u javnosti je prisutna i kao jedna od inicijatorki osnivanja Skupštine slobodne Srbije.

Skupština slobodne Srbije je polovinom jula simbolično formirana na inicijativu nekoliko intelektualaca, a ona bi trebalo da bude alternativno telo oko kojeg će se, kako kažu inicijatori, okupljati građani koji su nezadovoljni stanjem u društvu i koji žele da kreiraju bolju, demokratsku Srbiju. Naša sagovornica kaže da skupšina neće biti ideološki monolitna već da će okupljati ljude različitih opredeljenja koji su nezadovoljni aktuelnom vlašću. “Želimo demokratsku Srbiju, u kojoj će se poštovati ljudska prava, medijske slobode i nezavisan rad institucija, i to je ono što nas spaja”, rekla je Biljana Stojković.

Naša sagovornica je, inače, i kolumnistkinja portala Peščanik, gde objavljuje inspirativne tekstove koji se bave univerzitetskim i feminističkim pitanjima, ali i temama iz njene osnovne struke, kao što su GMO-ishrana, teorija evolucije, kreacionizam, epidemije…

• Nema puno profesora univerziteta koji su politički i društveno angažovani kao vi. Gde nalazite energiju i inspiraciju za aktivizam u ovo vreme cinizma, kada većina, uljuljkana prividom normalnog života, odlučuje da ćuti i “radi svoj posao”?

– Dobro ste primetili da je većina univerzitetskih profesora odlučila da ignoriše realnost, iako su itekako svesni stanja u državi. Koliko mogu da pronađem razumevanje za brojne građane koji ćute i trpe zbog svoje egzistencije, toliko osuđujem profesore koji su se opredelili za život u lažima i pristajanje na društvenu propast. Biti intelektualac podrazumeva da se kritički bavite društvenim pitanjima. Imate više prilika da javno govorite i baš zbog toga nosite breme odgovornosti da ukazujete na sve što je devijantno i štetno za celu zajednicu. Pored toga, još uvek postoji autonomija univerziteta koja svoje profesore štiti od progona i gubitka radnog mesta, što svakako otvara polje za slobodu govora i delanja. Ako se mi, koji imamo neku zaštitu, ustručavamo da javno pokažemo nezadovoljstvo zbog kriminalne vlasti, šta možemo očekivati od građana koji su svakodnevno izloženi maltretiranju, pretnjama i ucenama? Ne može se živeti zatvorenih očiju i ne sme se zanemarivati patnja i stradanje ljudi s kojima živite.

• Jedan ste od pokretača inicijative za osnivanje Skupštine slobodne Srbije. Šta je osnovna ideja ove inicijative i iz čega će ova skupština crpeti legitimitet?

– Skupština slobodne Srbije nastala je kao pokušaj da se ujedinimo u borbi protiv naprednjačkog režima. Ideja je ambiciozna i podrazumeva delovanje na dva koloseka. Prvi deo je aktivistički i odnosi se na platformu za povezivanje svih građanskih i aktivističkih grupa, kao i pojedinaca širom Srbije, a sa osnovnim ciljem da se svi kontinuirano upoznajemo sa dešavanjima u svakom delu države i jedni drugima budemo pomoć i podrška. Takvo povezivanje će izroditi zajedničke i sinhronizovane akcije kao snažan pritisak na vlast. Drugi deo je formalniji i nadovezuje se na očiglednu potrebu da se pored promene vlasti – menja i sistem u kom živimo. Uticaj vladajućih stranaka na sve grane vlasti uvek je bio ogroman i omogućavao je sistemsku korupciju. Naša ideja je da napravimo predloge zakonskih rešenja koja će takvu praksu sprečiti u budućnosti. Učešće u radu Skupštine imaće i različita strukovna udruženja, budući da ona najbolje poznaju probleme s kojima se suočavaju u svojim oblastima delovanja. Ko će, na primer, bolje poznavati probleme poljoprivrednika od uzgajivača stoke ili biljnih kultura? Njih treba pitati za najbolja rešenja. Legitimitet Skupštine leži u građanima koji jesu ili će biti uključeni u sve aktivnosti.

• U jednom intervjuu ste rekli da EU traga za partnerom u Srbiji. I doista, dok u poslednje vreme sa zapada pristižu, skoro na dnevnom nivou, kritike na račun Vučićeve vlasti, opozicija u Srbiji ne prestaje da se bavi sama sobom. Da li je Skupština slobodne Srbije mogući partner EU u nekom narednom periodu?

– Slobodna Skupština je otvorena za saradnju sa opozicijom budući da je široka politička artikulacija i sinergija neophodna za sistemsku promenu. Naša ideja o ujedinjavanju svih aktera može i treba da pomogne opoziciji da stane na stabilne noge. Pojedine stranke su to prepoznale i pružile su nam podršku uz puno razumevanje da je naša inicijativa orijentisana ka građanima i uz aktivno učešće građana, a ne na stranački rad. U potrazi za partnerom u Srbiji, EU traga za dovoljno jakim političkim faktorom koji ima jasnu strategiju za budućnost, a mi želimo da pomognemo Evropi da te partnere identifikuje. Ovde se ne radi o pojedincima sa ličnim ambicijama, što može zvučati čudno za srpsko poimanje politike, već o utemeljenoj viziji moderne države. Svakoga ko tu viziju razume, mi ćemo promovisati u razgovorima sa evropskim telima.

• Sastavni deo unutrašnjih politika balkanskih zemalja jesu regionalne politike. Da li će se Skupština slobodne Srbije zalagati za relaksiranje i jačanje odnosa sa susednim državama i narodima?

– Naša zemlja se ne može pomeriti sa evropskog začelja sve dok se ne okonča pogubna politika podgrevanja ksenofobnih emocija prema susedima. Svima je jasno da se iza toga krije lažni patriotizam vladajuće stranke sa jedinim ciljem da se zamaskiraju državna pljačka, siromaštvo i užasno stanje ekonomije. Unapređenje života našeg stanovništva, a to će biti osnovni zadatak svake buduće vlasti, ne postiže se mržnjom, već saradnjom, trgovinom i jačanjem svih veza sa susednim državama. Ako su Nemačka i Francuska mogle da podvuku crtu ispod svojih istorijskih sukoba i okrenu novi list međusobnih odnosa, ne vidim zbog čega bi to bilo nemoguće za naše narode. Ne govorim o tome da istorija treba da se zaboravi, ali iracionalne emocije ne smeju imati primat nad ekonomskom, trgovinskom, turističkom, pa i kulturnom i naučnom razmenom.

• Vratimo se sada na vašu osnovnu vokaciju i angažman unutar akademske zajednice. Prošle godine je, čini se, ostvaren veliki uspeh Univerziteta u Beogradu, kada je zbog plagiranja poništen doktorat Siniši Malom, ministru finansija. Iako Mali zbog plagijata nije snosio nikakve političke posledice, a najverovatnije niti neće, kako sa ove male vremenske distance gledate na tu pobedu?

– Posmatrajući celu stvar iznutra, meni je pre svega značajno to što je univerzitet pokazao da neće predati svoju autonomiju u ruke državi, a tu mislim na halapljive ruke naprednjaka. Ako se odreknemo svoje autonomije, postaćemo isto što i svako javno preduzeće, u kom se zapošljavaju ljudi sa partijskom knjižicom, a ne zbog svog znanja i kvaliteta. Ja uopšte ne tvrdim da univerzitet nema svoje probleme; on nije ni blizu savršenog meritokratskog sistema, ali jeste nešto najbolje što imamo i trudimo se da ga dodatno popravljamo. Nekoliko profesora pokrenulo je novi etički postupak protiv mentora, komisije i drugih umešanih u doktorat Malog, jer smatramo da postoji i njihova odgovornost za sve što se desilo. Postoji još sličnih procesa koji se vode na univerzitetu, što je važno za popravljanje kvaliteta rada. A šta će biti sa političkom karijerom Siniše Malog, mene uopšte ne zanima. Ako plagijator, tj. lopov, može da bude ministar finansija, to sve govori o ovoj vlasti, a ništa o univerzitetu.

• Svedočili smo nedavno i protestima lekara. Da li oni govori o tome da struka u Srbiji počinje da pruža otpor političkim pritiscima na nju?

– Buđenje je definitivno počelo. Malo je poznato, zbog zatvorenosti i kontrole medija, da je bunt podignut u skoro svim profesijama. Trenutno najviše saznanja imam o pobunama poljoprivrednika zato što formiramo Savet za poljoprivredu koji će voditi Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. Broj blokada puteva, sudskih procesa i tužbi koje podnose poljoprivrednici je neverovatan, a o tome se tek ponešto zna. Protest lekara je u žiži javnosti zbog okolnosti u kojima svi živimo, a medicinsko osoblje je posebno ugroženo. Pored užasnih napora i požrtvovanosti, a umesto pohvala i nagrada, doživeli su neverovatno ponižavanje od vlasti. Takav manir je apsolutno nepodnošljiv i naravno da vodi pobuni normalnih ljudi. Najgore od svega je to što su naprednjaci kidnapovali reč „struka“ – taj pojam više ne označava znanje iz neke oblasti, već foliranje i brukanje. Posle njih ćemo morati da izmišljamo nove reči.

• Kao biološkinja u nekoliko navrata ste govorili o pandemiji korona-virusa i propustima koje je prate na globalnom i nacionalnom nivou. Zašto je svet tako nespremno dočekao ovu pandemiju iako su, kako kažu stručnjaci, u dugom periodu postojale naznake da se ovako nešto može dogoditi? Da li iz svega ovoga može da se izvuče neka pouka?

– Zapanjujuće je koliko su i važne međunarodne institucije, kao što je Svetska zdravstvena organizacija, izgubile svoju viziju i počele da svoje delovanje prilagođavaju kapitalu. Biolozi su godinama upozoravali da u slepim miševima postoje koronavirusi koji imaju veliki potencijal za zoonoze (prelazak sa životinje na čoveka). Opsežna naučna istraživanja počela su nakon lokalne epidemije prvog SARS virusa. Danas znamo da je virus, SARS-CoV-2, odgovoran za aktuelnu pandemiju, evoluirao u slepim miševima u pravcu pogodnom za zoonozu tokom 40 do 70 godina. Ako je nauka to pokazala, pitanje je zašto nisu pokrenuta istraživanja za buduću vakcinu i terapiju. Odgovor leži u profitu. Istraživači i farmaceutske kuće ne žele da izgube ni jedan dolar baveći se potencijalnim epidemijama, već samo onim što će sigurno doneti zaradu, a to su akutne zaraze i, nažalost, veliki broj žrtava. Da li je lekcija naučena? Nisam optimista. Čini mi se da je čovekoljublje izgubilo bitku sa novcem.

• Koje su ključne greške vlasti u Srbiji kada je reč o borbi protiv pandemije? I koliko su veliki protesti građana protiv restriktivnih mera bili opravdani?

– Sve greške ove vlade u pandemijskoj situaciji mogu se svesti na prostu činjenicu – njima u fokusu nije stanovništvo, već isključivo opstanak na vlasti. U vreme kada je država morala početi da se priprema za pandemiju, oni su se bavili raspisivanjem izbora i negirali svaku opasnost. Kada je postalo jasno da ne mogu zabašuriti situaciju, zatvorili su nas u kuće i iskoristili priliku da se intenzivno bave predizbornom TV kampanjom. Pred izbore su tvrdili da su „pobedili virus“ kako bismo izašli na birališta i posledično su doveli do novog razbuktavanja zaraze i velikog broja smrtnih ishoda. Bes građana zbog najave novih restriktivnih mera bio je potpuno opravdan upravo iz razloga očigledne hipokrizije i laganja kome smo bili izloženi. Sada svi razumemo da se možemo osloniti samo na sopstvenu odgovornost i spremnost da nosimo maske, peremo ruke i držimo distancu.

• Ne samo u kontekstu pandemije nego uopšte poslednjih godina, pa i decenija, sve je više pristalica somnabulnih teorija i pokreta. I to se odnosi ne samo na ove naše balkanske zemlje. Cvetaju antivakserski pokreti, osporava se teorija evolucije, čak se tvrdi da zemlja nije okrugla… Kako to objasniti i kako se boriti protiv toga?

– Ukratko, možemo reći da su nauka i medicina žrtve sopstvenog uspeha. Zahvaljujući biologiji i medicini, iskorenili smo mnoge infektivne bolesti, ili ih držimo pod kontrolom.Takođe, sada razumemo i pronašli smo rešenja za lečenje mnogih drugih oboljenja. Paradoksalno, baš zbog tih dostignuća otvorili su se prostori za šarlatane da iz bezbedne pozicije dovode u pitanje svako stručno znanje. Zahvaljujući kosmologiji mi danas imamo satelite koji obezbeđuju komunikaciju, internet i društvene mreže preko kojih isti ti šarlatani mogu da šire svoje nebulozne anti-naučne tvrdnje. U isto vreme uleteli smo u kulturološku eru „post-istine“, gde je podjednako relevantno da o nauci govore i naučnici i estradne zvezde. Sve dok obrazovanje bude pratilo trend koji nazivam „upotreba bez razumevanja“, bićemo u ovakvom problemu.

• Za kraj, pitanje o genetički modifikovanoj hrani. Pisali ste dosta o tome. Možete li nam ukratko reći vaš stav prema GMO-u?

– Genetička modifikacija je veliko naučno dostignuće. Zahvaljujući ovoj tehnologiji mi danas možemo efikasno da lečimo brojne bolesti, a možemo i da poboljšavamo kvalitet hrane i prinose koje dobijamo. U čitavoj „GMO histeriji“ prepliću se mnogi interesi i podmetanja različitih vrsta, a zaboravlja se jasna distinkcija o kojoj moramo voditi računa. Tehnologija genetičke modifikacije jeste dobra za čovečanstvo i sve što se pojavljuje u upotrebi pažljivo je testirano u pogledu eventualnih neželjenih efekata. Potpuno je druga priča kada pokrenemo problem zloupotrebe i tržišnih monopola koji su prisutni. Apsolutno se mogu složiti da su takve prakse nedopustive i da je nužno suprotstavljati im se. Dakle, imam suprotne odgovore na dva pitanja – da li podržavam genetičku modifikaciju i da li podržavam tržišnu praksu velikih kompanija koje se bave proizvodnjom GMO hrane, a na štetu tržišta i malih proizvođača.

Izvor: Al Jazeera