Španske muke sa krunom i koronom

To što na španskom jeziku “corona” znači “kruna” i “kraljevstvo” nema nikakve druge veze sa opakim virusom koji je zaustavio čitav svijet, sem lingvističke (EPA)
To što na španskom jeziku “corona” znači “kruna” i “kraljevstvo” nema nikakve druge veze sa opakim virusom koji je zaustavio čitav svijet, sem lingvističke (EPA)

Žestoka polemika se razvila povodom odlaska iz zemlje bivšeg španskog kralja Huana Karlosa Prvog . Hoće li njegov sin kralj Felipe Šesti koji je krunu dobio 2014. kada je njegov otac abdicirao, takođe ostati bez posla kao i stotine hiljada njegovih sunarodnika pogođenih krizom bez presedana u novijoj istoriji.

Strahuje se od teške jeseni na Iberijskom poluostrvu: očekuje se da Kraljevinu Španiju pogodi još jači udar korone, da talas nezaposlenosti posle traljave turističke sezone zapljusne oslabljenu ekonomiju, a da Katalonija pritom, usred te krize, dodatno pojača i omasovi pokret za sticanje nezavisnosti.

Usred takvog nereda bivši kralj, suočen sa istragom povodom milionskih računa u Švajcarskoj i na rajskim ostrvima, napušta brod. Hoće li poljuljana monarhija, kakav takav garant teritorijalne celovitosti Španije, uspeti da preživi na veštačkom disanju u trenutku kada je respirator potreban hiljadama obolelih Španaca i milionima osiromašenih sugrađana.

To što na španskom jeziku “corona” znači “kruna” i “kraljevstvo” nema nikakve druge veze sa opakim virusom koji je zaustavio čitav svet, sem lingvističke. A ipak je krajnje ironična ujedno i logična ta koincidencija: da bivša kruna beži iz zemlje u sred korone, i da je kraljevina u krizi baš u ovom trenutku kada je tragedija potstaknuta korona virusom, izazvala mnoga politička, moralna, ekonomska pa i filozofska pitanja.

Dileme, koje pritom zahtevaju hitne odgovore ili razrešenje. Šiljci dvostruke krune nemilosrdno se zabadaju u tkivo nacije i države. Teško je izaći neokrnjen iz tog lavirinta.

Od žive legende do izdajnika

Kralj Huan Karlos trebalo je da se u istorijske knjige upiše kao heroj. Na tron se uspeo kao imenovani naslednik Fransiska Franka 1975. ali nije sledio lik i delo najdugovečnije diktature u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Odrekao se svojih autoritarnih ovlašćenja i prepustio zemlju demokratskim procesima. Samo po sebi to je bilo a i sada je istorijsko čudo. Jer današnji vladari iako nisu kraljevi, već su izabrani na određeni rok, gledaju da izmanipulišu demokratiju i pokupe mnogo veća ovlašćenja nego što im po definiciji pripada.

Huan Karlos ih se odrekao. Nešto kasnije, već 1981. kada je branio tek uspostavljenu demokratiju od dobro organizovanog vojnog udara, postao je živa legenda. Pomogao je da se izgradi moderna i prosperitetna Španija koja pruža svojim sugrađanima, ono čega su toliko dugo bili lišavani pod diktaturom. Postao je živa legenda.

Svojevremeno, kada su u Barseloni održavane letnje Olimpijske igre (1992), smatrao je da će najveće internacionalno sportsko takmičenje dodatno ojačati zemlju koja je decenijama pod Frankom bila zgažena. Tada je delovalo da je veza između Huana Karlosa i njegove domovine učvršćena i neraskidiva.

„Kralj je rođen u egzilu, odlučan je da umre u Španiji“, rekao je tada, a njegove reči koje je demantovao odlaskom iz zemlje, danas se često citiraju. Po svemu sudeći kraljeva volja da umre u domovini neće se ispuniti. Izvesnije je da će bivši šef države „sa vrećama novca završiti nasukan na nekoj karipskoj obali“, kako prognozira jedna od liderki levičarskog Podemosa, koalicionog partnera u socijalističkoj vladi Pedra Sančesa.

Huan Karlos (82) rođen je 1938. u Rimu gde se španska kraljevska porodica nastanila kada je 1931. proglašena republika. Njegov lik Španci su dugo čuvali, nisu dozvoljavali da skandalčići u vezi sa privatnim životom izbiju u javnost. O dvoru su iz pijeteteta prema Huanu Karlosu mediji decenijama govorili u rukavicama.

Govorilo se da španska demokratija nije toliko bila privržena kruni koliko je negovala lojalnost i veru u kralja i da su stanovnici Iberijskog poluostva više „huankarlisti“ nego što su monarhisti. U monarhiju su se s druge strane zaklinjali frankisti, naročito pripadnici i lideri konzervativne Narodne stranke koja je izrasla kao naslednica diktature, i posle smrti generalisimusa izvojevala zakon o amnestiji za zlodela počinjena u tom periodu.

Može li se ubiti slon a da niko ne sazna

Tek kada je usred teške ekonomske krize, i politike drakonskog stezanja kaiša, kralj Huan Karlos tajno odleteo u Bocvanu (2011) u lov na slonove, počeo je javno da se razmotava njegov „privatni“ život. Da tada u Bocvani 74-godišnji monarh nije polomio kuk, šira javnost ne bi ni saznala kakvim je sve svojim hirovima Huan Karlos sebi udovoljavao o tuđem trošku.

Pošto je na safariju u Bocvani ubio slona, i sa puškom u ruci zajedno sa svojom dugogodišnjom mlađom pratiljom ponosno se slikao pred mrtvom životinjom, Huan Karlos je posebnim državnim avionom evakuisan iz Bocvane, pravo u madridsku bolnicu. I pukla je bruka. Nacionalni simbol nije ranjen u viteškom boju za slobodu domovine, već se povredio na preskupom safariju i to u vreme rekordne nezaposlenosti od 25 odsto. Odmah mu je na zahtev zgrožene javnosti oduzeta titula počasnog predsednika španskog odeljka Fonda za zaštitu divljih životinja.

Ubrzo potom, suočen sa nagađanjima o netransparetnim poklonima iz Saudijske Arabije, kralj je abdicirao (2014.) u korist svoga sina Felipea Šestog i njegove porodice. Izgubio je imunitet koji je uživao kao šef države, ali je ostao kralj emeritus. Šest godina pošto je abdicirao, zbog više istraga o unosnim poslovnim ugovorima, pranju novca, utaji poreza u Švajcarskoj, prebacivanju basnoslovnih suma iz Evrope na Bahame, kralj emeritus odlazi van zemlje na nepoznato odredište. U pismu sinu, bekstvo iz zemlje predstavlja kao patriotski čin, dok mu se kralj Felipe Šesti zahvaljuje. Iz dvorskog ugla gledano, to je bio način da se sačuva monarhija.

Špancima je ostalo samo da nagađaju da li je nekadašnja živa legenda stigao u Abu Dabi gde je za njega rezervisan čitav sprat u najluksuznijem hotelu ili je Huan Karlos ipak skloniji odlasku u Dominikansku Republiku gde mu neki tamošnji oligarh nudi još primereniji smeštaj.

Otvoreno o virusu, cenzura oko krune

Po mnogo čemu se ispostavilo da se španska hijerarhija racionalnije ophodi prema problemima koje je izazvao virus korone nego prema finansijskim manipulacijama i sudskim istragama sprovedenim nad krunisanim licima.

Razgovor o korona virusu je, kad je reč o Španiji gde je bolest odnela nesrazmerno veliki broj žrtava, otvoreniji je i jasniji nego u mnogim drugim zemljama. Madrid je rado prihvatio predlog nekolicine stručnjaka koji rade u eminentnim ustanovama u inostranstvu, da nezavisno od političkih interesa ispita eventualne greške i poremećaje u zdravstvenom sistemu Španije. I da se, uvaživši te stručne nalaze, zemlja bolje pripremi za najveći udar drugog talasa koji se očekuje na jesen.

U jednom od najstarijih međunarodnih naučnih časopisa iz polja medicine Lancet taj projekat je opisan i razrađen, a da se nijedan političar iz vlasti nije usprotivio da stručnjaci iz inostranstva pregledaju sve zdravstvene ustanove, i ispitaju istorije bolesti i terapije obolelih i preminulih od COVID-a. Naprotiv, nezavisna komisija je dobrodošla, poručila je socijalistička Vlada Pedra Sančesa, koja smatra da je poverenje javnosti u zdravstveni sistem, i stručne epidemiološke mere od presudnog značaja za efikasniju borbu sa kovidom.

O sudbini španske krune, kretanjima Huana Karlosa, i njegovim daljim namerama, ne može se međutim čuti nijedna pouzdana informacija. Zavladala je cenzura, poput one koju je nametao Franko, zaključuje kolumnista lista Publico koji se poziva na zagarantovano pravo javnosti da budu informisani.

Već je sedam dana prošlo otkako je njegov otac otišao iz zemlje, a šef države Felipe Šesti, koji sa porodicom letuje u Majorci, ne želi da odgovori ni na jedno pitanje u vezi sa budućim potezima svoga oca, pa ni njegovom konačnom destinacijom. Čak je i monarhistički list ABC objavio da je dnevni boravak Huana Karlosa i njegove svite u Abu Dabiju košta 11.000 evra. Priča se da će odande odleteti u Dominikansku Republiku gde će se nastaniti kod prijatelja magnata šećerne trske. A hoće li se odazvati pozivu suda kada to istraga bude zahtevala? Na to pitanje španski dvor nema komentar. Javnost se čak opominje da nema ni pravo da se raspituje za namere kralja emeritusa.

Začuđujuće je kakve sve ideje o monarhiji svojim čitaocima pokušava da proda konzervativni list ABC. Kolumnista Salvador Sostre piše na primer kako je kralj „više bog nego čovek“, te za njega i „ne treba da važe zakoni običnih smrtnika“.

„Šašavo je suditi monarsima na osnovu zemaljskih kriterijuma. Monarhija je dar sa neba, božija inkarnacija. Ona nije demokratična niti je u našoj moći da razumemo njenu dubinu i značaj. Kralj ne predstavlja nas, već je on božiji izaslanik…“.

Oni koji ne razumeju da kralj dolazi iz nebeskog carstva, izvrgnuti su najtežim optužbama. Narodu se spočitava da je izdao kralja, a ne obrnuto. A levica se optužuje da namerila da od Španije stvori bolivarsku republiku Venecuelu.

Stranka Podemos koja sa socijalistima čini koalicionu Vladu, traži da se Huan Karlos tretira kao običan kriminalac koji je pobegao od dolazeće optužnice za korupciju i uzimanje ogromnih suma novca u zamenu za usluge. Desnica pak odgovornost svaljuje na Pedra Sančesa, koji je dozvolio da se protiv jadnog starog kralja pokrene istraga. Pa je „Huan Karlos primoran da postane apatrid i da sa svojih 82 godine luta po svetu usred epidemije“.

Doduše, premijeru, niti ikome drugom, ne odgovara da se u zdravstvenoj i društvenoj krizi otvara još jedna pandorina kutija koja se tiče ustavnog uređenja države.

Paradoks je očigledan. Ispada da je politika u Španiji spremnija da razrešava dileme koje nameće korona virus, nego ona pitanja koja iskrsavaju oko kraljevstva i vladavine prava.

Ni godinu dana nije prošlo otkako je Franko isteran iz svog faraonskog mauzoleja (Dolina palih) gde mu je bila pružena gotovo poluvekovna šansa da posthumno edukuje mlade generacije. A danas se u Španiji građani opet pitaju da li je država u službi građana ili je obična oligarhija uz privid demokratije. Gde reakcionari i salonski levičari uživaju privilegije, izbegavaju poreze i lišavaju narod osnovnih usluga koje bi ih bolje štitile od opake bolesti izazvane korona virusom. To je uostalom pitanje koje se sve češće postavlja i u zemljama bivše Jugoslavije, naročito u Srbiji.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO