Politika protiv Silicijske doline

Kada su osamdesetih godina prošlog veka u blizini San Franciska, u dolini Santa Klara, počele da niču jedna po jedna kompanija koje su proizvodile PC računare i softver za njih, retko ko je u Vašingtonu to primetio.

Najveći deo tadašnjih računara su kupovale kompanije i mali biznisi, a najprodavaniji je bio softver za obradu dokumenata i tabele, kao i za baze podataka. Zapravo, ono što je svakoj kompaniji bilo neophodno. Tadašnji giganti HP, Xerox i DEC su najviše zarađivali od prodaje štampača. Internet je u to vreme bio samo ideja u glavama ‘zaluđenika’ za računare.

Digitalna stvarnost

Četrdesetak godina kasnije, pojam ‘digitalna ekonomija’ je svakodnevnica. Računari su svuda, apsolutno svuda. Svaki smartfon je računar, računar je i svaki bankomat, kao i svaka kasa u svakoj prodavnici. Računari su prisutni i u zabavi – kad ste zadnji put videli DJ-a bez laptopa?

Najmlađi su danas (bukvalno) od najmlađih dana ispred računara i telefona. Svaki petogodišnjak zna da vam pusti YouTube, ili neku od popularnih igrica. Dodajmo na to i da je skoro svaki novi TV zapravo računar, uz aplikacije i pristup internetu

U mnogim zemljama je i glasanje digitalno – možete glasati jednostavnim dodirom ekrana ili čak putem interneta, uz prethodnu identifikaciju, naravno, digitalnim dokumentima.

Kupovina i šoping su odavno postali ‘virtuelni’ – toliko, da mnogi ljud  preferiraju kupovinu preko Interneta, umesto šopinga ‘uživo’.

Koliko para, toliko i IT-a

Naravno da ovakva sveopšta digitalizacija društva i života ljudi povlači za sobom i veliku potrebu za digitalnom infrastrukturom, mnoštvom raznih uređaja, aplikacija i softvera.

Zbog toga, većina najmoćnijih i najbogatijih svetski kompanija, ali i pojedinaca je povezano sa IT industrijom. Apple, Amazon, Tesla, Facebook i mnogo drugih su kompanije vredne stotine milijardi dolara, a njihove akcije stalno rastu, te su one miljenici investitora i berzi. 

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

I nije to slučaj samo u SAD – u Japanu je Soft Bank jedna od najvećih kompanija, uz Sony, Matsushita (Panasonic), Toyotu. U Južnoj Koreji dominiraju Samsung i LG, a u Kini Huawei, Xiaomi, Alibaba i Tencent.

Mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da će do 2035. godine praktično svaka globalna kompanija biti tehnološka, proizvodila ona automobile, telefone, avione ili satelite, igračke ili odeću. Računari i tehnologija su toliko prisutni (a biće još više) da nema više ni jednog aspekta ljudskog delovanja bez neke vrste računara, uređaja ili mašina.

Programer i IT stručnjak Nemanja Stanojević kaže da je IT “suština života na početku 21 veka” :

“Računari su svuda. Na računaru se danas pravi muzika, montira video, na računaru se prave i čitaju vesti. Pa i kada kuvate, prvo tražite recept na internetu. Komunikaciju među prijateljima su odavno preuzele razne messaging aplikacije, a kada želimo da podelimo neku informaciju, pošaljemo je mailom, ili stavimo na neku od društvenih mreža. Internet i tehnologija su danas ‘prizma’ kroz koju posmatramo naše živote” navodi Stanojević.

Koliko političari (ne)shvataju IT

Ali, vratimo se na Silikonsku (silicijsku) dolinu. Palo Alto, nekada malo predgrađe San Hosea, danas je deo SAD sa ubedljivo najvišim cenama poslovnog prostora. Plate su nekoliko puta veće od američkog proseka, a na ulicama su Ferrari i Lamborghini česta pojava. Ovde se nalaze kompanije koje stoje iza uređaja i aplikacija koke koristite svakog dana.

Svakog dana se u Palo Altu registruje desetak novih start ap kompanija, ali ih isto toliko i propadne. Tehnološki svet je nemilosrdan, a ogroman broj kompanija, nekada dominantnih, je ili propalo, ili više nemaju gotovo nikakav uticaj, kao ni nove proizvode.

Sve ovo, a naročito finasijska moć tehnoloških kompanija, te nemoć političkih krugova da ih kontrolišu, dovele su do toga da je u julu 2020. došlo do velikog saslušanja u Kongresu SAD (anti-trust hearing) o monopolskom ponašanju.

Ispred Kongresmena iz obe partije su se našli Tim Kuk iz Applea, Džef Bezos iz Amazona, Mark Zukerberg iz Facebooka i Sundar Pičai iz Googlea.

Iako su kongresmeni predstavili javnosti veliki broj dokumenata, neke i iz samih kompanija, koji svedoče o nameri da se uguši konkurencija, te da postoji jedna vrsta dogovora između velikih IT igrača, svi CEO-i su ostali pri stavu da rade po zakonu – a zašto ti (zakoni SAD) imaju toliki broj rupa, to je na Kongresu da utvrdi.

Aleksandar Tomić, stručnjak za tehnologije, kaže da Američko društvo u velikoj meri zavisi od imidža najvećih kompanija iz SAD:

“Svet vidi SAD kroz iPhone, Android i Facebook. Kroz Instagram i Google pretragu, gde pretražujemo šta nam god padne na pamet. Današnje IT kompanije su zaslužne za imidž SAD na globalnoj sceni. Ono što je nekada bio Holivud, danas su Facebook i Twitter. Ne zaboravimo ni političku i obaveštajnu prednost kada imate u svojim rukama podatke većeg dela planete” navodi Tomić.

Budućnost je ista (za većinu)

Iako Kongresmeni nisu doneli odluku da li je prekršen tzv. anti-trust law, već godinama se čuju zahtevi da se najveće IT kompanije zakonski podele u nekoliko manjih. To se u SAD nije desilo još od pedesetih, kada su na taj način ograničene velike naftne kompanije. Danas su podaci daleko vredniji od nafte, a mnogi kažu i od – zlata.

Koliki je zapravo uticaj tehnoloških divova, govori i podatak da je skoro četrdeset miliona Amerikanaca uživo pratilo povratak kapsule Crew Dragon sa Međunarodne svemirske stanice. Ovo je bio prvi potpuno američki let u svemir posle jedne decenije – pre njega, NASA je plaćala Rusiji i agenciji Roskosmos za ‘taxi’ prevoz raketom Soyuz.

I to ne bi bilo čudno, da Crew Dragon nije letelica NASAe, već privatne kompanije Space X. Iza nje, kao i iza Tesle, stoji Elon Mask, koji je postao jedna od najuticajnih figura tehnološkig sveta. Prisutan je bio i američki predsednik Donald Tramp, koji je rekao da amerikanci opet mogu biti ponosni na svoje inovacije i tehnologiju.

Šta drugo reći, sem kliknuti na – Like.

Izvor: Al Jazeera