Može li dijaspora srušiti Vučića?

Posle dužeg perioda političke apatije, čini se da je dijaspora Srbije serijom protesta u većim evropskim i američkim gradovima odlučila da se više angažuje i pokuša da promeni neke stvari u matičnoj državi. 

Ono što je počelo kao spontano okupljanje studenata iz Srbije prošlog meseca u Parizu, prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Emmanuela Macrona, sa transparentima na kojima je pisalo “Ti si kovid Srbije”, “Pendrek demokratija” i slično, nastavilo se par dana kasnije novim protestom u Njujorku ispred zgrade Ujedinjenih nacija, da bi proteklog vikenda istovremeno bili organizovani protesti državljana Srbije u dvadesetak evropskih i američkih gradova pod sloganom “Demokratija za Srbiju”.

Kao i prilikom protesta protiv vlasti u zemlji, kada je režim organizovao skupove podrške predsedniku Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću, odgovor nije izostao ni ovog puta – u medijima naklonjenim režimu, objavljene su fotografije građana, za koje se tvrdi da žive u inostranstvu, sa transparentima podrške Vučiću. 

Istina, za razliku od objava onih prvih, kritičnih prema Vučiću, koje je lako naći na društvenim mrežama, jer imaju hešteg “Democracy4serbia” i na portalima ih prenose sa linkovima ka društvenim mrežama gde su prvobitno i objavljene, ove druge, sa podrškom Vučiću, medijski portali uglavnom prenose samo kao fotografije, bez linkova, pa nije baš najjasnije da li je zaista reč o pripadnicima dijaspore koji misle da je Srbija na dobrom putu na čelu sa Vučićem ili, kao što spekulišu pojedinci na društvenim mrežama, o rodbini i prijateljima diplomatskih predstavnika Srbije, koji to rade po zadatku.

Ono što je zajedničko ovim okupljanjima državljana Srbije u inostranstvu, bilo da su protiv ili za Vučića, jeste odziv, koji se kreće od 10 do 50 ljudi, u zavisnosti od grada, što, imajući u vidu da se broj državljana Srbije koji žive van matice meri i milionima, izgleda kao kap u moru. Ipak, neki od učesnika i organizatora protesta “Demokratija za Srbiju” zadovoljni su odzivom.

Protestima ukazuju na stanje u Srbiji

“Državljana Srbije u Finskoj nema mnogo, pa je broj od tridesetoro prisutnih tokom letnjih praznika, pandemije i uz obaveštenje na kratak rok bio na nivou očekivanja. Neki ljudi su zbog dobrovoljnog karantina javili da su s nama putem Facebook Live-a”, kaže za Al Jazeeru Dušica Božović, koja živi u Helsinkiju, gde  radi kao nastavnik. 

Ipak, ako se u višemilionskim gradovima poput Londona, Njujorka ili Pariza, oko neke teme okupi tek nekoliko desetina demonstranata, pitanje je da li je to dovoljno da zainteresuje tamošnju javnost i vodeće medije da se kontinuirano bave situacijom u Srbiji u meri koja bi eventualno mogla da utiče i na stavove zvaničnika tih zemalja prema vlastima u Beogradu, što je jedan od ciljeva protesta. 

“Mislim da su protesti postigli svoj prvi cilj. Strane države se polako upoznaju s pravim stanjem u Srbiji i shvataju da je situacija mnogo drugačija od onoga kako se to njima zvanično predstavlja. Nesumnjivo ima još dosta posla, ali prvi korak je načinjen, i kao takav je bio poprilično uspešan”, ocenjuje Lazar Karapandža, jedan od organizatora protesta u Parizu, koji je u tom gradu upravo završio master studije međunarodne energetike i sada radi na strategiji i razvoju nuklearne energije u Evropi i svetu za kompaniju koja je, kaže, lider u Francuskoj za proizvodnju električne energije.

A cilj ovih protesta, kako je navedeno u saopštenju prosleđenom medijima, je bio da se da podrška ljudima u Srbiji i “da se skrene pažnja medija na aktuelnu situaciju dovodeći u pitanje legitimitet i zakonitost vladajućeg režima u Srbiji i njihovo neodgovorno rukovođenje COVID-19 situacijom”. 

“Podržali smo nezavisnu lekarsku inicijativu ‘Ujedinjeni protiv kovida’. Takođe protestvovali smo zbog: stalne zloupotrebe vlasti, policijske brutalnosti i upotrebe paralegalnih formacija, upotrebe suzavaca tokom pandemije, za oslobađanje političkih zatvorenika, zbog negiranja slobode govora i validnosti izbora održanih 21. juna 2020. godine”, navode organizatori. 

Buđenje dijaspore

“Imali smo veliki intervju za jedan od najvažnijih listova u Finskoj – Hufvudstadsbladet. U njemu smo prilično detaljno predstavili kako je proticala kriza s koronom i kako ju je vlast zloupotrebila. Ljudi iz Finske su nam pisali i govorili da su znali da je u Srbiji loše, ali ne da je baš toliko loše. Fincima je u principu teško da poveruju da se neka vlast tako ponaša prema svojim građanima jer u Finskoj postoji mnogo veće uzajamno poverenje između države i građana”, kaže Dušica Božović.

Iako smatra da je značaj protesta pod sloganom “Demokratija za Srbiju” više simbolički nego suštinski, jer se  radi o relativno malim skupovima i “izvesno je tek o deliću ogromne srpske dijaspore”, Bojan Klačar iz Cesida ocenjuje da bi to ipak mogao biti prvi korak u aktivnijem angažmanu srpske dijaspore. Tim pre što su skupovi održani u strateški važnim gradovima za državu Srbiju kao što su London, Brisel, Njujork, Berlin, Pariz. 

“Protesti su pokušaj da se prodrma apatična i inertna srpska dijaspora i tu je možda najveći značaj. Ti protesti nisu udarna vest, ali sa protokom vremena će postajati vidljiviji i pre ili kasnije biće i primećeni od važnih stejkholdera u tim državama”, ocenjuje Klačar.

Teško je, međutim, proceniti ovih nekoliko protesta u inostranstvu dovoljno da se zaključi da se dijaspora probudila i da je sada mnogo zainteresovanija za situaciju u matici. Naročito, ako se ima u vidu da državljani Srbije koji žive u inostranstvu godinama unazad u malom broju koriste mogućnost da glasanjem na izborima pokušaju da utiču na dešavanja u Srbiji.

“Na poslednjim izborima je glasalo manje od 10 hiljada ljudi u dijaspori na tačno 40 otvorenih biračkih mesta. Ovo nam govori da je uticaj dijaspore pod postojećim zakonodavstvom skroman ili nikakav. Ako razmišljamo u terminima očekivanih troškova i dobiti inherentnih glasanju, veće učešće dijaspore na izborima se može očekivati samo ako se smanje troškovi, a i poveća očekivana dobit glasanja. Sada je odnos cene i dobiti od glasanja negativan – u poređenju sa glasačima u zemlji, od glasača u dijaspori se traži daleko veće angažovanje na ostvarivanju prava glasa, dok sama korist od glasanja, zbog same činjenice da ovi glasači privremeno ili stalno borave van zemlje, je daleko manja”,  ocenjuje Bojan Klačar iz Cesida.

Jedan od načina da dijaspora ostvari ozbiljniji uticaj na dešavanja u zemlji moglo bi da bude pojednostavljivanje procesa glasanja u inostranstvu, na primer, uvođenjem elektronskog ili glasanja poštom. Nekoliko stotina hiljada potencijalnih glasača iz inostranstva, koliko ih je prema procenama samo za poslednjih desetak godina napustilo Srbiju, moglo bi da promeni ishod izbora, pod uslovom da postoji politička opcija sa programom koji im je prihvatljiv.

Slab odziv na izborima

Iako je najčešća pretpostavka da državljani Srbije koji žive u inostranstvu nisu zadovoljni aktuelnom situacijom u Srbiji, pa ni vlašću koja je za to najodgovornija, Klačar objašnjava da nema dovoljno informacija da bi se moglo tvrditi da je dijaspora potencijalni rezervoar glasova opozicije.

“Ne samo da ne postoje istraživanja o tome, nego čak ne postoje ni grubi podaci kolika je uopšte dijaspora. Verovatno je da deo dijaspore koji je napustio Srbiju posle 2012. godine gaji simpatije za opoziciju ili, pak, kritikuju SNS i Vučića, ali je upitno šta misle oni koji su u nekim drugim talasima napuštali zemlju ili njihovi potomci. Izvesno je da oni koji organizuju danas proteste protiv vlasti danas jesu i protivnici Aleksandra Vučića, ali je manje izvesno da li je to većina. Srpska dijaspora je višegeneracijska i višeslojna, tu nema jednostavnih odgovora”, naglašava Klačar.

Drugi veliki i objektivni izazov u korišćenju dijaspore kao potencijalnog rezervoara glasova, dodaje, jeste kako dopreti do njih. “Dijaspora je brojna, višeslojna, razbacana po svim kontinentima; takva kampanja traži velike resurse, a pritom je glasanje dijaspore veoma ograničeno”.

Napominje ipak da bi opozicija, u sklopu izbornih reformi, trebalo da traži da deo tog procesa bude i pitanje elektronskog glasanja ili glasanja poštom. “Opozicija se izborima bavi na nivou medija koji jesu važno pitanje, ali je u Srbiji potrebno promeniti puno toga. Kada je u pitanju elektronsko glasanje, to je veliko i važno društveno pitanje i trebalo bi da bude deo strateškog očekivanja država od dijaspore. Ovo pitanje traži krupne promene, pravne, tehničko-tehnološke ali i socijalno-psihološke, pre svega, u poverenju. U potpunosti je smisleno tražiti promene u načinu glasanja ali bi pre toga trebalo definisati šta je cilj tih promena, šta tačno nudimo i šta očekujemo od dijaspore”, naglašava Klačar.

‘Razaranje sistema razvijeno do perfekcije’

Iako za sadašnju situaciju u zemlji najodgovornijom smatraju aktuelnu vlast, organizatori protesta “Demokratija za Srbiju” ne spore da ni ranije stvari nisu bile kako treba. Uostalom, Dušica Božović je iz Srbije u Finsku, otišla pre deset godina, a Iva Janković u Vankuver s porodicom još kao dete 2002. godine. “Moji roditelji su tražili lepši, bezbedniji život s više mogućnosti za mene i moju braću”.
“Korupcija i autoritarnost protiv kojih se danas borimo su sistemska pitanja koja su decenijama bila karakteristika srpske politike. U stvari, mnogi od ljudi u današnjoj vlasti bili su u vlasti s Miloševićem, tako da se ova korupcija prenosila i produbljivala generacijama. Imamo proteste svakih nekoliko godina, a čini se da se uvek radi o istim stvarima. Vreme je da se prestane s isključivanjem igrača i da se pravila igre počnu menjati”, objašnjava Janković, koja u Kanadi radi u regionalnom udruženju zadruga i završava master studije. 
Dušica Božović dodaje da su se u današnje vreme negativni elementi prethodnih sistema povećali, a pozitivni umanjilii. “Mislim, dakle, da se radi o daljem razaranju sistema, koji su naprednjaci ‘razvili do perfekcije’, između ostalog, izbegavanjem odgovornosti za svoje postupke”.
Lazar Karapandža ukazuje da period od 2000. godine, nije bio dovoljan da se razvije kultura institucija koje funkcionišu. “Međutim, činjenica je i da u proteklih osam godina situacija ide na gore i svi problemi, počev od korupcije do kršenja ljudskih prava postaju sve dublji”, kaže, dodajući da ne vidi želju sadašnje vladajuće strukture da se situacija na bilo koji način promeni.

I neki od organizatora protesta “Demokratija za Srbiju” smatraju da treba olakšati proces glasanja svakome ko želi da učestvuje u njemu. 

“U svim razvijenim demokratijama podrška dijaspore je vrlo bitna. Činjenica je da većina država Zapadne Evrope ima sistem za slanje glasačkih listića poštom ili čak i online glasanje. Takvom mogućnošću bi bilo mnogo jednostavnije i lakše građanima Srbije koji žive u Francuskoj i ostalim državama da obave svoje građansko pravo”, smatra Lazar Karapandža. 

Povratak samo u bolju Srbiju

“Osim uvođenja glasanja na daljinu, mislim i da bi trebalo ukinuti kvotu od sto prijavljenih da bi se biračko mesto otvorilo. Ambasada treba da radi na dan izbora i da primi svakog građanina koji dođe da glasa, ma koliko ih bilo. Finski model je tu veoma dobar, može se ponegde glasati i u švedskoj ambasadi, ako nema finske, pa čak i na nekim brodovima ili u hotelima”, kaže Dušica Božović.
Iz nekog razloga ni aktuelna, ali ni prethodne vlasti nisu se previše trudile da dijaspori olakšaju izborni proces.

U nekim polemikama o ulozi dijaspore neretko se može čuti i stav da oni koji su otišli iz zemlje ne treba da utiču na živote onih koji su u njoj ostali. Sagovornici Al Jazeere, koji učestvuju u najnovijim protestima, ne dele to mišljenje. 

“Srbija je sastavni deo dijaspore, ali i dijaspora sastavni deo Srbije. Dijaspora godišnje doprinese sa skoro tri milijarde dolara srpskoj ekonomiji, što je poprilična suma i suma koja daje pripadnicima dijaspore za pravo da iskažu svoje mišljenje o dešavanjima u Srbiji. Takođe, verujem da ne bi trebalo deliti građane na one koji su otišli i na one koji su ostali, važnije je ko ima kakvu volju da pomogne Srbiji i svim njenim građanima”, kaže pariski đak Lazar Karapandža.

Njegov stav dele i Dušica Božović iz Helsinkija i Iva Janković iz Vankuvera. “Mislim da je budućnost Srbije u zajednici dijaspore. I dalje nam je veoma stalo do naše države i naših najmilijih koji još uvek žive u njoj i vezani smo za njih međunarodnim tokovima kulture, političkim aktivnostima i novčanom podrškom. U mnogim slučajevima morali smo da napustimo zemlju kako bismo pristupili obrazovanju i mogućnostima koje će nam omogućiti da na smislene načine pružamo podršku našoj braći i sestrama”, kaže Janković.

Sve troje kažu da bi se vratili u Srbiju ukoliko bi se stvari promenile na bolje. Pod tim bolje, uglavnom podrazumevaju pad korupcije, vladavinu zakona, poštovanje ljudskih prava, zapošljavanje prema kvalifikacijama, a ne uz pomoć rođačkih i partijskih veza, slobodno iznošenje mišljenja i slobodne medije. Nameravaju da i u narednom periodu nastave sa aktivnostima koje bi, veruju, mogle da pomognu da Srbija postane takva zemlja.  
Izvor: Al Jazeera