Dileme roditelja u Srbiji: Treba li slati djecu u školu?

Koliko će biti djece u učionicama i ima li prostora za sve (Sajt opštine Zemun/ilustracija)
Koliko će biti djece u učionicama i ima li prostora za sve (Sajt opštine Zemun/ilustracija)

“Ako budem morala opet da radim od kuće i pomažem deci da prate nastavu i rade zadatke, ubiću se”.

“Ako budu tražili da deca idu u školu dok traje epidemija, ne znam šta ću da radim, ne bih da ih šaljem”.

Otprilike između ove dve rečenice, koje se u različitim varijacijama, ali sa istom suštinom, provlače poslednjih dana po društvenim mrežama, moguće je smestiti bolne dileme i strepnje sa kojima se suočavaju roditelji u Srbiji mesec dana uoči početka nove školske godine.

Dilema postoji, jer su roditelji zatrpani obiljem informacija iz kojih je teško razabrati one prave – te deca prenose, te ne prenose virus, te nemaju simptome, te mogu i teže da se razbole.

Strepe zbog straha da će im rešenje biti saopšteno u poslednji čas, bez dovoljno vremena za pripremu. Iskustvo iz marta, kada im je u petak rečeno da nema razloga da se zatvaraju škole i vrtići, a onda u nedelju popodne doneta odluka o njihovom zatvaranju, pa u ponedeljak ujutro nisu znali ko će im čuvati decu, dok su na poslu, govori im da bi sličan scenario mogao da se ponovi.

Sanja Torov iz Beograda, majka budućeg prvaka, sklona je da svog dečaka pošalje u školu od prvog septembra, ali smatra da bi nastava trebalo da se prilagodi novoj situaciji.

Je li moguća nastava u prirodi?

“Mislim da bi za početak trebalo da smanje gradivo, da se fokusiraju na ono što je stvarno važno, da se domaći zadaci svedu na minimum, što su neki standardi moderne pedagodije, koji se već primenjuju u nekim zemljama, poput Finske. Treba naći način i da se nastava što više izvodi napolju tamo gde je to moguće”, kaže Torov, ocenjujući da ne bi trebalo da bude naročito komplikovano postaviti nekoliko stubova u školsko dvorište i raširiti platno ili nešto drugo što može da zaštiti od sunca i kiše.

Podijeljeni i struka i roditelji

Polemike o tome da li deca treba da idu u školu dok traje epidemija korona virusa vode se u mnogim zemljama. Podeljeni su i stručnjaci i roditelji.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da tu odluku ne bi trebalo donositi pre druge polovine avgusta, kada bude jasnije kako će se razvijati epidemiološka situacija. Upozorava da treba uzeti mnogo raznih činilaca u obzir.

“Na primer, uzrast dece. Tačno je da deca do 10 godina starosti manje prenose zarazu, ali nakon navršene desete godine prenosioci su kao i odrasli. Treba uzeti u obzir i socijalne uslove, ali i neke specifičnosti škola – ima li prostora za poštovanje fizičke razdvojenosti. Nisam za neku generalnu odluku, nego prema okolnostima”, kaže Radovanović za Al Jazeeru.

Dodatnoj konfuziji u javnosti doprinosi i to što se pristalice obe opcije – nastave u školi i online verzije, pozivaju na podatke iz različitih studija, koje su do sada objavljene, ali bez gledanja šire slike. Tako se na primer pominje zajednički izveštaj finske i švedske agencije za javno zdravlje, prema kojem se broj školske dece obolele od COVID-a 19 gotovo ne razlikuje u ove dve zemlje, iako je Finska u jednom periodu zatvorila škole, a Švedska ne.

Dr Radovanović, međutim, kaže da je jedna stvar to što je približno isti procenat đaka zaražen u obe zemlje, a druga koliko je taj procenat đaka mogao da proširi zarazu na odrasle. “Jer u Švedkoj nije bilo zabrana i bila je veća mogućnost da se zaraza prenese na stariju populaciju, van škole, nego u Finskoj”.

Osim toga, i u Srbiji mnogi roditelji imaju dilemu vredi li ostavljati decu kod kuće da prate nastavu, ako popodne izađu u parkove i pomešaju se sa drugom decom koja su bila u školi, zbog čega Radovanović naglašava da bi odluku o načinu izvođenja nastave trebalo da prate i neke dodatne mere.

New York Times upravo ovih dana podseća da su početkom prošlog veka neke škole u Sjedinjenim Američkim Državama organizovale nastavu na otvorenom, čak i zimi, kako bi sprečile širenje tuberkuloze među decom, te da se to pokazalo kao uspešan eksperiment.

Daša Božanić iz Beograda, takođe majka budućeg prvaka, nije spremna da svoje dete šalje u školu dok traje epidemija.

“Ja neću pustiti dete u školu, dokle god je ovakva situacija u bolnicama, dokle god postoji opasnost da moje dete prenese virus bakama i dekama. Ja imam dvostruki problem, jer imam supruga koji predaje u školi i treba da razmišlja kako da uđe među 20 dece i da se ne zarazi. I imam dete koje treba da krene u prvi razred, što je važan događaj u njegovom životu. Ali zdravlje mi je preče i od socijalizacije deteta i svega onoga što odlazak u školu treba da mu omogući. Nemam poverenja u institucije države i u njihovu organizaciju, jer sam mnogo puta uvidela greške koje prave, a posle niko ne bude kriv, dok mi trpimo posledice”, kaže Božanić.

Na pokušaje da saznamo da li Ministarstvo prosvete ima plan kako će održavati nastava u osnovnim i srednjim školama od 1. septembra i šta taj plan podrazumeva, odnosno da li se razmatraju neke konkretne opcije, u zavisnosti od epidemiološke situacije i koje, iz ministarstva prosvete Al Jazeeri je stigao kratak odgovor da je još rano govoriti o tome.

“Odluka o tome kako će izgledati nastavak školske godine i koje će se mere primenjivati donosi se u koordinaciji sa Kriznim štabom u zavisnosti od  epidemiološke situacije”, navedeno je u odgovoru.

Međutim, sam ministar izgleda ne misli da je rano, pa je neke od odgovora na pitanja koje je Al Jazeera postavila, ponudio odabranim medijima, iznoseći im planove za narednu školsku godinu, i pre nego što se o njima izjasnio Krizni štab. 

Batut: Do 10 djece u prostoriji

Prema onome što je objavljeno, škole i roditelji moći će da se opredele koji im model nastave odgovara, uz uslov da đaci moraju da dođu u školu da bi bili ispitani. Zbog epidemioloških uslova koji propisuju da ne bude više od jedne osobe na četiri kvadratna metra, ministar je rekao da u učionicama može biti do 15 đaka, koji će morati da nose maske, kao i nastavnici.

Međutim, u preporukama za škole, koje je 20. jula na svom sajtu objavio Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u čijem su rukovodstvu dve članice Kriznog štaba, navodi se da je dozvoljen istovremen boravak manje od 10 dece u istom prostoru.

“Meni to što ministar izjavljuje poslednjih dana izgleda otprilike ovako: ‘Ne znam da li ću da budem ministar i u novoj vladi. Ako budem ministar, razmisliću šta će biti, a ako ne budem, onda će to neko drugi da radi’”, kaže za Al Jazeeru Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Koliko vrijede mjere u školi, ako se van škole djeca slobodno igraju i mješaju bez distance i maski

Da neizvesnost i nepredvidljivost koje sa sobom nosi pandemija budu veće, pobrinuo se i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke, koji uprkos ubedljivoj pobedi na parlamentarnim izborima, odlaže formiranje nove vlade za kraj avgusta, što znači da plan za narednu školsku godinu treba da priprema tim koji možda neće učestvovati u njegovoj realizaciji.

Na pitanje da li su škole dobile bilo kakve zvanične instrukcije resornog ministarstva u vezi predstojeće školske godine, Jasna Janković odgovara da je zvanično samo 21. juna stigla informacija da treba da “formiraju odeljenja na bazi 30 učenika”. Kaže da ministar u medijima iznosi neke predloge, a da se nije konsultovao sa nastavnicima i sindikatima o tome da li je to što predlaže moguće realizovati.

“Uzmimo kao najjednostavniji primer jedno odeljenje prvog razreda osnovne škole sa 30 đaka. Vodi ih jedna učiteljica. Ona, prema predlogu ministra, sme da sedi u učionici sa 14-15 učenika. Gde je za to vreme druga polovina odeljenja? Da li je u učionici pored? Ako uopšte postoji slobodna učionica pored. Ko pazi na tu drugu polovinu odeljenja? Treba li učiteljica da se klonira? Ja nemam odgovore na ova pitanja, a do ministra je nemoguće doći jer je on u svojim romantičnim vizijama da je sve u redu”, upozorava Janković.

Kako dezinficirati sve učionice za 20 minuta?

Jedino u čemu se, kaže, slaže s ministrom, jeste da ocene moraju biti date u školi. “Ne možete nekog ozbiljno oceniti ako ga ne gledate u oči, jedan na jedan. U suprotnom, teško je proceniti da li ima neku pomoć sa strane dok u svom stanu odgovara ili rešava zadatke”.

Ministar Šarčević predlaže i da se nastava za učenike osnovnih škola organizuje u četiri smene – u svakoj smeni po dva razreda u trajanju od tri sata, uz skraćenje časova na 35 minuta. Između svakog bloka nastave biće, kako je rekao, oko dvadesetak minuta pauze kada treba da se obavi  dezinfekcija pre dolaska druge smene đaka.

Pitanje je međutim, mogu li spremačice za to vreme da postignu da detaljno dezinfikuju šest ili više učionica, u zavisnosti od toga koliko ih se bude koristilo u smeni i da ih provetre nakon čišćenja, kako preporučuju u Batutu.

Koliko djece nema svoj računar?

Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije upozorava da, iako se ministar prosvete Mladen Šarčević hvali kako je sve spremno za online nastavu, istraživanje ovog sindikata na uzorku od 500 osnovnih i srednjih škola pokazuje da čak 10 odsto dece ne da nema pristup online nastavi, a tri odsto nema ni televizor.

“Ne znam odakle ministru podatak da je 99 odsto đaka bilo obuhvaćeno online nastavom. Praćenje nastave na televiziji nije online nastava. Mi smo do ovih 10 odsto došli istraživanjem. Ono što je nepoznanica i za nas jeste koliko od ostalih 90 odsto đaka ima svoj računar, a koliko ih zapravo deli jedan računar na više članova porodice. Koliko je porodica sa jednim računarom koji možda koristi roditelj koji radi od kuće, a u isto vreme je potreban i deci? Kako će porodica sa dva đaka i jednim roditeljem koji radi od kuće da se organizuje ako ima jedan računar? Kako da u isto vreme roditelj obavlja svoj posao, a deca da imaju online interakciju sa nastavnikom? Vodi li neko računa o tome?”, pita Janković, dodajući i da su tražili da se hitno napravi analiza koliko tehničkih sredstava nedostaje da bi svi mogli da prate nastavu, ali da odgovora nema.

Ministar je rekao da neće biti gubljenja vremena, jer se neće upisivati časovi u dnevnike, ali ne pominje koliko će se vremena izgubiti u ta tri sata ako se bude poštovala preporuka Instituta Batut da učitelj grupe svakodnevno, bar dva puta dnevno, proverava da li kod deteta postoje znaci respiratorne infekcije i da meri temperaturu.

Janković kaže da je USPRS predlagao da se smanji broj učenika u prvom i petom razredu osnovne i prvom razredu srednje škole. “Ideja je bila da smanjimo broj na maksimum 24 đaka po odeljenju, kako bismo mogli da ih delimo u dve grupe po 12. Tako bismo spasili bar te tri generacije”.

Na pitanje šta bi se dobilo takvom podelom, odnosno da li to znači da bi onda jedne nedelje išla jedna grupa, a naredne druga, odgovara da je svakako neophodno dodatno angažovanje prosvetnih radnika, koji bi radili sa tom drugom polovinom odeljenja – online ili u školi, u drugoj učionici. Dodaje da se sada u prosveti, kao i u zdravstvu, vide posledice štednje u ta dva sektora.

Hoće li bibliotekari predavati matematiku?

Tako su, primera radi, pre tri godine gradske vlasti u Beogradu došle na ideju da višak prostora u nekim osnovnim školama iskoriste da tu smeste decu predškolskog uzrasta, kako bi smanjile liste čekanja za vrtiće, a druge ustupe fakultetima, umesto da smanje brojnost odeljenja i poboljšaju kvalitet nastave. Sada u nekim beogradskim naseljima roditelji pišu peticije tražeći da se neke od tih osnovnih škola ponovo vrate prvobitnoj nameni, kako im deca u ovim uslovima ne bi putovala do drugih naselja, gde je mnogo više đaka.

Istina, ministar je rekao i da će biti angažovani svi školski resursi – učitelji iz boravka, ali i tehnološki viškovi koji dobijaju platu, a nisu raspoređeni. “Tu su i školski psiholozi, pedagozi, bibliotekari, jer sada je prioritet da se nastava stavi kao osnova cele priče “, rekao je Tanjugu.

Janković, međutim, kaže da je za niže razrede možda moguće rešiti problem angažovanjem učitelja iz produženog boravka, ali za one starije, od petog pa naviše, nedostatak kadra se, smatra, teško može rešiti ubacivanjem školskih psihologa i bibliotekara u nastavu.

“Ako imate u nekoj školi, na primer, ukupno devet odeljenja sedmog i osmog razreda i podelite ih na dva, to je 18 odeljenja, a vi imate nastavnike samo za devet. Gde ćete naći još toliko? Imate po jednog psihologa i bibliotekara u školi, a nastavnika koji su stoprocentni tehnološki višak, u smislu da nemaju nijedan čas, prošle godine je bilo oko 350 na nivou cele Srbije. Ostali imaju određen procenat časova, neki 40, 50, pa i do 80 odsto potrebnog fonda časova. Oni ne mogu biti zamene u punom kapacitetu, jer već imaju neke svoje časove”, objašnjava Janković.

Ukoliko Institut Batut ne promeni preporuke i ostane pri tome da može biti dozvoljen samo boravak manje od 10 dece u istom prostoru, situacija će se se dodatno zakomplikovati, jer će odeljenja morati da se dele na tri u celoj Srbiji, a ne samo u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru, gde po rečima ministra, u odeljenjima ima i više od 30 učenika, jer postoji manjak školskog prostora.

Iako bi se po stavu ministra reklo da je sve spremno za početak nove školske godine, mnoge roditelje koji su već prošli, kako navode “pakao online nastave”, zanima kako će usklađivati nastava u školi sa online nastavom, odnosno kako će se obezbediti da učenici istog odeljenja koji nastavu prate na dva načina istovremeno obrađuju iste lekcije. Otvaraju se i pitanja hoće li biti dovoljno odgovarajućeg nastavnog kadra, da se ne bi dešavalo da bibliotekari drže časove matematike, a psiholozi biologije, šta ako se neki od nastavnika ili đaka zaraze, šta da rade deca koja moraju de dele računar sa više članova porodice i mnoga druga, na koja bi odgovore bilo lakše pronači u nekoj javnoj raspravi.

Takve rasprave se, međutim, za sada vode samo na društvenim mrežama, uglavnom među onima koji nisu kvalifikovani za tu problematiku, ali imaju lični interes da se dođe do kvalitetnih rešenja.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Pojačano širenje zaraze korona virusom u BiH opet je donijelo neizvjesnosti u vezi sa održavanjem nastave u idućoj školskoj godini. Nadležne ustanove rade pripreme i za nastavu u školama i za učenje na daljinu. Međutim, nastavnici, a pogotovo roditelji, oštro se protive ponovnoj online nastavi. Sumnjaju i u potrebe i učinke takve vrste obrazovnog procesa.

Danska Superliga biće nastavljena 28. maja. Jedan od stadiona na kojima će se igrati mečevi je Parken Arena u Kopenhagenu, koja je posljednjih dana pretvorena u školu. I to ne fudbala, već sasvim običnu školu koju pohađaju učenici četvrtog i petog razreda.

Online nastava bila je jedinstveno iskustvo za učenike, ali i nastavnike širom Zapadnog Balkana. Kako bi olakšali sebi i đacima, 30.000 nastavnika iz zemlja regiona organizovali su se prije nadležnih ministarstava. Uvezali su se na digitalnim platformama, sakupili znanje, iskustvo i kreativnost i tokom nekoliko mjeseci pandemije napravili jedinstvenu bazu od 3.000 nastavnih materijala, koju su svakodnevno […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO