Srbija: Građanima isključuju struju, dok državne firme duguju milione eura

Petar Perić, penzioner iz Niša, već četiri godine živi sa svojom porodicom bez struje. Elektroprivreda Srbije (EPS) mu je, kaže, isključila električnu energiju uz optužbe za neovlašćenu potrošnju, zbog duga od nekih 150.000 dinara (oko 1300 evra). 

“Isključen sam 1. februara 2016. Traže mi da platim neku neovlašćenu potrošnju. Ja ne znam odakle im to. Ja sam ranije tužen zbog nekih neplaćenih računa iz 2004. godine i to sam sve platio, a od 2005. godine do danas redovno plaćam struju. A oni tvrde da sam 2007. godine skinuo neku njihovu plombu sa brojila i neovlašćeno trošio struju, što nije tačno. I tužilaštvo je odbacilo njihovu prijavu za neovlašćenu potrošnju, ali oni i dalje odbijaju da me priključe, iako sam još u januaru ove godine dobio rešenje Agencije za energetiku o priključenju”, kaže Perić za Al Jazeeru. 

Zato mu i nije pravo kad čuje da neke kompanije u Srbiji EPS-u duguju milione evra, a niko im ne isključuje struju. Samo 20 najvećih dužnika za električnu energiju EPS-u duguju  više od 19 milijardi dinara (više od 160 miliona evra), saopštilo je ovo javno preduzeće. Ono što nije saopšteno jeste kako je menadžment EPS-a dozvolio da neke kompanije naprave toliki dug.

Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević za Al Jazeeru kaže da je ovo telo obavešteno o najvećim dužnicima, dodajući da je to “duga priča”, jer među dužnicima ima i preduzeća u restrukturiranju, u stečaju, te da nekad dolazi i do “prebijanja” dugova tako što EPS dobije udeo u vlasništvu firmi dužnika. 

Stari ili novi dugovi kineskih firmi

Delimično pojašnjenje stiglo je iz EPS-a nakon što je Liga socijaldemokrata Vojvodine postavila pitanje zbog čega kineske kompanije ne plaćaju struju, budući da se na spisku najvećih dužnika nalaze i Železara Smederevo sa 4,6 milijardi dinara duga (oko 39 miliona evra) i „Serbia Zijin Copper“ koji duguje od 870 miliona dinara (oko 7,4 miliona evra).

Iz EPS-a su pojasnili su da se dug ne odnosi na kinesku HBIS grupaciju, koja je 2016. godine preuzela, kako je tada saopšteno, 98 imovinskih celina „Železare Smederevo“ d.o.o. za 46 miliona evra. U međuvremenu je Železara Smederevo d.o.o. otišla u stečaj, pa je celokupan iznos potraživanja prijavljen u stečajnu masu i priznao ga je Privredni sud, navodi EPS. Ono što se ne pominje u saopštenju EPS-a je da je kineska kompanija praktično kupila svu imovinu železare, pa je pitanje šta je onda ušlo u stečajnu masu iz koje bi moglo da se naplati gotovo 40 miliona evra duga. Istina, i prilikom prodaje železare kineskoj kompaniji, bilo je rečeno da država preuzima njene dugove (inače višestruko veće od sume koju potražuje EPS), pa je nejasno zašto se to sada tako i ne objasni, već se pominje nekakva stečajna masa.

Neplaćeni računi kao prikrivene subvencije

Među najvećim dužnicima EPS-a našlo se nekoliko lokalnih javno-komunalnih preduzeća – od onih za snabdevanje vodom (Lazarevac i Smederevska Palanka) do onih zaduženih za grejanje domaćinstava ili naplatu tih troškova (Kragujevac, Bor, Beograd) ili javni prevoz građana (GSP Beograd). Ima i državnih javnih preduzeća (Infrastruktura Železnice Srbije, Rudnici Resavica) i kompanija sa državnim vlasništvom (HIP Azotara iz Pančeva, Yumco iz Vranja). 

Advokat i nekladašnji direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović ukazuje da nije dobra praksa da državna preduzeća ne plaćaju svoje dugove. “Država treba da prednjači u redovnom izmirivanju svojih obaveza i da bude primer ghrađanima od kojih to isto traži.  Na žalost, to nije tako. Ako gledamo period poslednjih 10 godina imamo sigurno 250.000 sudskih postupaka, u kojima su ili država ili lokalne samouprave tuženi kao dužnici i gube te sporove i plaćaju sudske troškove i kamate”.

Prema njegovim rečima, ako država dozvoli da lokalne samouprave i javna preduzeća duguju toliki novac EPS-u, onda se to može smatrati prikrivenim subvencijama. “Jer ako im tolerišete da ne plate struju, to je isto kao da ste im dali novac da plate struju”, objašnjava. 

Kada je reč o privatnim kompanijama, koje duguju veliki novac za električnu energiju, Pavlović pretpostavlja da je u tim slučajevima reč o uticaju vlade. “To je, međutim, velika neodgovornost rukovodstva EPS-a. Njima je data najveća imovina u Srbiji na upravljanje i oni bi trebalo da ostvaruju ozbiljan profit, a mi stalno slušamo kako oni pozitivno posluju ili su na ivici. Pa, taman posla da ne posluju pozitivno”. 
 

Kada je reč o kompaniji „Serbia Zijin Copper“, od 2018. novom vlasniku Rudarsko topioničarskog basena (RTB) Bor, EPS objašnjava da je taj dug zapravo nastao pre privatizacije, u periodu od 1.aprila do 31.oktobra 2016. godine, da je reprogramiran i da ga novi vlasnik uredno izmiruje u skladu sa zaključenim reprogramom i planom otplate, te da je samo u ovoj godini iznos duga smanjen za 1,37 milijardi dinara

Jedini problem sa ovom tvrdnjom EPS-a jeste što, ako je verovati izjavi ministra energetike Aleksandra Antića iz januara prošle godine, nekadašnji RTB Bor od tada ne bi trebalo da ima stari dug. Naime, Antić je tada izjavio, kako je preneo Tanjug, pozivajući se na kompanijski list “Kolektiv”, što su preneli i drugi mediji, uključujući i javni servis, da je kineska kompanija ispunila svoju ugovornu obavezu, uplativši 200 miliona dolara za izmirenje svih dugova RTB Bor. Pojasnio je tada da kompanija nema više ni dinar duga, pomenuvši, između ostalog, da su izmirene obaveze prema EPS-u za isporučenu električnu energiju.

EPS pazi na diskriminaciju potrošača

Ako je Antić tada govorio istinu, onda je jasno da je reč o novim dugovanjima, nastalim u poslednjih godinu i po dana. Predsednik NO EPS sa kojim smo razgovarali pre nego što je EPS poslao novo saopštenje, za Al Jazeeru je rekao da nije reč o starom dugu, ali nije umeo da objasni kako je nastao toliki dug. “Ne znam kako sad posluje privreda  zbog ove epidemije, možda imaju problem u plasmanu robe”, rekao je kratko Branko Kovačević.

Sve i da kineske kompanije redovno plaćaju svoje obaveze, kako tvrdi EPS, ostaje nejasno šta je sa preostalih 18 od 20 najvećih dužnika, među kojima je najviše onih kojima upravljaju država ili lokalne samouprave. Zajedničko im je da duguju stotine miliona dinara za struju. 

Nejasno je samo kako je EPS dozvolio da sume za neplaćene račune postanu tako visoke, odnosno da li je reč o nemarnosti ili o “žmurenju” u konkretnim slučajevima po nečijem nalogu, budući da ogromna većina privatnih firmi nema privilegiju da mesecima ne plaća struju, a da im izvršitelji ne pokucaju na vrata.

I mnogi građani su na svojoj koži osetili kako izgleda kad EPS-u duguju neku veću sumu, o čemu za Al Jazeeru govori Jovan Jovanović iz niškog Centra za potrošače Forum, koji zastupa i Petra Perića. “Samo u našoj evidenciji je oko 5.000 domaćinstava u južnoj i istočnoj Srbiji kojima je isključena struja, zbog dugova. Broj je sigurno znatno veći, jer mnogi i ne znaju za nas”.  

“Od kad je počela epidemija, mi smo se obraćali i predsednici Vlade Srbije više puta i rukovodstvu EPS-a sa molbom da se, dok traju vanredne mere, ta domaćinstva privremeno priključe i dobiju struju, a posle da se redovnim postupkom utvrdi šta duguju i da se ide na naplatu dugovanja. Odgovor smo dobili iz EPS-a posle dva meseca. Zahvalili su nam na brizi, ali su rekli da bi takav potez značio neku vrstu diskriminacije prema onima koji redovno izmiruju račune”, priča Jovanović, dodajući da od premijerke nisu dobili nikakav odgovor.

Ta vrsta diskriminacije, izgleda, ne važi, kada je reč o lokalnim i državnim javnim preduzećima, u nekim slučajevima čak i lokalnim samoupravama. Tako prema podacima EPS-a, Gradska uprava Kragujevca za struju duguje 771 milion dinara (oko 6,5 miliona evra), ali zaposleni u njoj ne rade uz svetlost sveća. Baš kao ni u preduzeću “Energetika”, inače u većinskom vlasništvu države koje snabdeva Kragujevac toplotnom energijom, a duguje 1,7 milijardi dinara za struju.

Struje nema, ali računi stižu

Jovan Jovanović iz Foruma tvrdi da se isključenjem struje u vreme epidemije građanima ugrožava zdravlje, pa i život, a deci onemogućava školovanje. To potvrđuje i Petar Perić, koji dane provodi u stanu bez frižidera, klima uređaja, računara, svetla, a noću prespava kod sina.

Kad dužnici investiraju

Dug od 622 miliona dinara za struju nije sprečio tekstilnu fabriku Yumco iz Vranja da širi proizvodnju i na druge države. Tako je početkom godine ova kompanija otvorila pogon u Drvaru, gde je zaposlila stotinak radnica, što je predstavljeno kao vid pomoći Srbije tom kraju Bosne i Hercegovine. Nije, međutim, objašnjeno, kako državno preduzeće koje ne može da plaća struju, može da pomaže bilo kome i investira u inostranstvu.

Na listi top 20 dužnika EPS-a su i neka privatizovana preduzeća, poput Srpske fabrike stakla iz Paraćina. Nju je svojevremeno kupio bugarski tajkun Cvetan Vasilev, čije su poslovanje istraživali austrijsko i bugarsko tužilaštvo. Sada je pred stečajem, a duguje 863,4 miliona dinara. 

Nekadašnji gigant Industrija motora u Rakovici, koji je godinama bio u stečaju, duguje 297,5 miliona dinara. Krajem prošle godine IMR je dobio novog vlasnika, koji na tom zemljištu planira gradnju stambenog kompleksa. Vlasnika je pre dve godine promenila i kompanija “Sirmium steel” iz Sremske Mitrovice, čiji je dug 577 miliona dinara. Nejasno je, međutim, da li su novi vlasnici ovih kompanija preuzeli stare dugove.

Advokat Branko Pavlović za Al Jazeeru objašnjava da ako je reč o kupovini pravnog lica u stečaju, onda kupac obično preuzima i dugove, osim ako kupoprodajnim ugovorom nije drugačije naznačeno. Ukoliko kupuje samo imovinu nekog pravnog lica u stečaju, dugovi se plaćaju novcem od prodaje imovine. Naravno, pod uslovom da ima šta da se proda.
 

“Ja sam srčani bolesnik, imam i astmu, sve to utiče na moje zdravlje. Unuk je tokom vanrednog stanja imao problem da prati nastavu. Išao je kod drugara, ali kad je epidemija nije baš preporučljivo primati goste ili ići negde”, objašnjava Perić, napominjući da država nije bila tako ažurna kada je trebalo da reši problem neisplaćenih zarada u propaloj niškoj fabrici pumpi “Jastrebac”, gde je nekad radio. 

U međuvremenu, kaže, i dalje redovno plaća struju, iako je nema. “Šalju mi račun svakog meseca, nekih 600-700 dinara, taj neki obavezan deo, obračunsku snagu i trošak snabdevača”.

Na pitanje zašto plaća uslugu koju ne dobija, odgovara: “Iz straha. Otplata ranijeg duga me je sa kamatama i raznim drugim troškovima koštala toliko da ne bih ponovo kroz to da prolazim”.

Tog straha, čini se, nema kod najvećih dužnika, naročito ne onih čiji je osnivač ili većinski vlasnik  država ili lokalna samouprava i pored toga što predsednik NO EPS-a Branko Kovačević tvrdi da ovo javno preduzeće pokušava da naplati svoja potraživanja i vodi određene sporove sa velikim dužnicima. 

Dok se ti sporovi ne završe, EPS će, kako je u svojoj analizi napisao Fiskalni savet, morati da nađe neki način da poveća svoj profit, kako bi imao novca za investicije koje su neophodne u narednom periodu. Jedan od načina je možda i poskupljenje električne energije za građane, koje bi, kako su nezvanično preneli mediji, trebalo da stupi na snagu od septembra.

Izvor: Al Jazeera