Svako peto dijete u Njemačkoj odrasta u siromaštvu

Petina dece i mladih u Nemačkoj odrasta u siromaštvu, a kriza izazvana pandemijom korona virusa mogla bi dodatno da pogorša ovu situaciju u najjačoj evropskoj ekonomiji, ukazuju rezultati studije ugledne fondacije Bertelsmann.

Autori studije su utvrdili da je u pitanju oko 2,8 miliona dece i mladih, od kojih čak oko 1,8 miliona – što je svaki sedmi maloletnik u Nemačkoj – zavisi od takozvanog osnovnog osiguranja, to jest socijalne pomoći kojom se porodicama prihodi nadomeštavaju do zakonom propisane finansijske granice za preživljavanja.

Kako prenose nemački mediji, ovo istraživanje se zasniva na kombinovanom merenju siromaštva i ono uzima u obzir decu iz porodica čija su primanja ispod 60 odsto od prosečne plate u zemlji.

Kako se navodi, situacija je veoma loša posebno kada je reč o organizaciji slobodnog vremena i društvenom životu.

Nedostižna putovanja na odmor

Welt prenosi da se u studiji navodi da dve trećine siromašne dece nije u mogućnosti sa roditeljama da otputuje na odmor ni na nedelju dana godišnje, ali i da mnogi nemaju novca ni jednom mesečno da odu u bioskop, na koncert ili u restoran.

“Ekskurzije, razmene učenika ili druženje sa drugom decom u svojoj kući za mnoge predstavlja problem”, prenosi Welt i dodaje zaključak autora studije da su “deca iz siromašnijih porodica u gorem položaju i kada je, zbog pandemije korona virusa, reč o školovanju kod kuće, jer često nemaju kompjutere niti prostor u kojem mogu u miru da uče”.

Sueddeutsche Zeitung prenosi reči člana Upravnog odbora fondacije Bertelsmann Joerga Draegera, koji ističe da upravo zbog koronakrize rešavanje problema siromaštva dece bi trebalo da bude prioritet politike.

“Za dve trećine dece siromaštvo je trajno stanje, koje je prisutno pet ili više godina, i upravo to trajno siromašno stanje negativno obeležava odrastanje dece i utiče na čitav kasniji život”, ističe Drager, koji ukazuje i na velike razlike na regionalnom nivou.

Među 16 nemačkih pokrajina najmanje siromašne dece je u južnim pokrajinama Bavarska i Baden Virtemberg, a najviše u gradovima koji imaju status pokrajina Berlinu i Bremenu.

Uskladiti posao i porodicu

U intervjuu za Tagesspiegel Juliane Seifer, državna serketarka u Ministarstvu za porodicu, stare, žene i mlade, uverava da je vlada posvećena rešavanju ovog problema.

“Dodatnih miljiardu evra je izdvojeno za povećanje broja mesta u vrtićima i dve i po milijarde evra za celodnevni školski boravak. Jer, znamo da je najbolji način da se stane na put siromaštvu dece usklađivanje porodice i posla, dakle kada oba roditelja mogu da rade i da se istovremeno brinu o deci”, istakla je Seifer za Tagesspiegel.

I nemački opozicioni političari, ali i brojni mediji, ističu da “nešto nije dobro ako u jednoj od ekonomski najsnažnijih zemalja na svetu više nego svako peto dete i dalje odrasta u siromaštvu”.

Nordwest Zeitung ističe da je to “što je ovaj broj ostao bezmalo isti u odnosu na 2014. godinu čini rezultate ove studije još sramnijim”.

“Jer, to znači da su političari i društvo u celini znali za ove brojeve. I, uprkos tome, nije urađeno dovoljno. Ekonomske performanse, kao i poreski prihodi, u Nemačkoj rastu svake godine, ali malo od toga dođe do dece”, ističe Nordwest Zeitung iz Odlenburga.

‘Više djece, više rizika’

Neue Osnabruecker Zeitung ističe da su samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece i dalje najpogođeniji relativnim siromaštvom, a da to se događa i među srednjom klasom i onima sa višim primanjima.

“U industrijskoj zemlji, koja stari suočavajući se sa niskim natalitetom, moralo bi da bude drugačije: da sve više dece znači manji finansijski rizik. Ali, promena na bolje nije na vidiku. Nažalost, porodice nemaju snažne lobiste. Za sve ostalo moguće postoje milijarde za slučaj problema, samo za decu ne postoje. A oni su, zapravo, sistemski važni”, ističe ovaj dnevni list.

Ludwigsburger Kreiszeitung navodi da je u koronakrizi stanje još gore, jer su i onako niska primanja roditelja u nekim slučajevima još niža, i to zbog skraćenog radnog vremena ili gubitka posla.

“Ovde je država reagovala sa jednokratnim dečjim bonusom od 300 evra i za porodice koje primaju socijalni pomoć, ali tako da ova dodatna isplata ne umanji njihovu isplatu socijalne pomoći. Naravno, ovo je tek nešto više od kapi u okreanu”, navodi list.

Prema oceni lista Reutlinger General Anzeiger, pogrešno je verovati da se protiv siromaštva među decom može boriti individualnim uvećanjem novčane pomoći.

“Otežavajuća okolnost leži i u činjenici da mnogo dece odrasta u roditeljskim domovima koje ne karakterišu ljubav, briga i podrška, već problemi. Zbog toga je važo da vrtići i škole budu u potpunosti otvoreni što je pre moguće”, ističe dnevnik.

Izvor: Al Jazeera