Studenti izloženi zdravstvenom i sigurnosnom riziku

Izazovi koje je pandemija COVID-19 stavila pred čovečanstvo javljaju se u svim sferama života. Studenti predstavljaju jednu od društvenih grupa čije je funkcionisanje ozbiljno uzdrmano, ne samo zato što su izloženi riziku od zaražavanja i što obolevaju od COVID-a 19, već i što je ekonomska situacija takva da su privremeni i povremeni poslovi, pomoću kojih se studenti najčešće izdržavaju, većinom vezani za sektor usluga koji je prvi bio na udaru pandemije.

„Nova realnost“, pojam čije kompleksno značenje najviše odgovara ovome što nam se globalno dešava, zahteva prilagođavanja „u hodu“.

Studenti postavljaju pitanje zašto tokom dva meseca trajanja vanrednog stanja u Srbiji Ministarstvo obrazovanja i čelni ljudi Univerziteta u Beogradu nisu sročili predlog i preduzeli konkretne korake za prilagođavanje rada fakulteta u uslovima pandemije?

Odgovor na to pitanje može da ima i političku konotaciju. Naime, vlasti su bili bitniji penzioneri, ne samo zato što pripadaju zdravstveno najugroženijoj kategoriji stanovništva, već i zato što su u javnom političkom diskursu označeni kao glasači koji su izrazito naklonjeni Srpskoj naprednoj stranci. Studenti to, većinom, nisu.

Sagledavši nezavidnu situaciju u kojoj su se zbog epidemije našli, studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu su pokrenuli inicijativu da se svim studentima beogradskog Univerziteta omoguće: polaganje ispita na način koji ih ne izlaže zdravstvenom i bezbednosnom riziku; COVID-rok kao drugi dodatni ispitni rok za sve, a ne samo za studente koji su bili oboleli ili u samoizolaciji; produženje školske godine do 1. novembra kako bi se, uz dva dodatna, svi rokovi održali sa razumnim vremenskim razmakom.

Protest nezadovoljnih studenata

Na protestu održanom 3. jula na platou ispred Filozofskog, kada su osim zahteva za dodatnim rokom, studenti tražili da ostanu u studentskim domovima i preko leta, da im se omogući besplatno testiranje i lečenje od COVID-a 19, kao i da rukovodstvo Studentskog parlamenta Univerziteta Beograd podnese ostavku jer ih ne zastupa adekvatno, okupljenima se obratila rektorka Ivanka Popović. Rekla je da će učiniti sve što može da se obezbede dodatni ispitni rokovi, ali da su za donošenje te odluke nadležni fakulteti.

Delujući u tom pravcu, članovi Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta su za sednicu Saveta koja je održana elektronskim putem 9. i 10. jula, pripremili predlog ispitnih rokova: tri roka u periodu 24. 8. do 3. 10, plus COVID-rok od 17. 8. do 22. 8. Prodekan za nastavu Nebojša Grubor je predlog izneo na Savetu i on je jednoglasno usvojen, s tim da je doneta odluka da je uz prijavu za COVID-rok potrebno priložiti medicinsku dokumentaciju.

Nakon toga je grupa studenata podnela upravi fakulteta novi zahtev, tražeći da COVID-rok bude dostupan za sve studente. Studentkinja antropologije Krinka Baković kaže da je reč o neformalnoj grupi “Zbor studenata Filozofskog fakulteta”, da nemaju hijerarhiju kao što je ima Studentski parlament i da, za razliku od njega, Zbor radi u korist studenata i studentkinja:

“COVID-rok tražimo za sve zato što je dobijanje ‘adekvatne medicinske dokumentacije’ skoro pa nemoguće – za to je potrebno da budete na bolničkom lečenju. S obzirom da svi znamo da su bolnički kapaciteti popunjeni i da testova nema dovoljno, ovo uslovljavanje je bezobrazno i besmisleno”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Predstavnik studenata sociologije u Studentskom parlamentu, Marko Radić, razume razloge za podnošenje takvog zahteva, jer postoji veliki broj studenata koji su morali u samoizolaciju zbog virusa, a za to se ne dobija medicinska dokumentacija. Ističe da je prvobitni predlog Studentskog parlamenta za COVID-rok obuhvatao sve studente:

„Kako nam je rečeno od strane prodekana za nastavu, nije moguće održati COVID-rok u predloženom terminu zbog kolektivnog godišnjeg odmora koji traje do 24. avgusta. Time praktično dolazi do kršenja Pravilnika o radu Filozofskog fakulteta po kome se svaka odluka Saveta fakulteta mora poštovati od strane svih zaposlenih”, kaže Marko Radić i dodaje:

“Saznavši to, sazvali smo hitan sastanak sa upravom. Kolega Mihajlo Radivojša i ja smo bili vrlo uporni da članovima uprave argumentovano objasnimo da direktno rade protiv zakona, međutim prodekan Grubor je bio veoma agresivan, ne želeći uopšte da diskutuje.”

Pošto je iscrpeo sve institucionalne mogućnosti na samom fakultetu, Studentski parlament je poslao dopis rektorki Ivanki Popović da stane u zaštitu kako studenata Filozofskog fakulteta, tako i zakona koji se, po Radićevim rečima, krši na Filozofskom u Beogradu. Čekaju odgovor.

Svoje nezadovoljstvo radom Studentskog parlamenta izneo je i Vuk Suvajdžić, student istorije:

“Glavni problem sa institucijom Studentskog parlamenta je taj što oni u praksi uvek predstavljaju interese uprave, a ne studenata. Najveće studentske pobede na fakultetu, poput one 2014. godine kada su se studenti izborili za besplatne prijave ispita i besplatnu petu godinu za studente koji su tokom četvrte bili na budžetu, ostvarili su samoorganizovani studenti”.

Jasno postavljeni zahtjevi

Student filozofije Boris Borojević kaže da jeste bilo problema u komunikaciji sa predstavnicima Studentskog parlamenta, ali da je to rešeno i da studenti treba sve snage da udruže kako bi se njihovi zahtevi ispunili:

“Studentima studiranje nije jedini deo studentskog života. Mnogi studenti rade kako bi otplatili školarinu ili obezbedili sebi osnovna sredstva za život. Takođe, redovno izveštavanje o toku i razvoju pandemije sigurno je i studente stavljalo u stanje konstantne zabrinutosti kako za svoje, tako i za živote i bezbednost svojih bližnjih. Apelujemo da odgovorni ne ignorišu ovo i da, iako polaganje ispita nije okarakterisano kao rizično okupljanje, imaju u vidu da je zdravstveni rizik uvek prisutan”.

Međutim, ispostavilo se da online polaganje ispita ne može da se sprovede jer je beogradski Univerzitet u martu 2020. izgubio akreditaciju koju dodeljuje Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Što se tiče trećeg studentskog zahteva, Borojević smatra da je za Ministarstvo obrazovanja odlaganje početka školske godine neprihvatljivo jer planiraju da sledećeg leta organizuju Univerzijadu. Ipak, studenti sa odeljenja filozofije su pokrenuli inicijativu da se početak školske godine na nivou osnovnih studija pomeri za ceo Univerzitet u Beogradu.

Studentkinja Anastasija Filipović kaže da svoj zahtev obrazlažu time što je rektorka dozvolila produženje školske godine studentima master i doktorskih studija. Zakon svakako dozvoljava tu mogućnost. Dopise i molbe upućuju dekanskom kolegijumu, rektorskom kolegijumu, zaštitniku građana, univerzitetskom ombudsmanu, rektorki i Ministarstvu prosvete, a pokrenuli su i online prikupljanje potpisa, jer smatraju da masovnost daje veću legitimnost inicijativi:

“Ključni problem je održavanje Univerzijade i smatramo da je nedopustivo da nam se druga školska godina za redom remeti zbog događaja za koji je diskutabilno da će uopšte biti održan”, kaže Filipović.

Poslednja informacija je da će se COVID-rok organizovati samo za studente koji donesu medicinsku dokumentaciju. Međutim, sekretari odeljenja još nisu dobili konkretna uputstva kako da sprovedu pripreme za njega, a kolektivni godišnji odmor počinje.

Boris Borojević kaže da Ministarstvo obrazovanja, članovi rektorskog kolegijuma i dekani fakulteta ne shvataju da vanredno stanje de facto traje i dalje:

„Upravo smo se zato odlučili da odbranimo svoja prava koja nam se kako ignoratnim, tako i ignorišućim stavom visokoškolskih ustanova i državnih institucija konstantno krše“, i dodaje da su zahtevi studenata u ovoj situaciji jedini racionalni i, pre svega, humani.

Situacija na Univerzitetima u regionu

Prof. dr Aida Hodžić, prorektor za nastavu Univerziteta u Sarajevu, kaže da je na nivou Senata, najvišeg akademskog tela, još početkom marta doneta odluka da se zbog pandemije definišu tri krucijalna cilja: zaštita zdravlja studenata, održavanje kvaliteta nastave i da teret zbog novonastale situacije ne sme da padne na leđa studenata. U tom smislu se već 11. marta 2020. prešlo na online režim nastave i polaganja ispita, gde god je to bilo moguće. Od tada se prati situacija i donose preporuke u skladu sa njom. 

“Što se tiče rokova, oni su zakonom definirani. Međutim, pronašli smo mogućnost da u okviru drugog  – popravnog roka – organizujemo još jedan dodatni termin. Želim da naglasim da su svim studentima koji nisu bili u stanju doći na dijelove nastave koji se, pak, nisu mogli realizovati online, organizovani zamjenski oblici nastave i ispita”.

Profesorka Hodžić naglašava da su se na Univerzitetu u Sarajevu sve vreme poštovale i sprovodile preporuke kriznih štabova.

Prof. dr Marija Kacarska sa Fakulteta za elektrotehniku i informacione tehnologije Univerziteta u Skoplju kaže da je procedura za polaganje ispita u junskom roku podrazumevala i online i fizičko prisustvo, već prema tome kako se koji profesor dogovorio sa studentima: 

“Postoji propisana procedura kako se polaže ispit on-line: student treba da je sam u prostoriji, da ima uključenu kameru i kompjuter, plus koristimo programe pomoću kojih možemo da gledamo kompjuter na kome student radi, da ne bi koristio nedozvoljena sredstva i da mu niko ne bi pomagao. Zadovoljni smo junskim rokom – najveći deo ispita je protekao korektno”.

Što se tiče polaganja ispita sa fizičkim prisustvom, profesorka Kacarska kaže da su se strogo poštovale sledeće mere: bilo je prisutno 50 posto kapaciteta, svi studenti su nosili maske i rukavice, ispiti su trajali maksimum 120 minuta i posle svakog ispita učionice su bile dezinfikovane.

Dorotea Nađ, studentkinja Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, kaže da su se na njenom fakultetu strogo pridržavali preporučenih mera. Većinom su se ispiti održavali online:

“Pismeni ispiti gdje su se rješavali zadaci su održani na faksu jer su to ispiti koji i dugo traju, po dva ili tri sata. Ali su mjere bile stroge: dezinfekcija na ulazu, zapisivanje kada smo došli i otišli, mjerenje temperature i obavezno nošenje maski i tijekom ispita”, kaže Dorotea Nađ i dodaje:

“Organiziran je dodatni rok – umjesto da smo imali dva moguća roka iz svakog predmeta, sada smo imali tri; također, organiziran je dodatni rok u devetom mjesecu gdje će se moći izaći na polaganje jednog predmeta”.

Izvor: Al Jazeera