Samoizolacija na savjesti radnika i poslodavaca

Izjava člana Kriznog štaba Srbije, epidemiologa Predraga Kona da je postalo nemoguće pratiti sve kontakte zaraženih korona virusom, te da je to sad “prepušteno savesti” ljudi koji su bili u kontaktu sa osobama pozitivnim na korona virus, mogla bi da stvori nove probleme ne samo zdravstvenom sistemu zemlje, već i privredi.

Kon je, gostujući na televiziji Happy, podsetio da su tokom vanrednog stanja, ljudima koji su bili u kontaktu sa zaraženim osobama davana rešenja o samoizolaciji, a da je policija potom proveravala da li poštuju samoizolaciju, ali da se to više ne radi kao ranije. 

“Svakom ko je bio u kontaktu sa zaraženim sada kažemo da prati svoje zdravstveno stanje i ako se pojave simptomi da odmah prijavi”, rekao je Kon. On je dodao da se sada u vezi samoizolacije javljaju i neki administrativni problemi, jer to znači da ta osoba ne može da radi određeno vreme, a nema papira koji to potvrđuju za poslodavca. 

Al Jazeera je pokušala da dobije pojašnjenje od Predraga Kona, ali nije odgovarao na pozive i poruke. U praksi, to može da znači da je onima, koji bi zbog kontakta sa zaraženom osobom trebalo da budu u samoizolaciji, prepuštena odluka o tome da li će se pridržavati tog pravila i ostati kod kuće, vodeći računa o bližnjima ili će nastaviti sa svojim uobičajenim aktivnostima u nadi da nisu zaraženi. 

Sama po sebi, ova situacija može stvoriti dodatni problem za ionako preopterećeni zdravstveni sistem. Međutim, u mnogim kompanijama, ovakva situacija mogla bi da ugrozi proizvodnju ili radna mesta. Naime, čak i oni najsavesniji, koji odluče da zbog rizičnog kontakta ostanu u izolaciji, ako su zaposleni, to neće moći da učine bez odobrenja poslodavca. S druge strane, da bi dobili odobrenje za odsustvo s posla, potrebno je da poslodavcu pokažu neko rešenje nadležnog državnog organa kao dokaz.

Nema odsustva na riječ

Ukoliko više nije pravilo da se osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima izdaje rešenje o samoizolaciji, kako se može zaključiti iz izjave dr Kona, radnicima koji su bili u rizičnom kontaktu, a nemaju potvrdu, ostaje samo da se nadaju da će nekako uspeti da ubede poslodavca da im poveruje na reč. U sindikatima očekuju da, ako je to tako, Ministarstvo za rad i vlada daju preciznije informacije na koji način će ova problematika biti regulisana.

Nekad ne pomaže ni rješenje o samoizolaciji

Tokom vanrednog stanja pokazalo se da čak ni rešenje sanitarnog inspektora o samoizolaciji, nije uvek bilo dovoljno da radnici dobiju plaćeno odsustvo, pa sagovornici Al Jazeere podsećaju da je bilo primera da su poslodavci uz pretnju otkaza tražili od radnika da dolaze na posao.

“Radnicima koji su mi se obraćali tim povodom, savetovao sam da se obrate lokalnom kriznom štabu. Bilo je slučajeva da krizni štab pošalje policiju kod poslodavca, pa je policija vraćala zaposlene u samoizolaciju”, kaže stručnjak za radno pravo dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu.  

Zoran Ristić, viši savetnik za socijalna i ekonomska pitanja u sindikatu “Nezavisnost” podseća da je
tokom vanrednog stanja Vlada Srbije donela preporuku da se radnicima isplaćuje 100 odsto zarade tokom perioda samoizolacije. Prema njegovim rečima, poslodavci su uglavnom poštovali tu preporuku, iako je, kaže, bilo i izuzetaka, koji to nisu radili. 

“Bilo je firmi koje su radnicima u samoizolaciji isplaćivali 65 odsto zarade, kao da su na bolovanju. Neke su slale radnike na godišnji odmor, a neke koristile mogućnost da ih pošalju na prinudni odmor, uz isplatu 60 odsto njihove prosečne plate (uz uslov da to nije manje od minimalne zarade)”, kaže Ristić. 

Tokom vanrednog stanja, Komitet pravnika za ljudska prava (Yucom) dobio je pritužbe određenog broja radnika da ih je poslodavac poslao na neplaćeno odsustvo, koje se, inače, po zakonu daje samo na inicijativu zaposlenog, ali Ristić kaže da toga nije bilo u velikom procentu.  

“Ja ne očekujem da će poslodavci verovati na reč. Mislim da će radnici morati da imaju nekakvu dokumentaciju na osnovu koje će poslodavac moći da im isplati naknadu za period odsustva tokom samoizolacije. Međutim, to otvara pitanje procedure, na koji način će radnik to dokazivati. To je i za nas u sindikatu nova situacija. Generalno, to bi možda podrazumevalo da lekar opšte prakse otvara bolovanje, ali u situaciji kada nema dokumentaciju na osnovu koje bi to učinio, postavlja se pitanje da li onda svaki radnik može da dođe kod lekara i traži otvaranje bolovanja zato što je bio u kontaktu sa zaraženom osobom”, kaže za Al Jazeeru Zoran Ristić, viši savetnik za socijalna i ekonomska pitanja u sindikatu “Nezavisnost”. 

Da reč radnika neće biti dovoljna potvrđuju za Al Jazeeru i u Uniji poslodavaca Srbije (UPS). “Ukoliko ne postoji rešenje sanitarnog inspektora o samoizolaciji za zaposlenog, niti doznaka od lekara, on nema pravo na odsustvo s posla”, kaže Svetlana Budimčević, rukovodilac sektora za opšte, pravne i poslove ljudskih resursa u ovoj asocijaciji.

Treba imati u vidu i da bi za poslodavce veći broj radnika koji traže odsustvo zbog samoizolacije, a za koje nemaju načina da provere jesu li zaista imali rizičan kontakt, mogao da bude ozbiljan problem. “Činjenica je da domaća privreda počiva na malim i srednjim preduzećima, u kojima se odustvo svakog zaposlenog primeti i teško se u trenutku može iznaći adekvatno rešenje za drugačiju organizaciju rada kod poslodavca koja bi premostila ovaj problem. Tako da bi se odsustvo većeg broja zapolenih sigurno negativno odrazilo na rad, profit, a možda ugrozilo i opstanak pojedinih preduzeća”, kaže Svetlana Budimčević iz UPS-a.

“Ovo je vrlo ozbiljno pitanje, ne samo sa aspekta zaposlenih, nego i poslodavaca, jer zloupotrebe u ovoj sferi moguće su sa obe strane, kada stvari nisu precizno definisane”, dodaje Zoran Ristić iz “Nezavisnosti”, napominjući ipak da ne veruje da će radnici u većem broju zloupotrebljavati mogućnost odlaska u samoizolaciju, delom zbog rastuće nezaposlenosti, a delom što im se ne isplati da bez potrebe odsustvuju s posla i primaju umanjenu zaradu. 

I u “Nezavisnosti” i u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ocenjuju da nije dobro da se ostavlja na savest poslodavcu da li će da dozvoli odsustvo zbog samoizolacije, iako nema rešenja nadležnog organa, kao i koliko će da ga plati. “Mi smo zbog toga poslali dopis Ministarstvu za rad da nekim aktom reguliše kako se postupa u tim situacijama”, kaže Ranka Savić. U “Nezavisnosti” insistiraju na tome da se i dalje izdaju rešenja o samoizolaciji.

Prijava sumnjivih simptoma, ne i kontakata

Istina, Vlada Srbije nedavno je usvojila Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji bi preduzeća trebalo da počnu da primenjuju najkasnije od 10. avgusta. Ovim pravilnikom definisane su neke obaveze poslodavca i zaposlenih, kako bi se sprečilo širenje zaraze, ali stručnjaci ukazuju da u njemu ima i spornih odredbi.

“Po ovom pravilniku zaposleni su obavezni da obaveste poslodavca ukoliko posumnjaju na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice. I ta odredba koja se odnosi na porodicu je već diskutabilna, jer poslodavac ne bi smeo da koristi informacije o zdravstvenom stanju porodice zaposlenog. To mogu samo zdravstvene ustanove, jer samo one mogu da utvrde da li postoji neki rizik od zaraze. Na ovaj način se samo prevazilazi situacija u kojoj ljudi ne mogu ili ne žele da se obrate zdravstvenoj ustanovi iz straha da se ne zaraze dok čekaju da budu primljeni ili pregledani u nekoj od zdravstvenih ustanova”, kaže ekspert za radno pravo Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo.

Iz Unije poslodavaca navode da ukoliko poslodavac posumnja da zaposleni pokazuje simtome virusa COVID-19, on mora da ga udalji s radnog mesta, radi zaštite zdravlja i života tog zaposlenog, ali i ostalih zaposlenih lica kod poslodavca, svakako uz poštovanje zaštite podataka o ličnosti, u koje spadaju i podaci o zdravlju zaposlenih. Ne kažu, međutim, kakva je procedura u slučaju zaposlenog koji ne pokazuje simptome, ali je bio u kontaktu sa zaraženom osobom. 

Pomenutim pravilnikom je zaposlenima koji nisu lekari praktično nametnuta obaveza da sami merkaju kolege i rodbinu, procenjujući šta je sumnjiv simptom. Ipak,ni taj akt ne predviđa obavezu zaposlenog da prijavi sumnjive kontakte. A u situaciji u kojoj ne znaju kakva su im prava ako prijave da su kontaktirali sa zaraženim ili ako im se kaže da bez rešenja nemaju pravo na plaćeno odsustvo zbog samoizolacije, radnici se mogu naći u situaciji da biraju hoće li svoj kontakt sa zaraženim  prijaviti poslodavcu, kako bi sprečili opasnost od širenja zaraze u kolektivu ili će ga prećutati i doći na posao, da ne bi rizikovali da ostanu bez plate ili radnog mesta.

Reljanović kaže da, strogo gledano, ako radnik nema rešenje o samoizolaciji, onda nema zakonskog osnova da bude odsutan s posla po tom osnovu. “Ali poslodavac može da donese neki interni akt preduzeća, prema kojem bi svi zaposleni koji budu u kontaktu sa zaraženim i za koje je potrebna samoizolacija, mogli da dobiju plaćeno odsustvo u skladu sa zakonom, bar kao bolovanje, što predviđa isplatu 65 odsto zarade za vreme odsustva”, objašnjava. 

“Trenutna situacija je takva da je jedino što ide u prilog radnicima strah pooslodavaca da im virus ne uđe u kolektiv i potpuno zaustavi poslovanje, pa to može biti glavni razlog da radniku dozvole odsustvo s posla zbog samoizolacije, čak i ako nema rešenje”, zaključuje Ranka Savić iz ASNS. 

Izvor: Al Jazeera