Francuska: Čokolada umjesto plate?
Kao odjek demonstracija u SAD-u zbog smrti Afroamerikanca Georgea Floyda, u Francuskoj su takođe održane masovne demonstracije u spomen Adama Traoréa (24), mladića afričkog porekla koji je preminuo 2016. godine prilikom hapšenja u pariskoj oblasti.
Pariski nedeljnik Le Point izveštava da su se od tada pred sudom smenjivale ekspertize i kontraekspertize pa je još uvek bez odgovora pitanje da li je Adama preminuo zbog gušenja u ležećem položaju na stomaku ili zbog urodjene srčane mane.
“Slika na internetu koja je potresla mnoge pokazuje policajca tamne boje kože kojeg vredjaju učesnici u demonstracijama za Adamu Traorea /…/ uzvikujući mu ‘prodao si se’, pred palatom pravde gde se na protestima okupilo oko 20 hiljada ljudi”.
Svi mediji su preneli saopštenje policije u kome se kaže da “nema rase u policiji… To su službenici države koji služe slobodi, jednakosti i bratstvu i to svaki dan… “. Policajac je podneo tužbu.
Ispred bolnice u gradu Saumur na zapadu zemlje izašlo je pedesetak zaposlenih. Lokalni dnevnik Le Courrier de l’Ouest izveštava, izmoreni od danonoćnog rada traže ono što su tražili i pre pandemije: pre svega isplatu prekovremenih radnih sati.
“Ne želimo da nas neko kupuje sa nagradama i medaljama; hoćemo 300 evra mesečno za sve zaposlene”, izjavio je Eric Legland, šef bolničkog sindikata.
Protest medicinskih radnika
Isti list izveštava i o demonstracijama 400 stotine zaposlenih ispred porodilišta u univerzitetskoj bolnici u gradju Angers koji su se odazvali pozivu na protest udruženih sindikata. “Medicinske sestre, vozači ambulantnih kola, iz odelenja ‘korona’, kao i infektivnih bolesti, ‘žuti prsluci'… Prava pobuna – zadovoljno konstatuju sindikati koji nisu ni pitali za dozvolu prefekture za održavanje demonstracija”, piše Le Courrier de l’Ouest.
Kao i ostale kolege širom zemlje zahtevaju povišicu od 300 evra, nagradnih 1.500 evra za rad za vreme pandemije i zapošljavanje svih honoraraca.
“Poslednjih godina zatvoreneo je 140 radnih lmesta i sa tim će nastaviti. Sramota”, uzvikuje jedan od demonstranata.
U unutrašnjosti zgrade okupilo se stotinjak medicinskih radnika. Kažu za vreme pandemije dosta im je bilo direktiva koje su se menjale svaki dan o tome kakvu zaštitnu odeću treba da nose.
“Pre nekoliko nedelja morali smo da smestimo pacijente zaražene COVID virusom sa onima koji nisu zaraženi jer nije bilo mesta, a tri nedelje smo radili bez maski – uprava ih nije imala”, kaže medicinski “brat” Benjamen Letan.
Pariski Le Mond izveštava kako su u toku protekle decenije timovi za menadžment, koji ništa nemaju sa medicinom, rukovodili zatvaranjem bolnica i bolničkih kreveta, izvršavajući direktivu “odozgo” da se smanje troškovi za zdravstvo. Glavni izvršilac ove “operacije” bila je savetodavna (consulting) firma CapGemini koja je samo prošle godine obrnula 14 milijardi evra.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Capgemini se sada odlično prilagodio novim okolnostima, izveštava Le Monde: “Ova grupa je izabrana, između ostalog, da razvije famoznu telefonsku aplikaciju StopCovid koja će omogućiti da se prate zaraženi i oni sa kojima oni kontaktiraju”.
Nezadovoljstvo poštara
U posle-korona periodu nezadovoljni su i poštari u francuskim poštama koje su odavno privatizovane. Za vreme pandemije oko deset hiljada zaposlenih u Francuskoj procenilo je da ne može da radi, jer se izlažu opasnosti od zaraze pošto im uprava nije obezbedila maske i ostalu zaštitu. Zakon je na strani zaposlenih i nadležni sud je već opomenuo Poštu da mora da preispita svoje kriterijume zaštite.
U rubrici sa stalnim nadnaslovom “Nije ih sramota”, dnevnik L’Humanité objavio je tekst u kome saznajemo da je poštanskom centru Moulins u departmanu Allier direktor, inače poznat po gvozdenom stilu u menadžmentu, odbija da isplati zarade za 45 zaposlenih koji nisu hteli da rade bez zaštite, ali je zato odlučio da podeli zaposlenima 150 čokolada!
“Ovo je stvarno vrhunac cinizma – evo direktora sledbenika menadžmenta u autoritarnom i infantilnom stilu koji predlaže ‘čokolade za heroje'”, prenosi isti list reči predsednika sindikata. Čokolada – nesumnjivo gorka iako je mlečna – 60 odsto kako. Ročište pred sudom zakazano za direkciju 9 jula.
Dnevnik Ouest-France piše o na žalost “staroj” temi velikog broja samoubistava među poljoprivrednicima u Francuskoj. Sociolog Nicolas Deffontaines priprema izveštaj o ovoj zabrinjavajućoj pojavi koja nije nova. Visoka stopa saomoubistva stabilna je od 1970. godine kada je među poljoprivrednicima njih 47 od 100 hiljada sebi oduzelo život dok je ista stopa među ostalim zanimanjima bila u proseku 29.
“Jedna druga studija koju vode zdravstvene vlasti govori o 786 samoubistava među poljoprivrednicima u periodu od 2007. do 2011. Skoro polovina njih spadaju u poljoprivrednike koji su obrađivali površine manje od 50 hektara. Najviše ih je medju stočarima koji gaje goveda (mleko, meso, različite stočne vrste).
“Reč je o malim poljoprivrednicima koji su obično manje uključeni u rad udruženja ili sindikalnih organizacija i kooperativa”, naglašava Nicolas Deffontaines.
Najavljena suša
Mnogi lokalni listovi na prvim stranama donose zabrinjavajuće metereološke prognoze kojima se najavljuje suša.
“Zemlja je već žedna”, naslov je dnevnika Le Républicain Lorrain. “Iako leto još nije ni stiglo, poljoprivrednici već govore o suši – koja će nas pogoditi četvrtu godinu za redom uprkos velikim padavinama prošle zime”, piše ovaj list čiji je reporter otišao u posetu rataru i stočaru Danielu Perrinu.
“Da je pre pet godina neki poljoprivrednik iz Lorene govorio o projektu navodnjavanja, rekli bismo mu da je lud. U ono vreme uglavnom smo morali da isušujemo zemlju, ali sada se pitamo šta da radimo”, priča Perrin i dodaje : “Snaga poljoprivrednih dobara u Loreni je stočarstvo – što znači samostalnost. Sada, međutim, kupujemo 20 odsto hrane za našu stoku iako imamo istu površinu zemlje koju obrađujemo”.
Daniel Perrin kaže da sada, posle tri godine suše, poljoprovrednici u Loreni uspevaju da proizvedu tek 60 do 65 odsto hrane za ishranu svoje stoke. Sa 63 godine, ovaj poljoprivrednik traži rešenje.
“Pokušali smo da se preorjentišemo na gajenje većeg broja kultura pa sam tako po prvi put čak posejao sorgho koja traži manje vode.” Sorgho je afrička biljka za koju mnogi smatraju da, zbog klimatskih promena, ima budućnost u Evropi.
Nedeljnik Marianne posvetio je svoj najnoviji broj ishrani, a naslov na prvoj strani glasi “Revolucija na vrhu viljuške”. List donosi šematski prikaz naslovljen: «”Francuska je još daleko od prehrambenog suvereniteta”.
“U uslovima nelojalne strane konkurencije naša zemlja sve više uvozi”, konstatuju autori teksta u Marianne. Vidimo na šematskom prikazu da Francuska sve više uvozi paradajz, a kada je reč o pilećem, goveđem i svinjskom mesu tu je reč “o potpunoj zavisnosti”, kažu autori grafikona mada vidimo da se uzvoz govedine i svinjetine u periodu od 2011. do 2019. ipak nešto smanjio, dok je uvoz piletine povećan za 18 odsto.
Kada je reč o voću u voćnoj salati čak i jagode dolaze iz inostranstva. Uvoz kivija je skočio za 147 odsto. Šta je pozadina statistike koja kaže da Španija godišnje proizvodi 380 hiljada tona jagoda, a Francuska 60 hiljada tona. Odgovor: veoma niska cena rada u Španiji gde bruto dnevnica iznosi 40 evra (neto je otprilike polovina). Takođe, Španija ima znatno veću proizvodnju pod plastenicima bez zemlje uz upotrebu pesticida zabranjenih u Francuskoj.
Marianne donosi i tekst o politici velikih lanaca supermarketa koji su za vreme pandemije bili primorani da otvore vrata lokalnim proizvođačima voća i povrća.
“Sada su su se vratili dobri stari običaju sa voćem i povrćem koji stižu iz daleka na veliku žalost francuskih proizvodjača”, zaključuje Marianne.
Izvor: Al Jazeera