Iz francuskih medija: Ne možemo proučavati novu bolest bez testiranja

Prešli smo u društvo koje funkcioniše na osnovu pojedinačne odgovornostim piše 'Liberation' (EPA)
Prešli smo u društvo koje funkcioniše na osnovu pojedinačne odgovornostim piše 'Liberation' (EPA)

Sa koronom još nije gotovo. Uprkos ukidanju skoro svih restriktivnih mjera, korona – ili bolje rečeno strah od korone – vraća se na prve strane francuskih novina.

Nacionalni dnevnik Liberation donosi u petak na prvoj strani opominjuće riječi: Ukidanje mera, nemajmo iluzija, statistike u padu, želimo da se okrenemo drugim stvarima, opuštanje zahvata Francusku, a deluje kao da je bolest pod kontrolom…. Ipak, vraćanje zaraze od septembra je zaista moguće. Virus nastavlja da se širi na drugim kontinentima.

“Naše društvo, za koje se govori da je užasno individualističko – svaki pojedinac za sebe, užasava se samoće i izolacije. Od kada su restriktivne mere ukinute, konstatujemo da Francuzi, i to ne samo oni mladi, ne propuštaju nijednu mogućnost da odu tamo gde mogu da imaju zadovoljstvo da se sastanu sa društvom, da razmene koju reče, da se smeju ili rade zajedno. Evo pojedinaca sa kolektivnim duhom. Do te mere da se vlasti brinu da li smo u opasnosti od ‘drugog talasa’ virusa?”, piše uvodničar Liberationa.

On zatim hvali “arhaičnu metodu”, uvođenje karantina, za koji se pokazalo da je “efikasan”. Dodaje da su zemlje koje su odbile na vreme da primene karantin, kao SAD i Brazil, još uvek u velikim problemima sa pandemijom.

“Retrospektivne studije pokazuju da bi Francuska imala daleko veće gubitke (za sada ima oko 30 hiljada preminulih), da nije bilo te obaveze (karantina)”, piše uvodničar.

‘Arhaična’ reakcija države

Konstatujući da “opasnost ipak nije nestala”, na kraju dodaje i dozu optimizma: “Situacija u Francuskoj nema mnogo zajedničkog  sa onom od marta meseca – imamo dovoljno maski, imamo testove, dovoljne kapacitete za prijem u bolnicama. To ne znači da ne treba primenjivati mere predostrožnosti”.

Uvodničar Liberationa završava u pedagoškom maniru.

“Na dnevnom redu je pitanje građanske kulture. Od društva koje je funkcionisamo na osnovu zdravstvenih zabrana, prešli smo sada u društvo koje funkcioniše na osnovu pojedinačne odgovornosti”.

Međutim, ne slažu se svi sa ovakvim viđenjem stvari.

Pariski dnevnik Le Monde objavljuje izveštaj sa trosatnog svedočenja u Senatu prof. dr. Didiear Raoulta, mikrobiologa i direktora bolničko-univerzitetskog instituta u Marseilleu. On, kao i uvodničar Liberationa smatra da je francuska država reagovala “arhaično”  na epidemiju korona virusa, uvodeći meru karantina, ali ocenjuje da je to bilo loše.

Po profesoru Raoultu, mera uvođenja karantina mogla je da se izbegne. Karantin je morao da bude uveden zbog toga što francuske državne vlasti nisu odmah na početku epidemije pristupile masovnom testiranju uz koje bi išla izolacija isključivo zaraženih u lazaret (u kome su po definiciji) izolovni samo bolesni, umesto u karantin – u kome su pomešani i zaraženi i zdravi. Formula profesora Raoulta je – što ranije i što masovnije testirati, izolovati zaražene i što ranije dati tretman hlorokin (stari i jeftin lek protiv malarije) u kombinaciji sa antibiotikom.

‘Kao jazavci koji ujedaju’

“Nije istina da testiranje nije bilo moguće”, ocenio je Raoult, po kome je mnogo vremena izgubljeno zbog centralizovanog sistema odlučivanja po kome odluku donose istraživački centri čiji se rukovodioci ponašaju “kao jazavci koji su u svojoj jazbini i ujedaju svakog ko im se približi”, izveštava Le Monde.   

“Ne slažem se s odlukom koja je donesena da se stanovništvo ne testira masovno”, rekao je Raoult jer smatra da “ne možemo da proučavamo novu bolest, ako ne testiramo”.

List prenosi da je tokom svog svedočenja pred istražnom komisijom francuskog Senata profesor Raoult tvrdio da su zdravstvene državne agencije, poput kao Nacionalne agencija za lekove, povezane sa farmaceutskom industrijom.  Po njemu, proizvođači skupih novih lekova (kao remdesivir protiv side), žele da plasiraju svoje proizvode i zato se protive jeftinoj terapiji hlorokinom.

U međuvremenu, televizija BFM objavila je reportersko istraživanje “Korona virus – francuske greške”, u kome rukovodioci veterinarskih laboratorija objašnjavaju da su još u martu nudili državi testove odličnog kvaliteta i u velikim količinama, ali je država samo potvrdila da je primila k znanju. Neki sagovornici smatraju da je reč o tome da su medicinske laboratorije htele tržište da sačuvaju samo za sebe.

Sve u svemu, tema korona virusa se vratila na udarne stupce u štampi, kao što će možda da se vrati i sam virus (a možda i neće).

‘Moglo se izbjeći 25.000 žrtava’

Zvanična istina je ona iz početnog uredničkog uvodnika u Liberationu, ali mnogi u nju ne veruju.

Istomišljenik profesora Raoulta, dr. Christian Peronne, načelnik odelenja za zarazne bolesti u univerzitetskoj bolnici u pariskom predgrađu Garces, iznenadio je javnost objavivši knjigu sa optužujućim naslovom protiv vlasti “Ima li greške koju ONI nisu počinili”, u izdanju Albin Michel.

Lokalni dnevnik L’Alsace prenosi da je lekarska komora pariskih javnih bolnica zapretila da će suspendovati Peronnea zbog izjava prilikom promocije knjige.

“Profesor Peronne je tvrdio kako bi, da je svuda prepisivan tretman hlorokinom koji promoviše Didier Raoult, bilo moguće izbeći da smrt 25 hiljada žrtava. U jednom televizijskom intervjuu optužio je lekare iz Univerzitetske bolnice u Nantesu da su njegovog šuraka ‘pustili da umre’, odbivši da prepišu tretman.

“Postoji istinska korupcija zbog koje su umrle hiljade Francuza”, izjavio je, dodajući da su protivnici terapije hlorokinom oni koje je kupila farmaceutska industrija”, piše lokalni francuski dnevnik L’Alsace.

DNA (Dernieres Nouvelles d’Alsace), lokalni dnevnik iz Alsacea, regije na istoku Francuske koji je pored Lombardije u martu bio najveće evropsko žarište zaraze, čitave sedmice bio je okrenut drugim temama. Na prvim stranama obaveštavao je čitaoce da kina dobro posluju jer su se gledaoci vratili su sale, zatim da dobro ide i prodavcima polovnih predmeta, da bi sledećeg dana na prvoj strain bila ozbiljna tema : “Alsace je u crvenom”,  što znači da je i ovu najbogatiju oblast zemlje zahvatila ekonomska kriza. Konačno, krajem nedelje na prvoj strani se našla fotografija gavrana – tog neprijatelja uzgajivača kukuruza i povrća.

Gleda 14 epizoda dnevno

“ Već više meseci poljoprivrednici imaju muke zbog velikog broja vrana. U psihološkom smislu ovo je vrlo komplikovano”, kaže Thomas Ritzenthaler koji inače nije od onih koji se stalno žale.

On u Holtzwihr proizvodi mleko, a na 80 hektara kukuruz, žito, soju, lucerku. Poslednjih meseci mora da se bori protiv vrlo inteligentnog neprijatelja – vrane.

“Ovo je katastrofa, svake godine imamo štete i nekako se sa tim nosimo. Kada ste poljoprivrednik onda preuzimate rizik. Ali vrane u ovoj količini, tako nešto nikada nismo videli”,  prenosi DNA.

U rubrici “Naši životi, naše priče”, lokalni dnevnik Ouest-France čitavu stranu posvećuje izvesnom Ludovicu Gueguenu (32) iz Bresta na zapadu zemlje koji je “zavisnik” od tv-serija. Naslov dovoljno govori – “Gledam pet hiljada epizoda godišnje”, a u podnaslovu saznajemo da to znači u proseku 14 epizoda dnevno.

Na pitanje kako nađe vremena za gledanje tolikih serija Ludovic kaže da radi posao od kuće preko interneta što mu omogućava da se sam organizuje.

“(U vreme karantina) gledao sam četvrtu sezonu serije La casa de Papel i to u jednom danu. Kao i treću sezonu Westworld. Pravi biser! Sa mojim drugarima priredjivao sam (virtuelne) serijske – aperitive. To je bio I način da se malo zaboravi teška atmosfera”, rekao je Ludovic za Ouest-France.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Medicinsko osoblje traži povišice ‘umjesto odlikovanja’, poštari plate umjesto čokolada, dok poljoprivrednici strahuju od suše četvrtu godinu zaredom.

07 Jun 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO