Tehnologija iza protesta: iDemonstrant ili e-Protest

Globalno korišćenje društvenih mreža portala i interneta u najširem smislu, te svesprisutnist tehnologije u našim svakodnevnim životima dovelo je do toga da i lokalne vesti i događaji postaju globalni za kratko vreme.

Sa druge strane, tehnologija može biti (zlo)upotrebljena i od strane građana, ali i državnih službi, kao i kompanija. Brojni skandali u poslednjih par godina – curenja podataka iz državnih i korporacijskih baza podataka, sveopšte špijuniranje društvenih mreža (dovoljno je setiti se samo Cambridge Analytica skandala) kao i masovna upotreba kamera, dronova i raznih sistema za nadzor i praćenje ljudi širom sveta su pokazatelj da gotovo svaka tehnologija može imati i svoju mračnu stranu.

Kamere su svuda

Ubistvo Džordža Flojda, Afroamerikanca, koga je nakon manjeg incidenta 25. maja ove godine ubio policajac Derek Šauvin tako što mu je kolenom stao na vrat i na taj način ga ugušio, bilo je povod za masovne proteste, prvo širom Sjedinjenih Država, a ubrzo i širom sveta.

Sam čin ubistva snimljen je telefonom prolaznika pa se gotovo trenutno proširio društvenim mrežama. Za manje od sat vremena, ovaj video je imao milione pregleda, i već je bio emitovan na TV stanicama širom SAD.

U današnje vreme, praktično svako poseduje neku vrstu telefona sa kamerom, te može načiniti fotografiju ili video zapis. Kod dokumentovanja događaja, kvalitet videa ili fotografije nije važan – naravno, što je zapis boljeg kvaliteta, to je i njegov značaj veći, međutim, čak i delimično mutan video ili fotografija mogu biti od neizmerne važnosti u mnogim slučajevima. Ovome treba dodati i stotine hiljada sigurnosnih kamera, na gotovo svakom lokalu, pa i na mnogim privatnim kućama i stanovima. Procenjuje se da samo u zemljama Zapadnog Balkana ima barem osam miliona sigurnosnih kamena, ili jedna na svaka četiri stanovnika.

Šifrovana stvarnost

Milioni demonstranata širom SAD su se gotovo odmah sukobili sa jakim policijskim snagama, naročito u Njujorku i Los Anđelesu. Treba reći i da su ove proteste pokušali da iskoriste i organizovani kriminalci, koji su pod plaštom borbe za ljudska prava, targetirali radnje i biznise (naročito one sa elektronskom robom, smartfonima, te banke i juvelirnice) i pljačkali ih.

Policija je, naravno, odgovorila suzavcem i pendrecima, ali po prvi put – i veoma aktivnim praćenjem društvenih mreža. Naime, službe su pratile oznake (hashtags) #BLM, #JusticeforFloyd i druge povezane sa protestima, te su bile u mogućnosti da u realnom vremenu prate aktivnosti demonstranata. Grupe na Facebooku su ubrzo postale privatne ili samo sa pozivnicom (invite only), ali je policija imala svoje ljude među demonstrantima te su mogli da im pristupe.

Ipak, u nekim gradovima demonstranti (često i sami sa policijskim ili vojnim iskustvom) su koristili jeftine modifikovane radio stanice da slušaju policijske frekvencije i komunikaciju. Aplikacije kao što  je ‘5-0 Radio’ su ubrzo postale među najpreuzimanijima na Google Play Store prodavnici. Ove aplikacije omogućavaju svakome sa Android smartfonom (u SAD) da sluša desetine hiljada policijskih radio stanica, kao i radio stanice aviona ili helikoptera, a koristeći mrežu desetina hiljada radio amatera.

Nakon nedelju dana protesta, demonstranti su masovno prešli na šifrovane aplikacije za dopisivanje, tzv. encrypted chat. Zapravo, preuzimanje ovih aplikacija je skočilo čak 120 puta. Signal i Telegram su samo neke od šifrovanih aplikacija za dopisivanje, na koje se oslanjaju i hiljade novinara, aktivista i disidenata širom sveta – svako kome je potrebna sigurna komunikacija putem interneta. Ove aplikacije su naravno besplatne. Ipak, nakon protesta u Hong Kongu prošle godine, smatra se da aplikacija Telegram nije više potpuno bezbedna, jer postoje opravdane sumnje da Kineske vlasti imaju softver za dešifrovanje ove aplikacije, te da ga imaju i druge zemlje.

A šta je zapravo Telegram i zašto je toliko popularan kod demonstranata širom sveta? Ova aplikacija je pokrenuta još 2013. godine, a njen osnivač je Pavel Durov, koji je i iza najpopularnije društvene mreže u Rusiji ‘VKontakte’. Telegram aplikacija koristi tzv. šifrovanje u dva koraka, sa privatnim i javnim ‘ključevima’ te je komunikaciju veoma teško pratiti ili presresti. Telegram dodatno vrši i enkripciju svih podataka u tranzitu (tj. između dva korisnika). Iako je – u teoriji – moguće dešifrovati ove poruke, potreban je super-računar i veoma napredan softver. Za sada nije bilo izveštaja da su podaci protestanata u SAD procureli iz ove aplikacije, što znači da su (za sada) pobedili. Ipak, da li je tako?

Dejan Nikolić, IT stručnjak iz Niša, koji je i živeo i radio u Americi, kaže da je tamo sve malo drugačije:

“Prvo, vlasti u SAD uvek mogu dobiti sudski nalog i kod bilo koje tehnološke kompanije zatražiti podatke o vašim aktivnostima. Drugo, i same kompanije moraju da čuvaju podatke o vama određeno vreme. Iako vlasti ne mogu da provale u npr. Telegram aplikaciju, vi na telefonu imate Google aplikacije, Facebook, Instagram, a i sam Android je Google proizvod – to su sve američke kompanije. Slično je i sa iPhoneom. Takođe, nijedan uređaj ne može da prođe FCC (Federalna komisija za komunikacije) sertifikaciju i da se prodaje u SAD ako se njime može u potpunosti izbeći sistem provajdera usluga.”

Između prava države i prava pojedinaca

Ne treba, ipak, zaboraviti da državne institucije imaju zakonsko pravo da koriste sve dostupne resurse u očuvanju reda, te zaštiti života i imovine. Već spominjane bande (looters) su do sada načinile štetu od nekoliko desetina miliona dolara, a osiguravajuće kuće procenjuju da je ukradena roba u vrednosti od preko dve milijarde dolara – u mnogim gradovima su iz auto salona odvezene desetine skupocenih automobila, između ostalog. To naravno, nema nikakve veze ni sa borbom protiv rasizma, niti sa borbom za ljudska prava. Najviše su stradale male porodične radnje i biznisi, koji su porodicama najčešće bile i jedini izvor prihoda. Veliki tržni centri su naravno osigurani, a mnogi će dobiti i odštetu od gradova.

Kada država počne da zloupotrebljava svoja ovlašćenja, te se odluči na masovno nadgledanje i praćenje pojedinaca – čak i kada poštuju sve zakone – tada nastaje problem. A gde je granica između prava države i privatnosti pojedinca – čini se da niko tačno ne zna. Iako već godinama traje borba stručnjaka za tehnologije i prava pojedinica, raznih aktivista i nevladinih organizacija za regulisanje ovog pitanja, pomaka još uvek nema. Najdalje je otišla Evropska unija sa svojim GDPR setom propisa, koji propisuje način rada svakog web-sajta, aplikacije i onlajn baze podataka, te kako se podaci građana čuvaju i koriste. U drugim zemljama se dešava čak i suprotno – mnogi nedemokratski režimi uvode masovno nadgledanje Interneta kao pravilo kroz razne zakone.

Programer i web developer Nemanja Stanojević iz Beograda kaže da je GDPR najveća revolucija na Internetu u poslednjoi deceniji:

“GDPR, između ostalog, omogućava korisnicima interneta – a to je danas gotovo svako – da imaju pravo na ‘Data portability’ pa svako od nas može da traži svoje podatke od državnih organa ili kompanija koje su ih prikupili. Najbitnija stvar je ‘Pravo na zaborav – Right to be forgotten’ – ako želimo, treća strana mora da obriše i uništi sve podatke o nama koje poseduje. Treba reći da su Evropski sudovi veoma striktni kada je poštovanje GDPR seta propisa u pitanju”, kaže Stanojević.

Najslabija karika je – čovek

Ipak, jedno postaje jasno – bili vi aktivista, demonstrant ili radnik nekog državnog organa, (zlo)upotreba tehnologije zapravo najviše zavisi od – čoveka. Ima i nebrojeno primera gde su dobro zaštićene podatke iznosili sami zaposleni (opravdano ili ne, to je već druga tema).

Dok pišemo ove redove, protesti zbog ubistva Džordža Flojda i dalje traju širom SAD, ali i u Evropi i drugim zemljama sveta. Predsednik Donald Tramp je potpisao niz zakona i uredbi kojima se po prvi ograničavaju ovlašćenja policije i bezbednosnih službi, a lokalna veća u gradovima sada mogu i da raspuste policiju ako nisu zadovoljni njihovim radom. Najavljena je i sveobuhvatna reforma policije širom Amerike, a njihova obuka će od sada biti daleko duža i ozbiljnija. Čini se da su, za sada, demonstranti izvojevali jednu malu pobedu protiv ‘sistema’, a mnogi aktivisti smatraju i da su ovo najveći pomaci za prava manjina još od vremena Martina Lutera Kinga.

Izvor: Al Jazeera