Novo lice siromaštva u Francuskoj: Koze umjesto kosilica

Demonstracije protiv rasizma i političkog nasilja u Francuskoj (EPA)

U svim većim gradovima Francuske u toku protekle sedmice nisu prestajale demonstracije protiv rasizma i policijskog nasilja, dok su nezadovoljni sindikati policajaca protestovali tvrdeći da ih je sopstveno ministarstvo (unutrašnjih poslova) “odbacilo”.

U Parizu i dalje protesti na poziv komiteta “Adama Traore”, po imenu mladića afričkog porekla koji je preminuo u julu 2016. godine prilikom hapšenja u pariskoj oblasti. Još nije pronađen krivac za njegovu smrt za koju su dve ekspertize utvrdile da je bila uzorokovana srčanom manom, a poslednja govori da je reč o nasilnoj smrti. Porodica Traore smatra da je reč o policijskom nasilju i to na rasnoj osnovi i da država odugovlači sa istraživanjem slučaja.

Demonstracije su u subotu popodne prošle relativno mirno, uz nešto suzavca i razbijanje izloga u Parizu na Trgu Republike.  

Privatna informativna stanica BFM-tv je tim povodom prenela je izjavu Jean-Luc Mélenćona lidera levičarskog političkog pokreta Nepokorena Francuska koji je podržao proteste: “Ono što tražimo jeste da zakon, red, pravda, poštovanje i dostojanstvo budu isti, za sve…”.

Naravno, tu je i krajnja desnica koja je zloglasno ime svoje partije Nacionalni front  (čiji su osnivači 70-tih godina bili francuski neonacisti) promenila u politički “pitomije” ime – Nacionalno okupljanje. U žaru sporenja i optuživanja politička kozmetika je spala pa je mladi funkcioner ove stranke Julien Odoul u emisiji CNews televizije u utorak, 9. juna, izjavio da “Adama Traore nije ubijen zato što je ‘crn’ već zato što je ‘protuva’”.

Liderka partije Nacionalno okupljanje Marine Le Pen morala je hitno da interveniše već sutradan na talasima javnog radio servisa France Inter ocenjujući da se Odoul “lepo izglupirao”. Po Marine Le Pen, inače pravnici po obrazovanju, iako porodica Traore “uistinu jeste gang, čiji je svaki član ‘teški delinkvent’”, “nije naravno opravdana logika po kojoj neko treba da bude izložen smrtnoj opasnosti zato što je delinkvent”.

Pokušaji fragmentacije francuskog društva na grupe

Komentatori levičarskog nedeljnika Marianne zabrinuto konstatuju policijski rasizam i antipolicijski rasizam”. Jean-François Kahn, inače osnivač Marianne, konstatuje da u javnosti jedni negiraju da uopšte postoji policijsko nasilje, dok drugi tvrde da mirne, radne ljude policija masakrira samo zbog boje kože”. Kahn upozorava su ovakva ekstremna skretanja brojna i da bi ona mogla da odvedu Francusku „  pravo u građanski rat”.

I glavna urednica Natacha Polony u svom tekstu zabrinuto konstatuje da se pravi zabrinjavajući amalgam između događaja u SAD-u i onih u Francuskoj. U tematskom bloku o demonstracijama protiv rasizma provlači se upozorenje da bi upravo u ime antirasizma u Francusku mogla da se uveze rasna ideologija, iako pred francuskim zakonom pojam “rasa” ne postoji. Francuski ustav i zakon poznaje – jedino pojam ljudskih prava pojedinaca – a ne grupe –  iskovan u revoluciji krajem XVIII veka. Zato ne može biti reči o “crnim”  i “belim”  građanima. “Nije reč o privilegijama belaca, već o nepoštovanju ljudskih prava…”, piše Polony.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

S druge ideološke strane, izrazito desni i neoliberalni dnevnik L’Opinion u uvodniku predlaže ono o čemu sanja svaki desni ekstremista : “Francuska treba hitno da ukine zabranu pravljenja etničkih statistika” – i dakle da počne etničko prebrojavanje.

Slični pokušaji fragmentacije francuskog društva na grupe, zabrinjavaju građane.

Mediateur Radio France, stranica posrednika između slušalaca javnog radio servisa i njegovih redakcija – zatrpan je poštom. “Posle teške zdravstvene krize imaćemo tešku ekonomsku i socijalnu krizu, treba da rešimo te probleme u policiji ali moramo da izbegnemo nerede ili građanski rat”, piše jedna slušateljka.  

Sylvie Kauffmann, komentatorka pariskog dnevnika Le Monde, smatra da ruska državna televizija na engleskom jeziku Russia Today i kineske novinama na engleskom Global Times sa zluradošću prenose proteste koji su zahvatili zapadni svet.

“Predstavnica za štampu ruskog ministarstva Maria Zakharova molila je 7. juna Washington da počne da poštuje ljudska prava i pravila demokratije. – Došlo je vreme gledanja sebi u lice pred ogledalom umesto davanja lekcija drugima – napisala je. Isti strogi ton iz Pekinga /…/ Čudno da heroji ruskog i kineskog poretkane ne shvataju da ono što vide kao slabost liberalnih demokratija, taj kapacitet da se proizvedu osporavanja i neredi – zapravo predstavlja njihovu snagu”, piše komentatorka pariskog dnevnika Le Monde

Bez finansija nema istraživanja

U subotu su u Parizu demonstrirali i naučni istraživači – oko 400 profesora i studenata okupilo se u Latinskom kvartu ispred ulaza u zgradu Sorbonne kako bi protestovali protiv najavljenog novog zakona LPPR (o višegodišnjem programiranju istraživanja) kojim će naučno-istraživački rad biti još više privatizovan u Francuskoj, a naučnici će biti još siromašniji nego do sada.

Levičarski mesečnik Regards izveštava o mobilizaciji na univerzitetu” i objavljuje intervju sa Élodie Bordat-Chauvin, profesorkom političke sociologije sa Univerziteta Paris 8.  Ona podseća da je Bruno Canard, jedan istraživač koji je radio na korona virusu početkom 2000. godine morao da obustavi svoj rad jer je rečeno da treba podržati i istraživanja drugih epidemija.

Kad nema finansija – nema ni istraživanja. A kada je stigao COVID-19, pozivi za podnošenje projekata su se umnožili kako bi se našlo rešenje protiv korona virusa. Međutim, stvar je u tome da je za nauku potrebno vreme”, kaže profesorka Bordat-Chauvin.

‘Novi siromasi’

Pored protesta, francuski mediji izveštavali su i o sve većem broju novih siromaha” koji traže pomoć da bi se prehranili. Nova lica siromaštva” – naslov je na prvoj strani dnevnika Aujourd’hui čiji su reporteri sreli one koji su zbog pandemije izgubili posao i zaradu i moraju da biraju – ili će platiti komunalije ili će doći u neki od punktova na kojima humanitarne grupe besplatno dele hranu.

Džalila Buzid, iz lokalnog Crvenog krsta u pariskoj oblasti kaže da među novim korisnicima pomoći ima zanatlija, sitnih trgovaca i preduzetnika i da  je ‘za njih ovo još teža situacija nego za ostale jer su uvek bili samostalni i nikada nisu tražili pomoć’”.

Gordost treba zaboraviti kada je frižider prazan i kada su deca gladna. Tada nema izbora” , kaže reporteru Fransoa (53) koji je došao sa suprugom Natalie (51) da u humanitarnom udruženju na pariskoj periferiji preuzme hranu po simboličnoj ceni – za dva evra po odraslom i jedan evro po detetu paket mleka u tetrapaku, meso, supa, brašno, torta od kajsija.

Sreća je da su ovde ljudi iz humanitarnog udruženja, sa ovim možemo da izdržimo čitavu nedelju dana”, kaže Fransoa, inače moler koji se povredio u januaru. Trebalo je da bude operisan u aprilu ali je operacija odložena zbog korona virusa. U međuvremenu prihod je spao na minimum socijalne pomoći.

Iako ih je malo – i dobre vesti su se mogle naći prošle nedelje u francuskoj štampi. Evo jedne: grad Avignon na jugoistoku Francuske uštedeće 12 hiljada evra godišnje jer će za održavanje zelenih površina zaposliti” 65 ovaca i 10 koza – prenosi dnevnik Aujourd’hui. Od jeseni ovo mešovito stado radiće” na devet komunalnih parcela.

Upravnici zelenih površina Said Kači i Florian Buise već su probno “uposlili” 25 ovaca u perifernoj zoni između jednog supermarketa i autoputa. Bez upotrebe pesticida protiv korova, bez motornih kosilica, trava je pod konac” .

Ništa nismo izmislili, samo smo se vratili na metode predaka”, kaže Said. U novom rečniku to se zove eko-livada.

Izvor: Al Jazeera