Kako je laboratorija u Wuhanu postala ‘francuski poraz’?

 Francuska nema kontrolu nad radom laboratorije u Wuhanu, iako je upravo obrnuto bilo predviđeno ugovorom o saradnji dvije zemlje potpisanim 2004. godine
Francuska nema kontrolu nad radom laboratorije u Wuhanu, iako je upravo obrnuto bilo predviđeno ugovorom o saradnji dvije zemlje potpisanim 2004. godine

Da li je korona virus proizveden u biološkoj laboratoriji u Wuhanu u Kini? Peking tvrdi da nije. Administracija SAD-a tvrdi da ima “elemente” da jeste, dok francuski Nobelovac za medicinu Luc Montagnier tvrdi da je virus rezultat “profesionalno odrađenog posla”.   

Bilo da su sumnje opravdane ili da nisu, za Francusku je ovo pitanje posebno neprijatno jer je visokobezbednu biološku laboratoriju u Wuhanu Kina izgradila u saradnji sa Francuskom kopirajući sličnu laboratoriju u Lionu. Čak je i arhitekta koji je projektovao zgradu u Lionu, projektovao i onu u Wuhanu.

Francuski mediji se slažu se da je laboratorija u Wuhanu “francuski poraz”. Kako tvrde, pozivajući se na obaveštene izvore, Francuska nema kontrolu nad njenim radom iako je upravo obrnuto bilo predviđeno ugovorom o saradnji između dve zemlje potpisanim 2004. godine. 

Neostvareni planovi

Prema pisanju francuskih medija (dnevnik Le Monde, nedeljnik Challenge i portal Mediapart, dnevnik 20Minutes), sve je poćelo 2003. kada je Kinu pogodila epidemija SARS-a. Naredne godine Peking je dao na znanje Parizu da je zainteresovan da uz pomoć francuskih stručnjaka sagradi biološku laboratoriju visoke bezbednosti tipa P4 (patogeni element klase 4), u kojoj bi mogli da se ispituju i najopasniji virusi kakav je na primer ebola. Francuska tehnologija u ovom domenu je u svetskom vrhu.

Pariz je oklevao sa odlukom jer su procene francuskih (i američkih) bezbednosnih službi govorile o mogućnosti da Kina upotrebi francusku civilnu tehnologiju i za vojne svrhe.

Francuska će na kraju pristati. “Zeleno svetlo” za projekat francusko-kineske laboratorije u Wuhanu biće dato 2004. prilikom posete tadašnjeg predsednika Jacquesa Chiraca Pekingu gde je potpisan međudržavni ugovor.

Tek 12 godina kasnije, u februaru 2017. godine, tadašnji francuski premijer Bernard Cazeneuve (admonistracija predsednika Hollanda), najavio je da će vlada odvojiti pet miliona evra za projekte francusko-kineske saradnje i da će poslati svoje stručnjake u Wuhan.

Od ovih planova, međutim, nije bilo skoro ništa.

U knjizi Francuska – Kina: opasne veze, čiji je autor francuski novinar Antoine Izambard, navedeno je da je ceremonija otvaranja održana tek u junu 2016. Ambasada Francuske u Kini tom prilikom je podsetila da je svrha ovog projekta da se omogući da “Kina u partnerstvu sa Francuskom proširi svoja znanja o epidemijama uključujući najopasnije viruse kao što je ptičiji grip – kako bi se preventivno zaštitilo kinesko i svetsko stanovništvo”.

Po mišljenju Izamabarda, izgradnja laboratorije trajala je dugo jer su francuske i američke obaveštajne službe sumnjale, pogotovo od 2000. godine, da Kina želi da proizvede biološko oružje.

Izamabard kaže da je Kina bila obećala da če izgraditi samo ovu jednu laboratoriju tipa P4 na svojoj teritoriji, ali da je u međuvremenu utvrđeno da je “prikrila izgradnju drugih laboratorija nivoa P4 na svojoj teritoriji, naročito jedne u Harbinu, u kojoj su proučavane životinje”, preneo je dnevnik 20Minutes. 

Teorije zavjere?

Antoine Izamabard naglašava da i dalje postoji zabrinutorst kod francuskih diplomata, ali ocenjuje da “s obzirom na elemente kojima raspolažemo, teorije o poreklu virusa iz laboratorije P4 u Wuhanu – spadaju u teoriju zavere”.

“Ne kažem da je to nemoguće ali nema, za sada, konkretnih elemenata koji bi vodili tom zaključku”, rekao je za  20Minutes.

Isti je zaključak i Svetske zdravstvene organizacije i Obaveštajne službe Francuske, prenosi ovaj francuski dnevnik.

Francuski ekonomski nedeljnik Challenge takođe navodi da je početkom 2018. godine, francuski ambasador u Kini podneo izveštaj Insermu (francuskoj državnoj agenciji za medicinska istraživanja) i ministarstvu zdravlja postavljajući pitanje: “Ima li li smisla da se nastavi nepostojeća saradnja?”.  

Challenge dalje izveštava da je u atmosferi međusobnog nepoverenja “2016. godine Francuska odbila da izruči zaštitne skafandere sertifikovane P4” zbog sumnje  da ih Peking ne upotrebi u vojne svrhe u jednoj vojnoj laboratoriji na severu zemlje.

Challenge citira i industrijalca Alain Mérieuxa, predsednika Instituta Merieux (šesnaestog na listi najbogatijih ljudi u Francuskoj), koji tvrdi “da su sastanci kinesko-francuskog komiteta za zarazne bolesti prestali već od 2016. godine”.

Alain Mérieux je do 2015. godine bio kopredsednik mešovite nadzorne komisije za laboratoriju u Vuhanu.

U ovom nadrealnom političkom vodvilju, niko ne uspeva do kraja da razjasni ulogu koju ima Alain Mérieux.

Pritisci i upozorenja

U svom istraživanju naslovljenom “Ludačka istorija laboratorije P4 u Wuhanu”, ugledni francuski portal Mediapart zaključuje da od kada je laboratorija u Wuhanu otvorena 2017., “Pariz nad njom nema nikakvu kontrolu, a kinesko-francuska saradnja je obustavljena”.

Médiapart rekonstruišući događaje navodi da je provobitno laboratorija P4 u Wuhanu bila projekat Alaina Mérieuxa (81).  

“Imenovan 2008. godine za kopredsednika nadzornog komiteta za sprovođenje francusko-kineskog ugovora, Mérieux je tokom 15 godina, u žurbi da se krene sa izgradnjom bio neka vrsta portparola kineskih vlasti sa ciljem da Francuska koliko je to moguće zatvori oči kada je reč o pravnim garancijama koje je postavila (kao uslov)”, piše Médiapart

Portal objavljuje i faksimil njegovog pisma poslatog vladi 2010. godine u kome on prigovara francuskoj strani zbog neozbiljnog, ali i nestručnog ponašanja i upozorava da bi jedna od posledica mogao da bude i “udes” u laboratoriji u Wuhanu.

Médiapart se poziva na svedočenje jednog “visokog” francuskog izvora koji kaže da su kineski pritisci nastavljeni tokom 2015. godine kako bi došlo do tansfera “patogenih izvora” iz laboratorije P4 Jean Mérieux u laboratoriju u Wuhanu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Francuske vlasti (odbrana i zdravstvo) su se tome suprotstavile i videle su da su izgubile kontrolu nad laboratorijom od kada je ona dobila akreditaciju isključivo od kineskih vlasti, prenosi portal.

Isti sagovornik Médiaparta ocenjuje da francuska “politička vlast nije želela da se suprotstavi zahtevu Kine” i da se, pošto je administracija bila podeljena, “klan Mérieux” nametnuo.

“Svi smo znali da postoji rizik. Pitanje je bilo da li se isplati preuzeti taj rizik i da li ćemo moći da kontrolišemo (laboratorijsko) postrojenje ili ne? Većina eksperata bila je u pravu smatrajući da nećemo ništa kontrolisati. Postoji neverovatna naivnost u odnosu na Kinu”, zaključio je sagovornik portala Médiapart.

Odlazak posljednjeg Francuza

Nedeljnik Challenge prenosi da je mikrobiolog René Courcol, kojeg je poslao Pariz, za sada je jedini francuski stručnjak koji se nalazi  u laboratoriji u Wuhanu i da se njegova misija završava se ove godine. Mediapart podseća da je 50 mesta prvobitno bilo predviđeno za francuske istraživače.

Prema Médiapartu ovaj “(francuski) poraz” je mogao da se očekuje. Čak su ga u više navrata proteklih godina najavljivala odgovorna lica iz oblasti odbrane i zdravstva koji su upozoravali francuske vlasti (četiri predsednika, sedam premijera i dvadesetak vlada) na opasnosti od transfera tehnologije ka Kini. Upozoravali su “pogotovu na opasnosti da Kina ne ispoštuje garancije iz ugovora o saradnji iz 2004. godine koje se odnose na tehničke i pravne norme bezbednosti, kao i kontrolu postrojenja”.

Médiapart, kao ilustraciju nedovoljne bezbednosti laboratorije P4 u Wuhanu, prenosi da je ona povezana jednim unutrašnjim mostom sa laboratorijom P3 instituta za virusologiju koji se bavi proučavanjem korona virusa.

Mišljenje da nema osnova da se sumnja da je korona virus “izašao” iz laboratorije u Wuhanu deli i Hervé Raoul, direktor laboratorije P4 “Jean Mérieux-Inserm de Lyon”. Kao argument on naglašava da postoje brojne mere bezbednosti u svim laboratorijama tog tipa u celom svetu.

Médiapart primećuje jedan nadrealan detalj:  na stranici instituta u Wuhanu, na vidnom mestu, uvek nasmejan nalazi se upravo Hervé Raoul, direktor laboratorije P4 Inser-Jean Mérieux iz Liona, sa titulom “deputy director” Naučnog Saveta laboratorije u “uhanu.

“Prihvatio sam ponudu (za tu funkciju), ali nikada nisam dobio zvanični odgovor niti se taj Savet, koliko znam, ikada sastao”, rekao je Raoul za Médiapart.

Ostaje pitanje kako je sve ovo moguće i da li će francuske vlasti ikada organizovati istragu o učešću u izgradnji laboratorije u Wuhanu, kako je to ovih dana predložila bivša ministarka zdravlja Roselyne Bachelot.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO