Ima li rasizma u njemačkoj policiji?

Ako dio njemačkog stanovništva ima rasističke stavove, zašto bi policajci bili imuni od toga, piše 'Tageszeitung' (EPA)

Ocena kopredsednice vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD) Saskia Esken da postoji „latentni rasizam u (nemačkim) policijskim snagama“, izazvala je žučnu debatu u nemačkoj javnosti, uprkos tome što je ona istovremeno istakla da ogromna većina policajaca veoma kritična prema ovakvim tendencijama.

Nadležni ministri su odbacili optužbe a kritike na račun Esken izneo je i kandidat za prvog čoveka vladajuće CDU Friedrich Merz, tvrdeći da ne postoji „latentni rasizam“ u nemačkoj policiji. On je u razgovoru za listove Funke Mediengruppe ocenio da je teško izjednačiti Nemačku i SAD.

„Smatram da je nedopustivo da se slike iz Amerike prenesu u Nemačku. Od ukidanja ropstva SAD do danas nisu stvarmo rešile problem rasne diskriminacije“, rekao je Merz za Funke Mediengruppe i dodao da „u Nemačkoj ne postoji takva situacija“.

S druge strane, Mitteldeutsche Zeitung ukazuje da u Nemačkoj već postoji dovoljan broj slučajeva incidenata u bezbednosnim službama koji bi trebalo da zabrinu.

‘Skandal u mašti jedne političarke’

„To počinje sa rasno zasnovanim greškama u toku istrage protiv tria iz NSU (Nacionalsocijalističko podzemlje), nastavlja se slučajem (ubijene affričke izbeglice) Oury Jalloh pa do pretnji frankfurtskoj advokatici Sedi Basay-Yildiz, koje su došle iz jedne frankfurtske policijske stanice. Istražitelji uvek iznova u sopstvenim redovima nailaze na desničarske grupe za online ćaskanje. Ništa od toga ne izaziva opštu sumnju“, ističe Mitteldeutsche Zeitung  i dodaje da Esken čak to nije ni pomenula, a opisani slučajevi prevazilaze pojedinačne slučajeve.

„Onu su razlog za samokritiku u policiji“, navedeno je.

S druge strane, Muenichner Merkur ističe da nema dokaza o sistemskom rasizmu u nemačkoj policiji.

„Skandal, zbog kojeg se šefica drugova ponovo galopira na konju, nalazi se pre svega u mašti jedne političarke, koja  kao samoproklamovana članice Antife, veruje da se države i njenih snage može očekivati svako zlo“, ističe minhenski dnevnik.

Ništa manje kritičan nije ni Frankfurter Allgemeiene Zeitung, koji se pita gde žive Saskia Esken i potpredsednica Bundestaga Claudia Roth, koje se žalila na „rasističke strukture i mreže, naročito u okviru državne administracije“. Ovaj list ocenjuje da političari koriste „preteranu opštu sumnju prema desetinama hiljada državnih službenika, čak i prema osnovnom poretku“.

Regionalni list Ludwigsburger Kreiszeitung ističe da „Nemačka nije Amerika, gde je rasizam u policiji svakodnevan i ponekad smrtonosan“.

‘Da, rasizam postoji’ 

„Postoje sigurno i individualne desničarske tendencije i nesrazmerne akcije službenika. I sigurno ima pripadnika policije, koji ne bi trebalo njoj da pripadaju. Ali sa 320.000 policajaca u Nemačkoj, to nije ni čudno“, ističe list i dodaje da „Esken drma osnovno poverenje u policiju“ te da mora da iznese konkretne dokaze za svoje tvrdnje.

Nasuprot tome, Schwaebische Zeitung otvoreno kaže: „Da, postoji rasizam u policiji“.

Ovaj dnevnik iz Ravensburga to objašnjava time da je policija u najboljem slučaju ogledalo društva u kojem radi, „a u društvu je rasizam mnogo više svakodnevan nego što bi mnogi ljudi hteli da priznaju“.

„Za one koji nisu beli, diskriminacija je deo svakodnevice. Jednostavno to se ne može prenebregnuti. Jer stereotipi pomažu da svet brže uredimo, ali ove podele su uvek upitne. Policija naročito mora da se suoči sa ovim… Stalno bavljenje ljudima sa margine društva dovodi do rizika da se čitave grupe svrstavaju u istu kategoriju“, ističe list i dodaje da je neophodno da društvo i politika poštuju policiju da bi „policija bila u stanju da svoj zadatak ispunjava demokratično, sa malo presuda i da se uvek iznova preispituje“.

Spisateljica Jagoda Marinić u redovnoj kolumni za Sueddeutsche Zeitung podseća, međutim, da niko u nemačkim bezbednosnim službama dosad nije kažnjen zbog propusta koji su doveli do rasno podstaknutih ubistava ili zbog rasnog profilisanja. Ona pozdravlja to što je pokret „Black Lives Matter“ pokrenuo toliko ljudi u Nemačkoj, ali da bi sada konačno trebalo čuti šta ima da kaže najveće manjina u Nemačkoj, ona muslimanska.

‘Rasizam nije samo američki problem’

„Gde su demonstracije za žrtve NSU? U septembru 2006. zabeležene su u Kasselu velike demonstracije protiv nepoznatih ubica. Dve hiljade Turaka i njihovih porodica su sami prošetali gradom. Koliko god me solidarnost sa od policajca ubijenim Georgom Floydom dodiruje i uliva mi nadu za promene, toliko i žalim zbog ljudi koji su morali sami da marširaju. O tom napuštanju ljudi turskog porekla bi sada trebalo da se razgovara“, ističe ova u Nemačkoj poznata spisateljica i aktivistkinja, dodajući da „svako ko želi zaista da govori o rasizmu u Nemačkoj, mora u to uključiti i antimuslimanski rasizam“.

Marinić, koja je hrvatskih korena, ističe da je „sada vreme da se govori o rasizmu prema tamnoputima, o antisemitskom, antimuslimanskom, antiromskom i antislovenskom rasizmu i njihovim tradicijama u ovoj zemlji“.

Nemački šef diplomatije i funkcioner SPD-a Heiko Maas u razgovoru za tabloid Bild ističe da „ne smemo da se pretvaramo da je rasizam samo američki problem“.

„U Nemačkoj živi oko 30.000 desničarskih ekstremista. U našoj zemlji takođe ima rasističkih napada, tamnoputi ljudi su diskriminisani, Jevreji moraju da skidaju svoje kipe. Pre svega, moramo da počistimo ispred sopstvenih vrata. Rasizam ubija – ne samo u SAD“, rekao je Maas za Bild.

Levo orijentisani Tageszeitung ističe da ako deo nemačkog stanovništva ima rasističke stavove, zašto bi policajci bili imuni od toga.

‘Spomenik tamo gdje i pripada’

„Državni službenici nisu bolji ljudi. Među njima ima i glasača Alternative za Nemačku, kao i pristalica demokratskih partija. Oni su skloni nasilju, kao i pekari, trgovci ili novinari. Ukratko, njihov latentni rasizam se verovatno samo malo razlikuje od onog u opštoj populaciji“, ističe Tageszeitung.

To što su demonstranti u Engleskoj rušili spomenike britanskom trgovcu robova Edwardu Colstonu, a u SAD obezglavljivali Cristophera Columbusa, izazvalo je i reakciju nemačke štampe. Liberalni berlinski dnevni list Tagesspiegel smatra da je trgovac robovima sada na mestu koje zaslužuje.

„Većina Britanaca je tek sada saznala ko je Colston. Na kraju krajeva, trgovina robova teško da igra bilo kakvu ulogu u tome kako Britanija sebe sagledava – i to tek sada počinje da se menja. Umesto toga, nekadašnji trgovci robovima su doživljeni kao lokalni heroji i dobročinitelji“, ističe Tagesspiegel i dodaje da „uzimajući u obzir to, rušenje Colstonove statue bi moglo doneti dugo čekani preokret u britanskoj kulturi sećanja“. „Jer u stvari spomenik nije stajao radi sećanja, već radi zaborava. Stajao je radi ćutanja i relativizacije zločina protiv čovečnosti. Sada je (u vodi) u Bristolskoj luci. Baš tamo gde i pripada“.

S druge strane, levo orijentisani Frankfurter Rundschau se osvrće na antirasističke proteste održane prošle subote u većim nemačkim gradovima na kojima je bilo na desetine hiljada demonstranata, uprkos merama distanciranja zbog pandemije korona virusa. Ovaj list ističe da se tako nešto ne sme ponoviti te da prava na izražavanje i okupljanje podrazumevaju i obaveze.

Istraga mogućih tendencija

„I u njih spadaju ne samo prijavljivanje demonstracija, već i higijenska pravila u vreme korone. Bez obzira da li teoretičari zavere namerno na skupovima krše pravila o odstojanju ili demonstranti protiv desnice ne uspevaju da drže odstojanje jer je jednostavno prevelika gužva, to ne pravi nikakvu razliku“, ističe Frankfurter Rundschau ukazujući da to rizikuje živote ljudi.

Nuernberger Nachrichten ukazuje da ne sme biti dvostrukih aršina te da je „vlada pozdravila demonstracije protiv rasizma, a skeptična je prema korona-protestima“.

„Nedopustivo je tretirati proteste različito i to u zavisnosti koja je politička opcija bliža. Osnovno pravo na slobodu protestvovanja je elementarno i pripada svima. Trenutno je ograničeno zbog korone. Ali onda se ta pravila moraju za sve primenjivati i jednako kontrolisati, inače će biti ugrožena vladavina prava a pojačana polarizacija između većine, koja je saglasna sa korona-pravilima, i manjine koja dovodi u pitanje njihovu svrhu“, ističe Nuernberger Nachrichten.

Rasprava o rasizmu u policiji uticala je na to da sada nemačka savezna vlada hoće da istraži moguće rasističke tendencije u policiji. Kako je za dnevnik Welt rekao portparol Ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva pravde i unutrašnjih poslova „trenutno razvijaju koncept za studiju ’Rasno profilisanje’ u policiji“.

Pojedinačni slučajevi ili strukturni uzroci

„Termin ’rasno profilisanje’ odnosi se na to kada policija kontroliše ljude iskjučivo na osnovnu spoljnih karakteristika kao što je boja kože. Osnovni zakon (Ustav Nemačke) to zabranjuje. Svaka policijska provera mora da bude zasnovana na konkretnoj sumnji, ali mogu da postoje i preventivne provere kako bi se izbegla opasnost. Osim toga, svaka savezna pokrajina to različito reguliše u detalje“, navodi na svom poratlu prvi kanal nemačkog javnog medijskog servisa ARD.

Ovaj kanal prenosi da su opozicioni Zeleni tražili izradu naučne studije te da je poslanica Zelenih zadužena za unutrašnju politiku, Irene Mihalić, tražila da se u debati koriste pouzdani podaci i različiti načini razmatranja.

„Mora biti razjašnjeno dolazi li do rasizma u pojedinačnim slučajevima ili postoji strukturni uzroci za rasizam“, rekla je u jutarnjem programu ARD-a Mihalić, koja je počela da radi u policiji 1993. godine, znatno pre svoje političke karijere.

Ova opoziciona poslanica u Bundestagu traži i formiranje kancelarije policijskog ombudsmana, koji bi imao ulogu osobe za kontakt sa građanina, ali i sa policajcima. Prema njenom mišljenju, ova  kancelarija bi mogla da doprinese poboljšanju „pogrešne kulture u policiji“, prenosi ARD.

Izvor: Al Jazeera