Njemački mediji: Zbog korone ipak i kočnica za slučaj opasnosti

Odluka nemačke savezne kancelarke Angele Merkel i premijera 16 nemačkih pokrajina da pokrajinske i lokalne vlasti preuzmu određivanje daljeg ublažavanje antikorona mera, ali da „kočnica za slučaj opasnosti“ bude aktivirana čim u nekom gradu ili okrugu na sedmodnevnom nivou broj novoinficiranih pređe 50 na 100.000 stanovnika, izazvala je oprečne komentare nemačke štampe.

Frankfurter Allgemaeine Zeitung ocenjuje da će sada u Nemačkoj da se primenjuje model borbe koji je u Švedskoj postojao od početka.

„Mnogo više nego prethodnih sedmica, borba protiv pandemije i u Nemačkoj postaje pitanje odgovornosti samih građana. Na kraju, ko će da kontroliše da li su se zapravo srele samo osobe iz jednog, dva ili tri domaćinstva? Kada sve pokrajine pod strogim uslovima ponovo otvore sve prodavnice, ko će hteti da proverava da li se ’socijalna distanca’ održava i u pešačkoj zoni? Biće kontradikcija, nespremnosti i nedoslednosti“, ističe frankfurtski dnevnik i dodaje da „bilo da je u pitanju škola, vrtići, opera ili pivnica na otvorenom, ono što se računa više nije poslušnost državnom zaštitnom čekiću, već poštovanje prema riziku koji može da ugrozi živote“.

Neue Osnabruecker Zeitung primećuje da „polako dobijamo nazad delove našeg prethodnog života“, ali da je „sada na svakom od nas da ne prokockamo ovo ublažavanje te da nastavimo na pravilima u higijeni i držanju odstojanja“.

„Rast broja inficiranih i posledice koje s tim dolaze mogle bi da budu fatalne, kako ekonomski, tako i za društvenu koheziju“, ističe Neue Osnabruecker Zeitung.

Nelogičnosti u načinu ublažavanja mjera

Da u načinu ublažavanja mera ima i popriličnih nelogičnosti ukazuje prvi čovek berlinskog biroa hamburškog nedeljnika Spiegel Philipp Wittrock u komentaru pod naslovom „Vrtićka deca uskoro mogu u pivnice na otvorenom“. Opisujući koliko se raspravlja o ponovnom igranju utakmica Bundeslige te da se očekuje da uskoro budu otvorene velike prodavnice, restorani, pivnice na otvorenom i hoteli, Spiegel ironično ističe da je to „dobro, jer će sada mogućnost za zaposlenje imati mnogi među 3,7 miliona dece, koje uobičajeno idu u vrtiće ili produženi školski boravak“.

„Posle sedmica rastrzanosti između posla i porodice, Merkel i premijeri su suludo malo reči posvetii vrtićkoj deci i njihovim roditeljima o tome kako će ponovo početi sa radom vrtići. Četiri rečenice kancelarke na press konferenciji, a od toga jedna: ’Treba za to vremena’“, ističe Spiegel i dodaje da je na šest stranica odluke kancelarke i 16 premijera tek deset redova posvećno ovom pitanju. „Jedina konkretna perspektiva u dokumentu glasi deca, koje ove godine kreću u školu, trebalo bi pre letnjih odmora da ’još jednom’ odu u vrtić. Kako i kada bi trebalo pokrajine da pojasne“.

Komentator Spiegela ističe da ostaje „nada da će zaposleni u velikim radnjama, restoranima, pivnicama na otvorenom i hotelima hteti da objasne političarima da oni ne mogu da otvore, ako njihovu decu nema ko da čuva“.

S druge strane, Berliner Morgenpost ukazuje na komplikovane odnose između savezne vlade i pokrajina, to jest da su pokrajinski ministri insistirali na daljem ublažavanju mera „očigledno podstaknuti čežnjom ljudi za više slobode, ali i jasnim potrebama regionalne privrede“.

„Saveznoj kancelarki Merkel je ostala samo kočnica u slučaju opasnosti. Pokrajine moraju da osiguraju da u slučaju vrlo brzog skoka broja inficiranih ponovo primeni restriktivne mere… što u prve dve sedmice nećemo videti. Ovih dana premijeri imaju veliku moć, ali je i njihova odgovornost za celu Nemačku“, upozorava Berliner Morgenpost.

Njemački regionalizam

Berlinski dnevni list Tagesspiegel hvali nemački regionalizam, jer se virus „može neravnomerno širiti po zemlji“ te da „egzistencijalne intervencije u ekonomskom i javnom životu moraju da budu proporcionalne tome“.

„U više sedmica dugom teatru oko ’orgijskih diskusija o otvaranju’ društva i premijera koji su sve požurivali, kancelarka je imala glavnu ulogu. Njeno insistiranje da sve ima pod kontrolom i da se i po nekim manje hitnim temama mora primeniti pravilo sa saveznog nivoa, činilo se sve čudnije“, smatra Tagesspiegel.

Frankfurter Rundschau smatra da su „pokrajinski šefovi svojim soliranjem nasamarili kancelarku“.

„Merkel je poklekla pod pritiskom pokrajina. Njen autoritet bledi. Rivalitet između savezne i pokrajinskih vlasti preti da ugrozi sve što je postignuto u upravljanju krizom proteklih meseci, ali i poverenje građana u politiku“, ističe ovaj levo orijentisani dnevnik.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Berlinski Tageszeitung upozorava da bi „situacija mogla da bude poprilično haotična ukoliko novi talas infekcije prodre širom zemlje“ zbog raznolikih propisa koji su kao „flekavi tepih“.

„Nažalost, virus ne zna ništa o ’regionalnim posebnostima’ na kojima, primera radi, insistira premijer Saksonije Michael Kretschmer. Niti o ’Stepenastom planu’ Armina Lascheta. Niti o ’Bavarskom planu’ Markusa Soedera. Ukoliko dođe drugi talas, ponovo će sve oči biti uprte u pravcu Kancelarijata“, zaključuje Tageszeitung.

Od pojedinačnog ublažavanja mera strepi i list Heilbronner Stimme, koji smatra da bi  ograničenja trebalo da budu smanjivana „koordinisano, jer će u suprotnom građani da izgube ogromno poverenje koje su imali u politiku upravljanja krizom“.

Nasuprot tome, list Rheinpfalz iz industrijskog grada Ludwigshafen kritikama na račun regionalnog pristupa suprotstavlja se time da „niko još nije dao verodostojno objašnjenje zašto bi Meklenburg Prednja Pomeranija sa svoja 43 inficirana na 100.000 stanovnika trebalo da na isti način kao Bavarska primenjuje antikorona mere i njihovo ublažavanje“.

„Regioni su drugačije ugroženi. Šta je pogrešno u tome da različito reaguju“, pita se Rheinpfalz.

Greška ili ne?

Donetim novim merama nisu zadovoljni i ekonomski komentatori jer, izuzev nekoliko sitnica, ekonomija nije ni pomenuta. Ekonomski dnevnik Handelsblatt ističe da je „možda građanima bliže to što je vlada zauzeta letovanjima i Bundesligom“, ali da bi „sada kancelarka i premijeri trebalo da budućnost ekonomije postave za prioritet“.

„Sa pola radne snage dugoročno nećemo moći da finansiramo naš socijalni sistem i naše zdravstvo“, ističe Handelsblatt.

Tabloid Bild pod naslovom „Mere zatvaranja su bile džinovska greška“ prenosi, kako tvrdi, „najpametnije korona-skeptike koji kritikuju oštre mere“. Ovaj najtiražniji nemački dnevni list za svoje sagovornike navodi: „Oni su govorili i govore: Ne! Časni majstori svog posla, uvaženi i cenjeni. Imena od ranga i iznad svake sumnje na populizam. Oni su stajali i stoje protiv korona-struje – kao oni koji promišljaju, podsećaju i sumnjaju u krizu“.

„U Italiji je talas korone bio gori nego talas gripa, u Nemačkoj gori u manjoj meri. Sa zatvaranjem su savezne i pokrajinske vlasti napravile džinovsku grešku. Budući da je šteta iz dana u dan sve veća, trebalo bi sve zabrane momentalno ukinuti. Prazni fudbalski stadioni i poluprazni ugostiteljski objekti nikome ne koriste“, navodi Bild izjavu jednog od njih, dok drugi njihov sagovornik ocenjuje da je opasnost od drugog talasa samo jedna „fantazija“ i preporučuje: „Umesto pranja, ruke dezinfikovati. To je, na primer, u školama mnogo lakše primeniti“.

S druge strane, prema oceni minhenskog dnevnog lista Sueddeutsche Zeitung, držanje odstojanje od ljudi ostaće normalno duže vreme.

„Budući da se čini da većina to razume, neće ništa promeniti oni malobrojni, koju veruju da je Bill Gates platio za pravljenje virusa ili da država hoće sve da nas stavi pod jaram vakcina, a u njima verovatno i da nam ubrizga čip za praćenje“, ističe minhenski dnevnik i zaključuje izrekom da „krize ponekad na videlo iznesu najbolje u ljudima, ali nikako kod svih ljudi“.

Izvor: Al Jazeera