Kako je aplikacija za zabavu postala dio špijunske priče

Aplikacija TikTok postala je globalni fenomen (Reuters)
Aplikacija TikTok postala je globalni fenomen (Reuters)

Kada ste zadnji put kupili CD sa muzikom? Dvd ili Blu-Ray sa filmom? Ili čak – gramofonsku ploču?

Iako poslednjih godina vinilne ploče i gramofoni doživljavaju svoju “renesansu”, nema sumnje da je najveći broj korisnika u digitalnom svetu – servisi kao što su YouTube, Netflix, Spotify i ostale streaming usluge na Internetu privlače stotine miliona ljudi širom sveta. Takođe, promenio se i način distribucije medijskih sadržaja pa se sve češće nove numere, muzički spotovi i trejleri za nove filmove prvo pojavljuju – na društvenim mrežama.

Virtuelni život

Facebook je u početku bio samo mesto gde možete obaviti pokoji status, fotografiju ili komentar. Instagram je na svom početku bio aplikacija za uređivanje fotografija, dostupna samo na iOS uređajima. Danas, ove dve mreže imaju preko 2,5 milijardi korisnika, a nešto manje od 1,5 milijardi su “ulogovani” svakodnevno.

Snapchat, Twitter, Reddit, Pinterest, Badoo su daleko manje mreže, ali ipak imaju stotine miliona korisnika, a sadržaji sa njih često završavaju na Facebooku i Instagramu. Tu su i “specifične” mreže – npr. 500px za fotografe, Tinder za upoznavanje i Linked In za poslovne korisnike. Verovatno postoji i neka koja okuplja ribolovce

I jedna za ljubitelje automobila.

Za mnoge korisnike ceo Internet je jedna (ili nekoliko) društvenih mreža – na Facebooku možete gledati i čitati vesti, slušati muziku, ići u kupovinu, davati donacije, igrati igrice – pravi Internet u malom.

I samo je bilo pitanje vremena kada će muzička i filmska industrija ući u “social networking” vode, koristeći svoju najveću prednost – nepresušan izvor muzike i videa, što privlači najviše mlađu populaciju – koja je opet i najčešći korisnik društvenih mreža.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Novinarka Marija Stanković kaže da razne društvene mreže zaokupljaju sve više našeg vremena:

“Društvene mreže mogu biti izvor informacija, ali iste treba proveriti pre nego sto se nadju u ‘klasičnim’ medijima. Mislim da se društvene mreže same po sebi ne mogu smatrati medijem, ali mogu biti ‘produžena ruka’ već postojećih, registrovanih medija koji putem društvenih mreža dele informacije koje su već objavljene u određenom mediju, a nikako obrnuto”, kaže Stanković.

“Na društvenim mrežama i raznim aplikacijama, na žalost, provodimo mnogo vremena. Tako je delom zbog posla, informisanosti, a delom i zbog zabave, kontakata sa bliskim ljudima i slično. Naš život sve se više svodi na virtuelni svet, uz pomoć aplikacija plaćamo račune, naručujemo proizvode, unosimo podsetnike i radne obaveze, broj koraka ili kalorija, tako da je čovek današnjice u velikoj meri zavisan od društvenih mreža i aplikacija.  Kažem, na žalost, jer često sebe podredimo stvarima koje treba da budu podredjene nama. Naravno, sve je to individualno i svaka čast onima koji umereno koriste sve pogodnosti IT industrije”,  dodaje Stanković.

Sa ovim se slaže i novinarka Slađana Tasić:

“Društvene mreže su toliko prisutne u našim životima da su za veliki broj ljudi postale glavno sredstvo informisanja. Za razliku od novinara i medija, koji imaju kodeks ponašanja i pravila rada, te proveravaju informacije i izvore, na mrežama toga nema – bilo ko može objaviti bilo šta bez ikakvih ograničenja. Ovo postaje naročito očigledno u vreme izbora i političkih kampanja, gde se veliku deo informacija objavljuje bez ikakve provere i odgovornosti”, navodi Tasić.

Ja te pjesmom zovem…

Aplikacija TikTok je lansirana 2017. godine i za veoma kratko vreme je postala jedna od najpopularnijih aplikacija. U Kini postoji njena “sestrinska” verzija pod imenom Douyin.

Princip rada obe aplikacije je isti: objavite kratak video, najčešće sa muzikom. U prvo vreme je većina video klipova bila sa plesom uz omiljenu pesmu ili “pevanje na playback” (lip sync). A onda je Tik Tok postao globalni fenomen.

2018. godine ByteDance, kompanija iz Hong Konga koja stoji iza TikToka i Douyina, kupila je aplikaciju Musica.ly. Na ovaj način, TikTok postaje dostupan u SAD-u i Evropi, a broj korisnika počinje da raste vrtoglavom brzinom – uskoro postaje najviše preuzimana aplikacija u SAD-u, i na iOS i na Android platformi. Do sada su TikTok i Douyin preuzete preko milijardu puta, a u 2018. i 2019. godini bile su najpreuzimanije aplikacije na iOS App Store prodavnici.

Većina stručnih medija rangira TikTok kao sedmu najpopularniju aplikaciju u celoj deceniji od 2010. do 2019. godine. Stotine miliona korisnika svakodnevno kači video klipove gde peva, igra, ili ne radi ništa posebno, a broj pregleda se meri u milijardama. I tu nastaje problem.

007 iz smartphonea

Sredinom 2019. godine obaveštajna zajednica u SAD-u je izrazila zabrinutost zbog masovnog korišćenja TikToka, navodeći da aplikacija može biti korištena za prikupljanje podataka o građanima Sjedinjenih Država. Posebno je naglašeno da je u pitanju kineska aplikacija, sa serverima u Kini (ali i širom sveta).

Ipak, ono što je najviše zabrinulo nadležne je da Douyin, kao aplikacija koja se koristi u Kini, mora da podleže strogim kineskim zakonima o sadržajima u aplikaciji. Takođe, po ovom zakonu, kineske vlasti mogu pristupati podacima o korišćenju aplikacije (ovo važi i za sve ostale aplikacije na svim smartfonima u Kini).

Da nije u pitanju samo puko nagađanje, ispostavilo se u decembru, kada su Mornarica SAD-a i Kopnena vojska (NAVY / US Army) zvanično zabranile svim svojim pripadnicima korišćenje TikToka, navodeći “ozbiljne bezbednosne rizike”. I Agencija za obezbeđenje transporta (TSA) je takođe zabranila korišćenje ove aplikacije za sve zaposlene.

Republikanski senator Josh Hawley je otišao i korak dalje: “TikTok prati sve što napišete, vašu lokaciju, vaše pretrage… i sve to šalje u Kinu. Donećemo propis o zabrani TikToka”, napisao je Hauli na svom Twitter nalogu.

Dejan Nikolić, IT stručnjak, kaže da je posredi i trgovinski rat Kine i SAD-a:

“ByteDance, kompanija koja stoji iza TikToka, ima vrednost procenjenu na preko sto milijardi dolara, a mnogi je zovu i ‘Facebookom iz Kine’. Naravno da se vlastima SAD-a ne dopada da takva aplikacija bude na milionima uređaja njihovih građana. Tu su i ogromne zarade od oglasa i reklama (ad-revenue). Takođe, TikTok je direktna konkurencija Facebooku, američkoj kompaniji, koja iako ogromna, već duže vreme beleži stagnaciju novih korisnika u svetu”, navodi Nikolić.

Smartphonei ‘znaju sve o vama’

Nije potrebno posebno podsećati na brojne skandale Facebooka, Googlea i drugih tehnoloških divova, kada je stotine miliona korisničkih naloga bilo ugroženo, a na Internet procurelo mnoštvo ličnih podataka. Skandal sa kompanijom “Cambridge Analytica” je pokazao da ni same kompanije ne znaju kako se njihovi podaci – i podaci stotina miliona korisnika – tačno koriste od strane trećih kompanija.

Američki predsednik Donald Trump je kao jedan od najvećih uspeha svog mandata naveo sporazum sa Kinom u raznim oblastima.

Iako delimično zaključen, ovi pregovori i dalje traju, a sankcije SAD-a Kineskoj ekonomiji delimično su ukinute. Da li će i jedna aplikacija za zabavu uz muziku biti žrtva globalne politike i ekonomije, ostaje nam da vidimo.

Izvor: Al Jazeera 


Povezane

Početkom devedesetih, sa pojavom računara koji su imali više procesorske snage i memorije, pojavili su se i prvi muzički softveri

31 Dec 2019
Više iz rubrike TEME
POPULARNO