Branislava Podrumac, sopranistica koja ‘pjeva’ crtiće

'Neverovatno je kako se svet menja, i ono za šta su vam nekada trebali ozbiljni resursi, danas možete praktično i od kuće', kaže Podrumac   (Ustupljeno Al Jazeeri)
'Neverovatno je kako se svet menja, i ono za šta su vam nekada trebali ozbiljni resursi, danas možete praktično i od kuće', kaže Podrumac   (Ustupljeno Al Jazeeri)

Za odabrani krug firentinskih umetnika krajem XVI veka kompozitor Jakopo Peri (Jacopo Peri) komponovao je operu Dafne, a potom i operu Euridika koja je sačuvana do danas. Opera se ubrzo proširila izvan okvira dvorske publike i javno se izvodila. Od Firence, preko Venecije, Rima, Napulja do glavnih evropskih centara u kojima je dobijala nove obrise.

Za prvu srpsku operu smatra se delo Na uranku Stanislava Biničkog nastalo početkom XX veka, a za koje je libreto pisao Branislav Nušić.

Danas, pored maestralnih kompozicija i raskošnih glasova pevača, publika je očarana i bogatom scenografijom, igračima i specijalnim efektima. Sve je to jedan složen i veoma zahtevan produkcioni poduhvat za svaki teatar. Ipak, na kraju, kada se ugase reflektori, skinu kostimi i scenska šminka, ostaje umetnik i njego glas. Umeće i virtuoznosti koje pevač svojom nadarenošću i zanatskom veštinom daruje publika dugo pamti.

U danima kada su zatvorena vrata teatra, operska pevačica Branislava Podrumac odlučila je da svojim glasom oboji virtuelno nebo i putem youtubea donese popularne arije i numere iz Diznijevih crtanih filmova u naše domove. Pepeljuga, Mala sirena, Moana, Mulan, Meri Popins, Aladin samo su neki od junaka koje je svojim glasom oživela i približila prvo najmlađoj publici, a potom i svima koji jednim klikom zakorače u univerzum u kojem vlada muzika koja vraća u detinjstvo.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Branislava Podrumac je debitovala 2003. godine na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu naslovnom ulogom u operi Sestra Anđelika Đakoma Pučinija (Giacomo Puccini). Pored uloga u mnogim operama i mjuziklima održala je veliki broj koncerata i resitala. U svojim nastupima neguje i tradicionalnu i duhovnu muziku. Dobitnica je nagrade Udruženja muzičkih umjetnika Srbije – UMUS za najboljeg mladog umetnika.

Sopran Branislava Podrumac govori o svojim izvedbama popularnih numera, pedagoškom angažmanu i pevačkim počecima.

  • Pažnju šire javnosti ste privukli pevajući numere iz popularnih Diznijevih crtanih filmova. Vaši snimci na društvenim mrežama broje hiljade pregleda. Zbog čega ste se odlučili za ovaj repertoar?

Prvi klip sam podelila samo na svojoj privatnoj Facebook stranici, kao neki ventil sebi i potporu svojim drugarima i njihovoj deci. Tada još nismo imali pojma šta nas čeka, samo su crne slutnje dolazile od prijatelja iz Italije. To je imalo dobar odziv, sramežljivo su krenule i prve “porudžbine” i tako je to krenulo. Zarekla sam se da ću istrajat do kraja, pa valjda neće ovo još toliko dugo (ponestaje mi repertoara)!

  • Koju numeru iz Diznijevih crtanih filmova najviše volite da pevate?

To zavisi od trenutka i raspoloženja, ali kao i numere za filmove iz serijala o Jamesu Bondu, i Dizni koristi neku magičnu formulu da sve njihove muzičke numere budu instant prepoznatljive i pevljive, bez obzira na period u kome su nastale.

  • Da li mislite da se preko video klipova mladima može približiti opera i time stvoriti i nova publika?

Statistike i analize pokazuju da je nakon početnog ushićenja interesovanje za trenutno dostupne besplatne online sadržaje, koji čine sam vrhunac umetničkog stvaralaštva, opalo drastično. Upravo mi je stigla poruka od jedne mame čija je trogodišnja devojčica izjavila kako je lepa i da lepo peva – kao ja. Ovo mi, naravno, laska i imponuje kao ženi koja je svetla pozornice naglo zamenila onom tinjalicom iz frižidera u ovo vreme socijalnog distanciranja. A iz videa koji mi je ta mama poslala pokazalo se da devojčica ume da peva. Taman da sam inspirisala samo nju, od mene je dosta.   

  • Sa orkestrom Beogradske filharmonije izveli ste muzičku priču o Hariju Poteru (Harry Potter) koju je napisao američki kompozitor muzike John Williams. Kako su reagovala deca u publici i koliko je zahtevno baviti se pedagoškim radom i edukacijom najmlađih? 

Baš kao što se priča o Hariju Poteru pretvorila u sagu sa više nastavaka, takva je bila i moja saradnja sa Beogradskom filharmonjom na ovom projektu. Ovu edukativnu svitu kroz koju ja kao narator upoznajem malu publiku sa orkestrom i instrumentima na poznatim muzičkim primerima i temama iz Harija Potera, prvi put smo izveli još 2006. godine. To smo iskustvo unapredili i ponovili i 2016, a vrhunac je bilo izvođenje u prepunoj sali Kolarca početkom 2018. godine. Odziv publike je bio toliki da je iznenadio i same organizatore, sećam se da je pred sam početak neko ušao u moju garderobu dok sam oblačila kostim Harija Potera i iscrtavala čuvenu munju na čelu i rekao mi “nemoj da se iznenadiš i uplašiš kada izađeš na scenu, sve je krcato, vrata sale su otvorena i mnogi slušaju i iz hodnika!”.

  • Kako su izgledali vaši pevački počeci i kada ste shvatili da tim pozivom želite da se bavite?

Odrasla sam u malenom mestu Darda, pored Osijeka (Hrvatska), gde je mogućnost da se sretnem sa operom bila zaista minimalna. Od malena sam igrala folklor, pevala u lokalnoj crkvi i po raznim mesnim manifestacijama i proslavama, kao što su to radili i moj tata, teta, deda Sreto – čuveni baranjski harmonkaš, a onda sam sa nekih dvanaest godina na televiziji gledala dokumentarac o Mariji Kalas (Maria Callas), i čvrsto odlučila da tom vrstom pevanja želim i ja da se bavim. Već sa četrnaest godina sam napustila svoj dom, da bih školovala svoj glas u Beogradu.

  • Posle osnovnih studija solo pevanje ste usavršavali u Beču i Hagu. Koje su razlike u edukativnom pristupu pevaču u inostranstvu u odnosu na Beograd?

To su bili majstorski kursevi u trajanju od po 15-ak dana, nedovoljno da se donosi neki ozbiljniji sud, ali ne mislim da ima preterano razlika. U zemljama Evropske unije je pedagozima zabranjeno da dodiruju učenike, što je nekada neophodno da bi mladi pevač “osvestio dah” i upoznao se sa svojim “instrumentom” i njegovom mehanikom.

Mislim da je konstantno usavršavanje i rad na sebi veoma važan, tako sam ja iskoristila ovu priliku da, između ostalog, učestvujem u besplatnom online mastercllasu fantastičnog pedagoga Olge Makarine, soprana Metropoliten opere. Neverovatno je kako se svet menja, i ono za šta su vam nekada trebali ozbiljni resursi, danas možete praktično i od kuće.     

  • Sa kojim izazovima se suočavaju operski pevači danas?

Ogromna je konkurencija i veliki broj izvrsnih pevača iz celog sveta, koji se bore za svoje mesto na operskim scenama kojih je čini se nekako sve manje. Sa druge strane produkcije su sve zahtevnije, tako da se poznavanje literature i besprokorna vokalna tehnika nekako već podrazumevaju, a na to se još traže i zavidne glumačke, pa i plesačke sposobnosti, privlačan izgled na sceni, i još svašta nešto… Mladim talentima bez iskustva je jako teško da se probiju, a da pri tom ne sagore i budu iskorišteni samo za par produkcija.    

Izvor: Al Jazeera 


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO