Listajući medije: Brojni Francuzi odlučili da tuže vladu

Traženje krivca preko sudova više liči na želju da se kazne političari, nego da se popravi sistem, tvrdi Le Figaro (Reuters)
Traženje krivca preko sudova više liči na želju da se kazne političari, nego da se popravi sistem, tvrdi Le Figaro (Reuters)

Očekujući ukidanje zabrane kretanja dalje od 100 kilometara od mesta stanovanja i definitivni izlazak iz vanrednog zdravstvenog stanja zbog zaraze koja je odnela više od 28.000 života, brojni Francuzi rešili su da tuže vladu.

“Posle zdravstvene krize – pretnje pravosuđem”, glasi naslov u pariskom dnevniku Le Figaro koji ovoj temi posvećuje tri udarne strane. Kolekitvi, udruženja i pojedinci “svi biraju pravosudne procedure umjesto političke borbe da bi ukazali da je vlada loše vladala situacijom u vreme epidemije što govori o gubljenju ugleda naših političara”, konstatuje list.

Podnesena je ukupno 71 tužba, istina, pred Sudom pravde Republike, u čijem veću zaseda 15 sudija i 12 poslanika i senatora. Ovaj sud – podseća Le Figaro – osnovan je 1993. godine, a zbog nezavršenih afera i politički podobnih presuda, ima kontroverznu reputaciju.

Premijer prvi na udaru 

“(Te su tužbe) Damoklov mač iznad glave skoro svih članova vlade. Nijednog ministra nije mimioišao gnev građana koji podnose tužbe bilo udruženi u grupe, bilo kao pojedinci, sa advokatom ili bez njega. Najviše tužbi podneto je protiv premijera Edouarda Philippea”.

Pored premijera, građani su podneli najveći broj tužbi protiv ministarke zdravlja Agnes Buzyn, koja je u februaru podnela ostavku da bi se kandidovala na lokalnim izborima, da bi zatim polovinom marta u jeku epidemije javno priznala da je jođ od decembra znala da korona virus ozbiljno preti Francuskoj i da je o tome obavestila premijera u januaru ali da on ništa nije preduzeo.

Uz ovo, Buzyn je u isto vreme pred novinarima tokom februara i marta izjavljivala upravo obrnuto – za Francusku nema opasnosti.

“(Agnes Buzyn) i njen naslednik na mestu ministra zdravlja Olivier Veran ‘dele’ 29 tužbi koje su protiv njih podnela tri lekara i studenti dežurni na glasačkim mestima u toku prvog kruga lokalnih izbora (održanih u jeku epidemije). Reč je uglavnom o ljudima koji su se zarazili tokom izbora ili o članovima porodica onih koji su se tada zarazili i zatim preminuli”, izveštava Le Figaro.

‘Big Brother kontroliše ispite’

Ministarku pravosuđa Nicole Belloubet tužila je grupa od oko pedesetak zatvorenika navodeći da nisu imali elementarne sanitarne uslove da se zaštite od zaraze. Ministra unutrašnjih poslova tužio je jedan policijski sindikat i nekoliko policajaca pojedinačno.

Komentator Le Figaroa podseća da odgovornost nije isto što i krivica i da traženje krivca preko sudova više liči na želju da se kazne političari i “skinu glave” nego da se popravi funkcionisanje sistema.

Tužbi ima na sve strane u ovo skoro pa post-korona vreme u Francuskoj.

Studentski sindikat u Lilleu podneo je administrativnom sudu tužbu zbog toga što je ovdašnji univerzitet odobrio profesorima da koriste program nadgledanja studenata preko interneta, a da pri tom nije tražena ničija saglasnost, niti se zna kako će biti upotrebljeni prikupljeni podaci, izveštava nedeljnik Marianne u tekstu naslovljenom “Big Brother kontroliše na ispitima”. 

Neke škole i univerziteti u Francuskoj pribegli su sistemu održavanja ispita na daljinu. Studenti kao Emerick kojeg je susreo reporter nedeljnika Marianne polažu od kuće.

Praćenje i kontrola kao zaštita

“Dvadesetčetiri časa uoči ispita Emerick instalira kriptovani program koji će biti aktiviran sutra ujutru kada će se njegov kompjuter blokirati, kamera početi da snima i fotografiše njegovu ličnu kartu da bi se utvrdio identitet studenta. Ispit konačno počinje i traje dva sata. Od tog trenutka web-kamera počinje da snima kandidata i njegovu okolinu svakih deset sekundi kako bi se proverilo da student ne upotrebljava nijednu mašinu ili dokumete i da bi se detektovao eventualno neki sumnjivi pokret”.

Ukoliko je nešto sumnjivo detektovano, pali se narandžasto svetlo upozorenja koje aktivira algoritam. Po proceduri tu se završava rad veštačke inteligencije i neko od nadležnih proverava zatim snimljeni material da bi se videlo šta se zaista dogodilo.

Održavanje ispita pod elektronskim nadzorom međutim nije legalno. Prema opštem pravilniku EU-a o ličnim podacima, član 9 precizira da je obrada “biometrijskih podataka u cilju identifikacije pojedinca” – zabranjena.

Francuzi izgleda nisu ubeđeni da praćenje i kontrola treba da ih štite od zaraze korona virusom, naročito od “drugog talasa” za koji neki ovdašnji stručnjaci tvrde da ga neće ni biti, a drugi stručnjaci opet da će skoro sigurno biti uskoro, iako “ne treba paničiti”.

Dnevnik Ouest-France u tekstu naslovljenom “Nisu svi za aplikacije telefonskog praćenja” podseća da je Evropska komisija preporučila zemljama članicama: “Aplikacije za praćenje treba isključivo dobrovoljno da se instaliraju, treba da budu privremen, transparentne, bezbedne  i da upotrebljavaju podatke kao anonimne”.

Špijunaža zaposlenih

“Uspeh ovih aplikacija zavisi od više faktora – pre svega od toga da li će je građani masovno instalirati. Kina i Turska su zakonom obavezali građane da to učine”, piše Ouest-France i dodaje da u Francuskoj skoro četvrtina stanovništva uopšte nema pametne telefone.

“Konačno, efikasnost aplikacije za telefonsko praćenje zavisi od toga šta urade zdravstvene vlasti. Detektovati – to je jedna stvar, a druga je efikasno testirati građane i imati kapacitete za izolaciju onih koji su zaraženi”, zaključuje ovaj dnevnik.

Pariski dnevnik Le Monde takođe izveštava o špijunaži  – prodavac nameštaja Ikea za Francusku naći će se pred prvostepenim krivičnim sudom jer je “uspostavila sistem špijunaže svojih zaposlenih, među kojima su i članovi sindikata”. 

Pred sudijama suda u Versaillesu odgovaraće 15 najviših rukovodilaca firme Ikea za Francusku među kojima i dvojica bivših generalnih direktora.

Le Monde prenosi, na osnovu nalaza istražne sudije, da se njima stavlja na teret instaliranje programa za špijuniranje ne samo zaposlenih i kandidata za zaposlenje već i klijenata koji su se “usudili da se žale”. Ovaj sistem praćenja i kontrole uspostavljen je pre desetak godina navodno u cilju sprečavanja krađa i zloupotrebe.

Adel Amara, član sindikata zaposlenih u firmi Ikea u gradu Frankonville prvi je otkrio šta se dešava kada je 2012. pokrenuo opšti štrajk kako bi im firma poznata po niskim zaradama – povećala plate. Ubrzo će biti otpušten.

Rat protiv Ikee

Amara kreće u pravi rat protiv džina Ikee kada, odlazeći sa sobom odnosi kopije informatičkih fajlova iz špijunske mreže podataka koju je razvilo ovo preduzeće. Tu se mogu videti i najsitniji privatni detalji iz života nekih zaposlenih.

“Amara je među onima koji su bili meta praćenja – na jednom zatvorenom sastanku Ikee za Francusku 2012. godine preporučuje se sprovođenje diskretne i detaljne istrage o njemu kako bi se definisalo od čega živi i trgovanje ili nasilje kojem je možda pribegavao. Na to Abdel Amara početkom 2012. godine podnosi tužbu, a aferu otkrivaju Okovani patak i Mediapart. U nevolji, šef službe obezbeđenja Ikee za Francusku (za sve prodavnice Ikea u zemlji) odbija odgovornost i prenosi je na rukovodstvo grupe. Neka dokumenta nestaju. Rukovodioci Ikea za Francusku negiraju da imaju bilo kakvu odgovornost za ono što se dešavalo, ali njihova linija odbrane puca tokom istražnog postupka i skoro čitavo rukovodstvo naći će se na sudu”, izveštava Le Monde.

O istoj aferi izveštava i sajt Mediapart koji citira advokata Sofiana Hakikia zadovoljnog što je istražni postupak završio kako je očekivao njegov klijent Adel Amar – odlukom da se pokrene proces pred sudom.

“Oduševljen sam već pri samoj pomisli da će čelnici jednog tako usavršenog sistema šijunaže morati da polože račune. Nadamo se da će sankcije biti primerene i protiv firme Ikea i protiv lica koja su taj sistem špijunaže pokrenula”.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO