Može li vakcina postati društveno vlasništvo?

Sanofi je svjetski lider u proizvodnji vakcina i treća farmaceutska grupa po finansijskoj snazi u svijetu (EPA)
Sanofi je svjetski lider u proizvodnji vakcina i treća farmaceutska grupa po finansijskoj snazi u svijetu (EPA)

Izjavivši da će SAD imati prednost u snabdevanju vakcinom protiv korona virusa, Paul Hudson, direktor francuske farmaceutske grupe Sanofi, podsetio je svet da ljudsko zdravlje ostaje roba kao i svaka druga, čak i u situaciji kada je zaraza u toku, a preminulih se broje u stotinama hiljada.

„Američka Vlada ima pravo da bude prva kojoj će biti isporučene vakcine jer je prva u njih investirala preuzimajući rizik. Biće tako jer su SAD prve investirale pokušavajući da zaštite svoje stanovništvo kako bi pokrenuli ekonomiju“, rekao je.

Ova izjava još je jednom potvrdila je da se interes akcionara nalazi ispred interesa da se sačuva zdravlje ljudi.

U francuskoj javnosti Hudsonova najava da će SAD imati pravo preče kupovine vakcine izazvala je veliko uzbuđenje.

Socijalistička partija Francuske ovim povodom otvoreno je kritikovala neoliberalni ekonomski sistem koji počiva na načelu da se tržište samo organizuje bez ikakve regulacije države: „(Ovaj) sistem je takav da zarada uvek pripada privatnicima, a gubici ili investicije sistematski se prebacuju na kolektivni napor Francuza“.

Observatorija za transprentnost politike lekova poručila je povodom Hadsonove izjave: „Ovo nije ništa drugo do – ucena kako bi se dobila finansijska pomoć iz javnog budžeta“.

Da li se vlada stvarno ljuti ili se samo pravi ? – pitali su se brojni francuski analitičari. Da li je stvarno moguće da vlada nije znala da je američka vlada iz svoje strateške rezerve namenjen zdravstvenim krizama izdvojila 226 miliona dolara u istraživanja grupe Sanofi? Tim pre što je Serge Weinberg, predsednik upravnog odbora Sanofi, lični predsednikov prijatelj i zaštitnik koji ga je 2008. godine preporučio za zaposlenje u Rotschild banci.

Državni novac za privatnu industriju

Sanofi je svetski lider u proizvodnji vakcina i treća farmaceutska grupa po finansijskoj snazi u svetu. Ova grupa nastala je spajanjem dve velika javna farmaceutska preduzeća u Francuskoj. Svoj razvoj duguje francuskom javnom zdravstvenom osiguranju i državnoj agenciji za lekove.

Francuska država zbog istraživačke delatnosti oslobađa Sanofi poreza u visini od oko 150 miliona evra godišnje. Uz to Sanofi dobija i državne subvencije za naučna istraživanja.

Kada je o ovom novcu reč nema međutim govora da Francuska može da ima neka posebna prava „jer je preuzela rizik“ kako je to Paul Hudson rekao za SAD.

Na snazi je sistem po kome građani plaćaju prvi put za lek ili vakcinu tako što se od njihovog novca finansiraju subvencije farmaceutskim grupama za naučno istraživanje. Drugi put građani plaćaju kada vlasnik patenta dobija isplatu od javnog zdravstvenog osiguranja.

Francuski naučnici sa zavišću gledaju u susednu Nemačku. Kada je vlasnik privatne nemačke laboratorije CureVac hteo da proda svoju vakcinalnu tehnologiju SAD, Evropska komisija odmah je našla 80 miliona evra da bi ta tehnologija ostala u Evropi.

Ta suma je deset puta veća od novca koji francuska država godišnje odvoji za Nacionalnu agenciju za istraživanja (ANR). „Kako da se ne osećamo poniženima?“, pitao je javno Bruno Canard, direktor nacionalnog centra za naučna ostraživanja (CNRS).

Već godinama sve francuske vlade vode politiku prepuštanja zdravstva privatnom sektoru uključujući tu i medicinska istraživanja. Budžeti za državne laboratorije i bolnice sve su manji.

Državne laboratorije i istraživački institute prinuđeni su da traže od privatnih grupa da ih finansiraju. Tako privatne farmaceutske grupe kao Sanofi, daju novac državnim institutima i  bolnicama kako bi ovi sprovodili istraživanja pod njihovim nadzorom. Od rezultata tih istraživanja profit izvlače naravno samo privatne grupe. To je postalo normalno, iako je reč o parazitiranju privatnog sektora nad javnim i zapravo izvlačenju novca građana iz javnog sektora u privatne firme.

U jeku pandemije krajem aprila Sanofi je svojim akcionarima podelio dividende u visini od skoro četiri milijarde evra što je rekordni iznos od kada je ova farmceutska grupa stvorena. To je izazvalo protest sindikata zaposlenih koji smatraju da je taj novac trebalo investirati u istraživanja vakcina i lekova protiv korona virusa.

Strategija po mjeri dioničara

Ceo svet očekuje da bude pronađena vakcina protiv korona virusa.

Otvoreno je za sada pitanje da li će jedna farmaceutska grupa moći da dobije ekskluzivno pravo da izvlači dobit od otkrića vakcine i zarađuje kolosalne sume dok je polovina sveta u ekonomskoj krizi.

Patrik Biecheler, ekspert za farmaceutsku industriju, rekao je u intervjuu za radio Europe1 da će „velika petorka“ džinova farmaceutske industrije u svakom slučaju biti „dobitnik“, čak i ukoliko bi neka manja ekipa pronašla vakcinu. Nju bi prosto progutale velike grupe otkupivši je kako se to obično dešava u sličnim situacijama. Profit od vakcine na kraju bi tako završio u džepovima akcionara.

„Ili zarađujemo na zdravlju ljudi ili smatramo da je prvi cilj farmaceutske industrije da spašava živote“, zaključuje Biecheler i podseća da se isto pitanje postavilo u vezi sa vakcinom protiv bolesti SIDA.

Tieri Bodin, koordinator sindikata CGT u grupi Sanofi, smatra da je vreme za menjanje logike. „Sanofi bi trebalo da prestane da izvlači profit iz ove krize i da dozvoli slobodan pristup patentima kako bi se našao lek (za korona virus). Više nego ikada ranije postavlja se sada pitanje podruštvljavanja farmaceutske industrije“, rekao je ovaj sindikalni funkcioner.

Vakcine kao opšte dobro

Na nedavno održanoj generalnoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije (WHO) izglasana je rezolucija kojom se podržava „hitno ukidanje prepreka“ za „opšti, brz i ravnopravan pristup“ vakcinama i za dobrovoljno ustupanje patenta za njih. Ova formulacija naišla je na osudu SAD koja je u njoj videla „loš signal pronalazačima“. Što se tiče farmaceutske industrije ona tvrdi da su patenti nužni da bi isplatili visoke troškove medicinskih istraživanja i prozivodnje.

Čuje se sve više glasova u prilog ideji da vakcine postanu opšte, svetsko dobro, besplatne za sve ljude i oslobođene zakona tržišta.

Pored nevladinih organizacija kao što je Oxfam, na to su u aprilu, između ostalih, pozvali i francuski predsednik Macron i nemačka kancelarka Merkel. Sa njima se slaže i Francis Collins, direktor glavnog državog zdravstvenog instituta u SAD (NIH).

Kineski predsednik Jinping izjavio je da će kineska vakcina kada bude razvijena biti opšte dobro dok zapadni mediji postavljaju pitanje da li je ovo najavljeno dobročinstvo „s predumišljajem“ radi širenja kineske zone uticaja i interesa.

Većina francuskih stručnjaka koji se ovih dana oglašavaju i tumače „aferu Sanofi“ kaže da sve zavisi od toga ko će pobediti u trci za vakcinom. Postoje dva glavna krupna finansijera. Prvi je američko Ministarstvo zdravlja koje finansira istraživanja Moderna Therapeutics i Sanofi.

Ako ova ekipa pobedi, male su mogućnosti da se dobrovoljno odreknu prava na patente.

Druga grupa je CEPI – međunarodna koalicija (Coalition for Epidemic Preparedness Innovations) bazirana u Norveškoj koja ima rezervu od 680 miliona dolara. Finansiraju je države, NVO i filantropske organizacije Fondacija Bill i Melinda Gates. Ako bi ova grupa pobedila u trci za vakcinom postoji mogućnost da se napravi neka pogodba oko patenata i prava na „intelektualnu svojinu“.

Više inicijativa pokrenuto je kako bi se ublažila primena  principa „prava na intelektualnu svojinu“ u slučaju vakcine protiv korona virusa. Neke države mogle bi da aktiviraju odrednicu iz ugovora Svetske trgovinske organizacije kojom se daje mogućnost državama da ne poštuju pravila o intelektualnoj svojini u „ekstremno hitnoj situaciji“.

Stručnjaci za međunarodno pravo međutim upozoravaju da su se u prošlosti zemlje u razvoju koje su aktivirale ovu odrednicu uglavnom našle pod prtiskom zemalja – vlasnika patenata, naročito SAD.

Daleko je vreme kada je amerčki naučnik Jonas Salk 1953. godine doneo odluku da se odrekne prava na patent za vakcinu protiv poliomielitisa u ime odbrane čovečanstva.

„Možemo li da imamo patent za sunce?“, upitao je tada začuđene novinare obrazlažući svoju odluku.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Hoće li dolazak ljeta i toplije vrijeme oslabiti korona virus i spriječiti njegovo širenje? Je li ublažavanje restriktivnih mjera pravovremeno? Prijeti li nam drugi val zaraze i može li biti slabijeg intenziteta? Kada očekivati vakcinu protiv COVID-19 i je li ona jedina solucija za povratak stanju prije pandemije? U Kontekstu na ova i druga pitanja […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO