Francuski mediji: Najpotrebniji su nam oni koji su najmanje plaćeni

Istok zemlje i pariška oblast imaju još uvijek visoku stopu zaraznosti (EPA)
Istok zemlje i pariška oblast imaju još uvijek visoku stopu zaraznosti (EPA)

Francuska Vlada najavila je da izlazak iz vanrednog zdravstvenog stanja počinje 11. maja, da će biti postupan, region po region u zavisnosti od epidemiološkog stanja na terenu. Broj novih obolelih opada, ali preminulih ima oko 25 hiljada kada se saberu podaci iz bolnica, domova za starije građane i socijalnih ustanova.

Objavljena je karta Francuske u bojama od crvene preko žute i narandžaste. Istok zemlje i pariska oblast imaju još uvek visoku stopu zaraznosti. To znači da će obdaništa i škole nižeg ranga od gimnazije prvo biti otvoreni na zapadu zemlje i delu juga gde gotovo da više nema zaraze, dok će đaci na istoku zemlje krenuti u školu kasnije.

Direktori škola i lokalne vlasti su pred rebusom: Kako organizovati nastavu tako da budu ispoštovane sve zdravstvene mere. Biće potrebno da se prepolovi broj đaka u razredima, svi će morati da nose maske, šta sa nastavnicima koji imaju dijabetičare u užoj porodici, šta ako su đaci prenosioci vrusa bez simptoma, treba li verovati testovima ako se zna da u trećini slučajeva ne daju tačan rezultat…

Nastava van škola

„A zašto ne bismo držali nastavu napolju?“, pita pariski Le Monde u naslovu teksta posvećenom temi koja zaokuplja sve Francuze: kako ostaviti decu u obdaništima i školama i biti siguran da su bezbedni. Bez dece u školama – roditelji neće moći da se vrate na posao i počnu da rade.

„Zašto bismo stavili decu u učionice počev od 11. maja? Deca i nastavnici bili su tokom dva meseca zatvoreni. Većina od 16 miliona dece i roditelja i oko milion njihovih nastavnika i učitelja, ne želi da se vrati u zatvorene učionice.“

List konstatuje da većina komuna u Francuskoj raspolaže fubalskim igralištima, travnjacima i slično. Dakle? „To bi pomoglo da se zaštite i deca i nastavnici i porodice. Boravak na vazduhu smanjuje šanse da se zaraza prenese kapljičnim putem. To bi takođe ojačalo imunitet dece i nastavnika, što je korisno u period epidemije“. Neki francuski poslanici već su podržali ovu ideju.

Reporter Le Mondea želeo je da sazna kako mere zabrane kretanja siromašni penzioneri – nekadašnji radnici na privremenom radu u Francuskoj iz bivših francuskih kolonija – uglavnom zemalja Magreba i zapadne Afrike. Starost je mnoge nepredviđeno zatekla u Francuskoj, usamljene i sa malom penzijom. Oni koji imaju sreće našli su mesto u nekom od posebnih domova u kojima imaju sobicu i drugove sličnih sudbina.

U jednom foajeu u Lionu, reporter Le Mondea nailazi na Sadoka (81), zidara u penziji poreklom iz Tunisa. On kaže da je srećan što je na istom spratu kao i njegovi prijatelji uprkos zabrani kretanja i sastajanja. „Dani su dugi, iako ima i radio i televiziju umesto društva“.

U trećem foajeu u pregrađu Vilurban – Ahmed , star 84 godine – Tunižanin takođe, deli petosoban stan sa još trojicom Alžiraca. „Zbijamo šale i tako…“, kaže Ahmed. Zabrana kretanja ipak predstavlja veliki udar za ovog penzionera, nekadašnjeg majstora za radijatore. Moral nije lako održati na visini. Ahmed kaže da ima problem sa penzijskom administracijom sa kojom sada u vanrednim uslovima ništa ne može da reši. „Normalno bih trebalo svakog meseca da dobijem hiljadu evra, ali zbog mog problema sa administracijom dobijam samo 750 evra penzije. Platim sobu 350 evra, a sve što mi ostane šaljem porodici u zemlju (Tunis)“.

„Ovi stari ljudi su slabog zdravlja, već zakazani pregledi kod lekara su im odgođeni, a samoća povećava njihovu psihičku i fizičku iscrpljenost“, kaže Monsef Labidi, bivši direktor udruženja Ajem Zamen koje pomaže ostarelim i siromašnim imigrantima.

Vječito daleko od kuće

Rišar Žanen, direktor foajea Aralis, objašnjava reporterima kako je organizovao da se penzionerima donose paketi sa obrocima, podelio mobilne telefone onima koji ih nemaju. Svi se plaše da korona virus ne uđe među stanare. Šta ako se razbole i preminu ovde? U ovim uslovima ne bi mogli da budu sahranjeni tamo gde žele – „kod kuće“ – u zemlji u kojoj su rođeni.

„Ostati u Francuskoj bez mogućnosti da se vrate u svoju zemlju za ove stare značilo bi da ostaju u egzilu zauvek“, objašnjava Munira Bšir, direktorka lionskog humanitarnog udruženja Patio des Aînés.

„Obećali su sebi da će se vratiti jednog dana ali su taj povratak uvek pomerali za posle. Pre ove epidemije smrt je na izvestan značila povratak. Smrt u ovim uslovima pandemije i nemogućnost povratka, makar u kovčegu, za ove stare imigrante značila bi potpunu usamljenost, kao da su proterani“ , objašnjava Monsef Labidi.

Pandemija je sve svima poremetila. U intrevjuu pariskom dnevniku Le Figaro američki milijarder Bil Gejts ne šalje preterano utešnu poruku: „Nećemo se vratiti na normalan život još bar za dve godine“, kaže on. Dodaje da je u prvoj fazi moguće uz pomoć testova uspostaviti sistem mera koje će sprečiti eksponencijalno širenje virusa kakvo smo videli u početku.

„Neće biti međutim moguć povratak u normalno stanje jer su ljudi izmenili ponašanje iz straha da se ne zaraze. Čak i da vlade to dozvole oni se neće vratiti na stadione sve dok ne bude dokazano da terapije ili vakcina potpuno otklanjaju opasnost od smrti zbog zaraze“, rekao je Bil Gejts.

Upitan šta misli o onima koji ga optužuju za koristoljublje, Gejts tvrdi da je njegova podrška proizvodnji vakcina potpuno dobrotvornog karaktera i da je on sada potpuno posvećen isključivo borbi protiv korona virusa.

„Naša fondacija služi da daje novac, da spašava živote, mi ne zarađujemo na našim projektima“, rekao je on. „Mi smo u mogućnosti da oborimo cenu na primer polio-vakcine jer garantujemo da ćemo kupiti velike količine u višegodišnjem periodu. To omogućava kompanijama kojima dajemo tu garanciju da sagrade fabrike čiji će proizvodi imati zagarantovanu prodaju“, objašnjava Gejts i dodaje: „Ukoliko te investicije donesu profit – one u celini ide u našu fondaciju i to nam daje novac za iskorenjivanje malarije i polio. Nisam više poslovni čovek ako biti poslovni čovek znači maksimalno uvećavati profit.“

„Smatram da je čudno da ljudi žele da eksploatišu ovu epidemiju kako bi promovisali svoje ideje. Za vreme ove pandemije nije bilo prekida snabdevanja tržišta medicinskim proizvodima. Kina je danas najpouzdaniji snabdevač medicinskim proizvodima naročito u poređenju sa zapadnim zemljama koje nisu tako brzo odgovorile na krizu (…) Ova kriza ne treba da služi širenju ksenofobije“, kaže Bil Gejts u intervjuu pariskom listu Le Figaro.

Bez tradicionalnih povorki

Sa ovim bi se teško složili francuski građani čija je zemlja teško pogođena epidemijom pre svega zbog nemogućnosti da na vreme nabave maske i testove od kineskih i drugih azijskih proizvođača koji su zasuti porudžbinama. U Francuskoj praznik rada 1. maj, zbog pandemije nije obeležen tradicionalnim povorkama na ulicama, već preko putem društvenih mreža.

Ekonomska kriza izazvana pandemijom, kao da je dala novu energiju francuskim sindikatima koji su obeležavanje praznika rada na društvenim mrežama posvetili temi „Što će biti posle 11. maja kada počinje postupno ukidanje vanrednog zdravstvenog stanja“. U izjavama većine sindikalnih vođa povodom praznika rada naglašava se da je pandemija pokazala „granice neoliberalnog modela“ globalnog tržišta.

Pariski dnevnik L’Humanite prenosi izjavu Filipa Martineza, generalnog sekretara najvećeg francuskog sindikata da je pandemija korona-virusa primorala vlast da preispita svoju politiku prema zaposlenima u javnom zdravstvu koji su mesecima pre početka pandemije tražili da se njihov rad prizna i bude adekvatno plaćen. „Vidimo sada da naši zahtevi imaju veliki odjek. Pokrenuli smo zajedno sa 16 udruženja početkom aprila peticiju ‘Svet posle’ i skupili smo 150 hiljada potpisa. U njoj su veoma konkretni zahetvi za relokalizaciju proizvodnje, solidarnost, poresku reformu, odnos prema čovekovoj okolini“, rekao je Martinez.

I francuski predsednik Makron, čija politika je izuzetno neoliberalno orijentisana, koji je u martu priznao da ne može zdravstvo da se podredi tržišnim zakonima, sada je poručio građanima preko svog naloga na Tviteru da je međunarodni praznik radnika prilika za njega da oda počast „radu zahvaljujući kome francuska nacija uspeva da se održi“.

Pravo je čudo da jedan izarazito neoliberalno opredeljeni predsednik kao što je Makron, koji je smanjivao socijalna davanja, a povećavao olakšice krupnoj industriji, sada govori isto što i levičarski ekonomisti kao recimo Dominik Plion (Dominique Plihon), profesor Univerziteta Pariz XIII koji u nedeljniku Humanite dimanche ocenjuje da nas je „ova kriza podsetila na važnost rada“.

„Ova kriza je pokazala da ima zanimanja koja su važnija za društvo od drugih zanimanja. Ispostavilo se da su ta najvažnija zanimanja ona koja su najmanje plaćena, najmanje priznata i vrednovana: medicinske sestre, bolničari, čistači, kasirke, nastavnici… Dakle oni koji su nam najpotrebniji da bismo preživeli su oni isti koje političke i ekonomske elite najviše obezvređuju. To je neoliberalni paradoks“, kaže profesor Plian.

„Oni koji vuku društvo napred po Makronu i neoliberalnoj eliti bili su rukovodioci velikih grupa, trejderi, konsultanti, reklamne firme … drugim rečima svi oni koji društvu prodaju beskorisne ili čak štetne stvari“, dodaje on uz optimistički zaključak: „Dolazi do osvešćivanja šta je to koristan rad. To je nešto zdravo za društvo. To vraća ugled radu. To je način da se odgovori poslodavcima koji sada pokušavaju da uvedu duže radno vreme i ukinu godišnje odmore“.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO