Francuski mediji: Oživljavanje privrede i predsjednik koji se kaje

Sedmica je u Francuskoj počela ublažavanjem restriktivnih mjera vezanih za pandemiju korona virusa (EPA)
Sedmica je u Francuskoj počela ublažavanjem restriktivnih mjera vezanih za pandemiju korona virusa (EPA)

Sedmica je u Francuskoj počela ublažavanjem restriktivnih mera vezanih za pandemiju, otvaranjem obdaništa i škola u “zelenoj” zoni zemlje, u kojoj je zaraznost minimalna, a bolnički kapaciteti zadovoljavajući.

U četvrtak su obdaništa i koledži (đaci od 10 do 14 godina) otvoreni i u široj pariskoj oblasti, koja je i dalje u crvenoj zoni. Razlog je očigledno nužnost da se pokrene privreda u ovoj gusto naseljenoj oblasti od oko 12 miliona stanovnika. Svi mediji govore o privikavanju na “novu normalu” i sili pravila koje su mališani morali da nauče već prvog dana.

Uest Frans (Ouest France), kao i svi drugi dnevni listovi, prenosi iz male komune Persi an Normandi, na severu zemlje, gde je 99 od 187 đaka predškolskog i školskog uzrasta pošlo u školu. Prema direktivama Ministarstva prosvete, prednost su imali đaci sa teškoćama u učenju, deca sa hendikepom i deca medicinskog osoblja ili roditelja sa zanimanjima od posebnog interesa za funkcionisanje društva.

Prvi dani su prošli u objašnjavanju, naročito najmlađima, kakva su pravila, čija je lista dugačka. U dvorištu škole, na primer, svako treba da uđe u jedan unapred označeni krug i ne treba da prelazi u krug svog drugara.

Neke škole su najmlađima podelile crteže da bi lakše shvatili pravila. Recimo, na jednom je devojčica koje se podigla na prste da poljubi dečaka. Preko ovog crteža stavljen je debeli crveni znak X, što znači – zabranjeno.

Mnogi roditelji su prokomentarisali u medijima i na društvenim mrežama da im je sve ovo dosta mučno i pitaju se da li je korisno i kakve će posledice imati na decu. Oglašavaju se i psihijatri koji, imaju, naravno, raznorazna mišljenja.

Karikaturista u Uest Frans sažeo je brojne nedoumice u crtež na kome mališani sede u razredu sa maskama i vizirima od pleksigalasa pred isto tako opremljenom učiteljicom. “Učiteljice, meni se piški”, kaže jedan od njih sa podignutom rukom. Učiteljica na to razvija dugačku papirnu “harmoniku” sa pravilima i kaže: “Dobro, čekaj da vidimo šta kaže procedura…”

Djeca sa simptomima Kavasakijeve bolesti

Merama postupnog otvaranja škola, saobraćaja i proizvodnje, Francuska još nije izašla iz vanrednog zdravstvenog stanja, ali je napravila bar jedan korak. Prvi bilans nije tako loš: sa izuzetkom turističkog sektora, barova i restorana, industrija je proradila sa 75 odsto kapaciteta.

Ovaj manje-više dobar početak pomutila je jedna veoma loša vest iz Marseillea, gde je u pedijatrijskoj bolnici preminulo devetogodišnje dete sa simptomima takozvane Kavasakijeve bolesti. Serumski nalazi su pokazali prisustvo antitela na korona virus, što potvrđuje da je ranije bilo zaraženo. BFM-tv prenela je u petak da u Francuskoj trenutno ima 135 slučajeva, od kojih je većina iz pariske oblasti, a dvadesetak iz departmana Alp-Maritime, na jugoistoku zemlje.

Pariski Figaro (Le Figaro) izvestio je da je, pozivajući se na zvanične podatke zdravstvenih vlasti, od utorka do petka desetoro dece primljeno u bolnice sa simptomima Kavasakijeve bolesti.

Damian Maskre, lekar-novinar dnevnika Figaro, kaže da je Kavasakijeva bolest retka i da se njeni simptomi obično pojavljuju posle virusne infekcije. Simptomi su veliki umor, višednevna temperatura iznad 38 stepeni, ganglioni i izbijanje crvenih prišteva, u najvećem broju slučajeva kod odojčadi i sasvim male dece, piše medicinski hroničar Figara.

Dodaje da deca koja su u poslednje vreme primljena u bolnicu imaju nešto drugačije simptome – probleme sa varenjem, srčanu isuficijenciju, oticanje ruku i nogu. Takođe, sada se ovi “skoro slični” simptomi Kavasakijeve bolesti pojavljuju kod dece starije nego što je to uobičajeno koja imaju od pet do 18 godina, izveštava Figaro pozivajući se na Aleksandra Beloa, iz Instituta za medicinska istraživanja.

Damien Bone, načelnik  pedijatrije iz pariske bolnice Neker, izjavio je za Figaro da, zbog različith simptoma, bolest koju se poslednje vreme konstatuju kod dece može da se naziva Kavasakijeva bolest u vezi sa korona virusom, jer “simptomi bolesti nisu isti”, ali je “mehanizam bolesti isti”.

List izveštava da pedijatri prate epidemiološku situaciju u SAD-u, Italiji, Velikoj Britaniji i Belgiji. U New Yorku je pre nedelju dana prijavljeno 85 slučajeva, od kojih je njih troje preminulo. U Velikoj Britaniji registrovano je 100 slučajeva, od kojih je preminulo jedno dete od 14 godina. Kao dečak u Francuskoj, većina bolesne dece bila je zaražena korona virusom mesec dana pre nego što su se manifestovali simptomi Kavasakijeve bolesti.

Najavljena reforma strategije na čekanju

Statistike s kraja sedmice kažu da je oko 27.000 ljudi preminulo od korona virusa, ali se i dalje smanjuje broj novoprimljenih u odelenja reanimacije, pa potpuno iscrpljeno medicinsko osoblje može koliko-toliko da odahne. Njihovi sindikati vraćaju na sto pitanje povećanja plata i povećanje broja lekara i sestara u državnim bolnicama, kojima od 2009. godine, u skladu sa tada donetim zakonom, upravljaju menadžeri, dajući menadžerske direktove lekarima, koje glase bukvalno “10 minuta po pacijentu – ne više” i slično. Lekari traže da se sa ovom politikom prestane.

Poslednjih dana poslali su više javnih pisama Vladi i predsedniku  EmmanueluMacronu, kojeg su podsetili šta je obećao početkom marta, kada je došao u parisku državnu kliniku “Pitie Salpetrier”, videvši da se sanitarna katatsrofa obrušava na zemlju: “Velika greška činjena je ‘do sada’: ne mogu svi sektori da budu podređeni tržišnim zakonima – pre svega sektor zdravstva”, rekao je predsednik tada.

Prošla su dva meseca i medicinski radnici su zapretili da će ponovo stupiti u štrajk. U petak je predsednik Macron iznenadio javnost – potpuno nenajavljen došao je opet u bolnicu “Pitie Salpetrier”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Dnevnik Monde (Le Monde) prenosi da ga je profesor doktor Dominik Tabi dočekao rečima: “Gospodine predsedniče, ljudima ste dali veliku nadu i povratak na staro sada neće biti prihvaćen.”

Sažeo je tako teškoće o kojima su njegove kolege govorile tokom brojnih sastanaka. “Treba zaustaviti osiromašivanje medicinskog osoblja”, uzvratio je šef države, vraćajući se na reformu zdravstva pokrenutu pre dve godine.

“Nema sumnje da smo napravili grešku kada smo [pre dve godine] najavili [strategiju reforme]… jer ona nije imala dovoljno smisla i širine i nije vodila računa o stanju u kome se bolnice nalaze”, prenosi Mond reči predsednika Macrona upućene lekarima.

U nedvosmisleno pokajničkom tonu, predsednik je dodao: “Bio sam ubeđen da smo krenuli da menjamo stvari i ovo je vrlo surovo za mene samog što moram da kažem – to bi bila super – strategija  da je mogla da bude sprovedena deset godina ranije.”

Ima, naravno, i dobrih vesti. Jedna od njih je da su Francuzi još od ponedeljka pohrilili kod frizera. Posle dva meseca, mnogi – i žene i muškarci – došli su osedeli, sa predugačkom kosom. Reporter Uest Frans intervjuisao je frizerku Marinu Bulo iz grada Rennesa, koja je samo u jednom danu zakazala dolaske za 250 klijenata.

Mediji su izvestili da frizeri imaju ovih dana 140 odsto više rezervacija nego u isto vreme prošle godine. Radnje su pripremljene kako bi klijenti bili na propisanoj udaljenosti, a da bi sve bilo jasno na podu su, kao u školama, nacrtani krugovi – kao u igri “školice”. Ako ste u jednom polju, ne možete da pređete u drugo dok vam frizer ne kaže. Na ulazu – dezinfekcija ruku. Sve se, naravno, srećno završava na kasi, ali u Francuskoj – zemlji elegancije – svi uslovi se prihvataju – samo da se izađe iz stanja dvomesečne zapuštenosti. Naročito ako ste imali pramenove.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO