Marš ‘Besmrtnog puka’ preseljen u virtuelni prostor

Maršu 'Besmrtnog puka' građani su imali priliku da se pridruže na balkonima (EPA)
Maršu 'Besmrtnog puka' građani su imali priliku da se pridruže na balkonima (EPA)

Rusija je po prvi put obeležila Dan pobede bez velikih skupova i svečanosti, ali uz impresivan show na moskovskom nebu i koncerte za veterane. Uz obavezno distanciranje.

Marš “Besmrtnog puka”, tokom kojeg učesnici nose fotografije članova svojih porodica iz ratnih vremena, ovoga puta je održan u virtuelnom izdanju. Građani su imali priliku da mu se pridruže na balkonima, a odatle se moglo pratiti i vatromet.

U znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Rusiji planiraju veliku proslavu malo kasnije, nakon prolaska pandemije. To podrazumeva i održavanje tradicionalne parade na moskovskom Crvenom trgu uz hiljade vojnika i stotine vrsta vojne tehnike.

Za razliku od susedne Belorusije, gde je (uprkos brojnim apelima na poštovanje karantinskih mera) velika parada ipak održana na zahtev predsednika Aleksandra Lukašenka, ruske vlasti nisu preuzele dodatni rizik u jeku pandemije. I to se može objasniti ne samo zdravstvenom krizom, već i padom rejtinga Vladimira Putina na najniži nivo od dolaska na vlast pre 20 godina, mada u Kremlju to ne žele da priznaju.   

Posmatrači veruju da je jedan od glavnih motiva Lukašenkove odluke da održi, kako kažu, “paradu za vreme kuge”, njegova želja da izazove emocije od strane ruskih patriotskih krugova kao deo svoje predsedničke kampanje. Jednako je važan spoljnopolitički motiv, drugim rečima, Lukašenkova želja da malo “nauči pameti” Vladimira Putina. Odnosi Minska s Kremljom poslednjih meseci su se dodatno pogoršali zbog političkih i ekonomskih nesuglasica, mada Belorusija još uvek važi za najbližeg ruskog “saveznika”.

Politički događaj za koji ne štedi novac

Pobeda u Velikom otadžbinskom ratu 1945. godine je ideološka podloga ne samo Lukašenkovog, već i Putinovog režima. U nedostatku ozbiljnih dostignuća u postsovjetskom periodu, svi pokušaji ruskih i beloruskih vlasti da izrade neku vrstu ideologije su zapravo propali. Stoga je Dan pobede 9. maja, kada se odaje priznanje za 27 miliona poginulih sovjetskih građana (među kojima je veliki broj Rusa i Belorusa), najznačajniji domaći i spoljnopolitički događaj za koji, posebno u Rusiji, ne štede novac i administrativni uticaj.

Veličanje podviga vojnika i naroda, u suštini, dopunjava veličanje sadašnjeg političkog sistema, uz najširu medijsku kampanju.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Za Putina je obeležavanje 75. godišnice od kraja Drugog svetskog rata trebalo biti povod ne samo za novu poruku o “nepobedivosti” Rusije (ova poruka se svetu redovno šalje i drugim prilikama). U političkom smislu ova godina je veoma značajna za Vladimira Putina, koji se priprema za ostanak na vlasti posle isteka njegovog mandata 2024. godine. U tu svrhu, veruju gotovo svi ruski politikolozi, Kremlj je pokrenuo hitnu ustavnu reformu i zakazao za april “narodno glasanje” (kao neku vrstu referenduma). U uspeh ovog glasanja skoro niko nije ni sumnjao, a za 9. maj se očekivalo pravo vojno-političko slavlje.

Međutim, korona virus je korigovao planove ruskih vlasti. “Narodno glasanje” odgođeno je za neodređeno vreme, a njegov rezultat više nije tako jasan. U svom nastupu ruski predsednik nije direktno pomenuo pandemiju, ali je prilično jasno da ovo pitanje ga zaokuplja, jer se radi o jednom od najvećih izazova od dolaska na vlast pre 20 godina. Kombinacija različitih negativnih faktora, kao što su širenje opasne bolesti, pad životnog standarda, rast cena i rizik gubitka posla, ugrožava plan Krеmlja za brzo i nesmetano produženje Putinovog “mandata”.

Mobilizacija zdravstvenog sistema 

Praznični televizijski program (ratni filmovi i pesme iz ratnog doba) poslednjih dana pomalo je zasjenio problem korona virusa i preopterećenosti zdravstvenog sisitema. Međutim, situacija je i dalje vrlo ozbiljna. Uprkos stalnim izveštajima vlade o uvođenju dodatnih bolničkih kreveta i izgradnji savremenih bolnica, nezavisni mediji svakodnevno izveštavaju o nedostatku lekara, medicinske opreme i zaštitnih sredstava.

U Moskvi, gde raste zabrinutost da li će bolnice izdržati navalu, mnoge je šokirala vest da je faktički počela mobilizacija starijih studenata medicinskih univerziteta. Kako pričaju za medije, rukovodstvo zahteva da počnu praksu u bolnicama namenjenim za zaražene pacijente, a zbog odbijanja takvog “dobrovoljnog” rada rizikuju da budu isključeni. Čak i uz platu od 100 hiljada rubalja (trenutno 1.250 evra) studenti ne žure s tarvom praksom, jer smatraju da nema dovoljno zaštitne opreme.

Ranije je objavljeno da će osoblje koje neposredno radi sa zaraženim pacijentima primati dodatno do 80 hiljada rubalja mesečno (oko hiljadu evra).

Peta pozicija na listi zaraženih zemalja

Rusija se poslednjih dana popela na peto mesto na svetskoj listi zemalja sa najviše zaraženih Covidom-19. Samo u poslednja 24 sata u zemlji je otkriveno 11.012 obolelih, čime se broj ukupnih infekcija porastao na 209.688. Od posledica korona virusa umrlo je 1.915 ljudi, saopštio je 10. maja ruski krizni štab.

Mere zabrane uvedene krajem marta ostaju na snazi, kao i stroge kazne zbog kršenja karantina. Rusi su i dalje je na plaćenom odsustvu, a većina moskovskih preduzeća je privremeno zatvorena. Popuštanje strogih mera se odgađa do daljeg, dok je režim samoizolacije produžen do 31. maja.

Od ponedeljka nošenje maski je obavezno, ostaje da se vidi hoće li ih biti dovoljno u moskovskim apotekama.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO