Internet iz svemira

'Najveće tehnološke kompanije rade na omogućavanju pristupa internetu na delovima planete gde nikad nije bio dostupan', piše autor

Da li se sećate kada ste prvi put povezali svoj računar na internet? Ako pripadate starijoj generaciji, sigurno se sećate povezivanja na telefonski priključak i ogromnih računa za internet, koji je bio veoma (veoma) spor. Ako pripadate još starijoj generaciji, sigurno znate šta je to BBS, koji ste koristili u tekstualnom modu, sa ponekom slikom.

Internet i World Wide Web su za poslednjih tridesetak godina prešli put od nekoliko svetlosnih godina i ono o čemu se ranih 1990-ih samo maštalo ili je pripadalo svetu naučne fantastike danas je svakodnevnica. I više od toga.

Razmjena podataka bez materijalnih medija

Iako danas internetu najviše pristupamo preko aplikacija, internet pretraživača (browsera) i raznih softverskih paketa, te ne moramo više svaki pojam da pretražujemo, internet je i danas veoma sličan svojim počecima, te i dalje koristi neke tehnologije i pravila rada.

Najveći deo ljudi pod internetom podrazumeva veb prezentacije tj. veb sajtove, a mlađe generacije pod internetom podrazumevaju većinom društvene mreže i aplikacije. No, sam internet je daleko stariji. Prvobitna ideja povezivanja računara nekom vrstom mreže za razmenu podataka i fajlova nastala je još 1960-ih na nekoliko univerziteta u SAD-u, a prvi oblik je počeo da dobija u projektu ARPANET američkog Ministarstva odbrane. Ovaj projekat je trebalo da poveže sve vojne baze vojske SAD-a, te da na jednom mestu budu dostupni podaci o svemu što vojska poseduje.

Osamdesetih godina sličan sistem usvajaju i univerziteti i naučna zajednica, te se formira National Science Network, koji je doneo revoluciju u naučnim istraživanjima, a prvi put su istraživači mogli da razmenjuju podatke bez korišćenja fizičkih medija – flopi diskova, kaseta itd. Krajem 80-ih dolazi do povezivanja te naučne računarske mreže i kompjuterskih sistema velikih korporacija, te dolazi do stvaranja prvih obrisa interneta kakvog danas znamo.

Svetsku računarsku mrežu (World Wide Web – WWW) stvorio je 1989. engleski naučnik Tim Berners-Li. On je stvorio prvi pretraživač interneta 1990, dok je radio na institutu CERN, a kasnije je taj softver bio dostupan i drugima. Takođe, stvoren je programski jezik HTML, koji je, uz URL tehnologiju, postao standard funkcionisanja resursa na internetu.

Umreženo selo

Korišćenje interneta u komercijalne, naučne i privatne svrhe je za samo par decenija promenilo način poslovanja, rada, učenja i zabave. Često se kaže da živimo u “dobu informacija”, te da je svet postao “globalno selo”.

Umrežavanje računara je bilo moguće još osamdesetih – tadašnji računari Commodore, Sinclair i Atari su mogli da razmenjuju podatke putem telefonske linije i (veoma sporih) modema. Kasnije stižu modem-kartice za PC računare koje su mogle da vas povežu na internet brzinom 56 kilobajta u sekundi, što je za to vreme bilo izuzetno brzo, barem za kućne korisnike. Internet se u to vreme uglavnom svodio na tekstualne veb prezentacije sa pokojom slikom, te elektronsku poštu. Popularni su bili i servisi za komunikaciju kao što su ICQ i Windows Messenger, preteče današnjih aplikacija za dopisivanje.

Na smeni milenijuma, oko 2000. godine, sve češći postaje ISDN i ADSL pristup internetu, koji će omogućiti novo doba korišćenja interneta – preuzimanje video i audiosadržaja, mp3 muzike i velike količine knjiga, slika i videoigara.

Današnji smartfoni i tableti u suštini koriste iste tehnologije i protokole na internetu, koji su, naravno, nekoliko generacija noviji i unapređeni. 4G mobilne mreže – i dolazeće 5G mreže – omogućile su da budemo na internetu bilo gde i bilo kada, a naši telefoni su postali džepni računari i digitalni pratioci.

Informatička (ne)jednakost

Iako je pristup internetu nešto što se gotovo podrazumeva, često zaboravljamo da veliki broj ljudi i dalje nije “na mreži”. Prema procenama UN-a, više od tri milijarde ljudi koristi internet, a od tog broja dve i po milijarde to čini svakodnevno. Ipak, samo približno 100 miliona ljudi iz najsiromašnijih zemalja ima pristup internetu. Iako je gotovo polovina čovečanstva umrežena, ostaje ona druga polovina, koja retko ili nikada ne koristi informacioni auto-put.

Da bi se takva situacija promenila u bliskoj budućnosti, najveće tehnološke kompanije – Google, Amazon, Microsoft, Tesla – rade na različitim projektima povezivanja na internet ruralnih i zabačenih zajednica, kao i omogućavanja interneta na delovima planete gde nikada nije bio dostupan – okeani, pustinje i tropske šume.

Internet gigant Google je čak formirao i posebno odeljenje nazvano “Project Loon”. Cilj je da korišćenjem velikih balona u stratosferi, na visinama od 18 do 25 kilometara, omoguće besplatan internet signal u zemljama koje nemaju razvijen internet pristup. Google se nada da će ovaj projekat pomoći većem korišćenju interneta, naročito u Africi i jugoistočnoj Aziji.

Programer i stručnjak za internet Davor Mitić kaže da je i na Balkanu potreban sličan projekat:

“Iako se generalno smatra da je u regionu korišćenje interneta na evropskom nivou, mi i dalje kaskamo kako u brzinama internet pristupa, tako i u kvalitetu. Oni koji igraju zahtevne igre ili gledaju 4K sadržaje znaju da često imaju problem sa kašnjenjem (lag ili ping), što je uslovljeno malom propusnom moći operatera. Ipak, u poslednjih godinu dana situacija se znatno popravila sve većim uvođenjem optičkih mreža do samih domova. U budućnosti bi trebalo poraditi na kvalitetnijem povezivanju seoskih sredina, kao i manjih opština”, navodi Mitić.

Pravo iz naučne fantastike

Najveći “skok” kada je reč o globalnom unapređenju pristupa internetu trenutno sprovodi kompanija SpaceX, sa svojim projektom “Star Link”.

Osnivač kompanije SpaceX (kao i kompanije Tesla) jeste milijarder i vizionar Ilon Mask, koji je za manje od decenije uspeo da pozicionira tu kompaniju kao gotovo jedinu privatnu kompaniju za letove u svemir. Zahvaljujući naprednim tehnologijama, SpaceX je uspeo da smanji troškove lansiranja satelita, snabdevanja Međunarodne svemirske stanice (ISS), kao i letova astronauta. I agencija NASA koristi mnoge tehnologije te kompanije, a za kraj maja je zakazan prvi let sa ljudskom posadom u revolucionarnoj kapsuli Crew Dragon.

Sistem “Star Link” je sastavljen od više od 100 satelita, koji će činiti “sazvežđe” oko naše planete i omogućiće pristup internetu sa gotovo svake tačke. U pitanju su mali sateliti (veličine veš-mašine) koji rade na tzv. K-u i K-a frekvencijama. Planirano je da do kraja ove godine budu lansirana 422 ta satelita, od kojih bi 417 trebalo da bude operativno. Oni će biti u orbiti 550 kilometara od Zemlje, a sami sateliti imaju i specijalnu boju kako ne bi reflektovali Sunčeve zrake i uticali na rad teleskopa i drugih uređaja na Zemlji.

Ti sateliti će pružati pristup internetu brzinama koje su slične današnjem 4G mobilnom standardu, ali će brzina varirati u zavisnosti od lokacije korisnika i tipa antene koji se koristi. Takođe, planirano je da u budućnosti deo tih satelita formira i novi sistem za navigaciju i kartografiju, sličan današnjem GPS-u.

Dejan Nikolić, veb dizajner i administrator, kaže da u narednih nekoliko godina možemo očekivati temeljne promene u radu interneta:

‘Vi već sada imate 5G standard, kojim možete ceo film u visokoj rezoluciji preuzeti za desetak sekundi, dok pijete kafu. Za par godina 5G će biti na većini telefona, čak i onim najjeftinijim, jer operateri žele što više korisnika. Kada sistemi kao što je Star Link zažive, moći će i da se koriste i u našem regionu, što će dovesti do povećanja konkurencije, a samim tim i boljih usluga”, navodi Nikolić.

Procene su da se količina digitalnih podataka u svetu povećava milion puta svakih deset godina. Na primer, popularni servis YouTube je na početku imao stotinjak videosnimaka, a danas se njihov broj izražava u milijardama.

Sledeći put kad postavite neku sliku ili video na omiljenu društvenu mrežu, preuzmete neku knjigu ili čitate vesti na omiljenom portalu, zapitajte se kakav bi naš svet bio bez interneta – i kakav bi bio vaš život bez “virtuelnih” prijatelja.

Izvor: Al Jazeera