Pozovi Trezor i traži svojih 100 eura

Sve bi bilo jednostavno samo da Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde sa svojim istomišljenicima iz opozicije nije kritikovao odluku Vlade Srbije da svim punoletnim građanima uplati po 100 evra na račun kao jednokratnu pomoć. Ali pošto su ocenili da nije ni racionalno ni pravično da i najimućniji i najsiromašniji dobiju istu količinu novca, sad će samo penzioneri i primaoci socijalne pomoći dobiti pomenutih 100 evra bezuslovno, a ostali će morati da se lično izjasne i kažu da li im je potreban novac. 

Ovako bi se nekako moglo shvatiti objašnjenje ministra finansija Siniše Malog zbog čega je Vlada Srbije promenila prvobitno najavljenu odluku na način koji će većinu građana Srbije naterati da traže tu pomoć. Naime, Mali je na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavio nove mere pomoći, uz Đilasa, pomenuo i Dragana Šolaka, predsednika Upravnog odbora Junajted grupe, u čijem sastavu su jedan od najvećih kablovskih operatera u regionu, kao i televizija N1, i tu je završio spisak kritičara prvobitne odluke. Pri čemu, valja pomenuti i da nije zabeleženo javno izjašnjavanje Šolaka o ovoj meri. 

No, svejedno, sad će svako od oko tri miliona građana koji nisu penzioneri i ne primaju socijalnu pomoć, morati da pozove određeni broj telefona ili da elektronskim putem kontaktira Upravu za trezor, da kaže da želi novac i ostavi četiri podatka koja je pomenuo Mali – ime i prezime, jedinstveni matični broj, broj lične karte, naziv banke u kojoj imaju ili će otvoriti račun.

Traženje novca kao predizborna anketa

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković za Al Jazeeru kaže da mu ova ideja da se građani prijave sa svim svojim podacima liči “na detektovanje biračkog tela, koje treba da pokaže ko je ko, ali i ko je dovoljno disciplinovan da traži pomoć pod tim uslovima”.

Na pitanje da li onda stoje ocene da ova podela novca uoči predstojećih izbora i neka vrsta marketinškog poteza u predizbornoj kampanji, Stojiljković odgovara potvrdno: “Kad u ovom trenutku kažete da nudite 100 evra svim punoletnim građanima, to je kao da zapravo poručujete –  svim biračima nudimo 100 evra”. 

Neki analitičari idu toliko daleko da upozoravaju da bi ovakvo prikupljanje podataka građana moglo da posluži vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci praktično kao neka vrsta predizborne ankete, ispipavanja pulsa javnog mnjenja. 

Prvobitna ideja, međutim, profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodragu Saviću nije, kako kaže, ličila na populizam i predizborni marketing.

“Ja sam to shvatio onako kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao – kao neko ohrabrenje građanima, da se pokaže da u ovom teškom trenutku država misli na sve građane. Ali to se, na žalost, izrodilo u neku situaciju koja nikome ne odgovara, a posebno građanima”, kaže Savić. 

Pojedini stručnjaci, međutim, ukazuju da način prikupljanja, korišćenja i zaštite podataka građana koji se budu javljali da prime 100 evra može biti problematičan.

“Za početak, doveden je u pitanje princip svrsishodnosti. Opštevažeći, elementarni standard u obradi ličnih podataka je taj da je obrada ličnih podataka dopuštena radi ostvarenja legitimne svrhe i samo u meri potrebnoj za ostvarenje te svrhe. Van toga obrada je nedopuštena. A u konkretnom slučaju sasvim je nejasno šta je zapravo svrha. Da se potvrdi ko želi ili ko ne želi da se koristi “pravom”? I zašto da se potvrdi? Objašnjenje Vlade da se na ovo odlučila zbog toga što su nekakvi tajkuni kritikovali prvobitno rešenje zvuči zaista neozbiljno”, kaže za Al Jazeeru Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. 

Moguća i zloupotreba podataka

“Ovakav ‘model’ obrade podataka dovodi u pitanje mogućnost primene nekih odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Primera radi, Zakon u Članu 23. izričito nalaže da je kada se podaci o ličnosti prikupljaju od lica na koga se odnose, rukovalac podacima dužan da u trenutku prikupljanja podataka tom licu pruži mnoštvo, dug niz informacija. Ovo je teško, tačnije, gotovo neostvarivo u okviru modela koji je Vlada zamislila. Slično vredi i za zakonske obaveze koje se tiču mera zaštite podataka, uključujući i kadrovske mere, odnosno kvalitete lica koja će prikupljati podatke. Ko su ta lica? Jesu li upoznata, kako zakon zahteva, sa standardima obrade podataka i njihove poverljivosti?”, pita Šabić.

On dodaje i da sve ovo ne znači da će biti zloupotrebe podataka, ali i da ne treba isključiti takvu mogućnost. 

“Nezavisno od ove akcije Vlade, praktično svakodnevno, ovakvi podaci se zloupotrebljavaju. Valjda najtrivijalniji primeri su kad se iskoriste, recimo, za pribavljanje brojeva za mobilne telefone i pravljenje velikih računa ali nisu retke ni ozbiljnije kombinacije koje mogu podrazumevati na primer, otvaranje računa, davanje garancija, pravljenje firmi, uzimanje kredita. Ne treba zaboraviti ni da je ne retko jedinstveni matični broj građana lozinka za ulazak u neke baze podataka koji se dalje mogu zloupotrebiti”, upozorava Šabić.

Uredbom je predviđeno da se ovi podaci u privremenom registru čuvaju godinu dana u skladu sa propisima o zaštiti podataka, a nakon toga da se brišu. Građanima je ostavljen rok od 15. maja do 5. juna da se prijave za ovu pomoć, a ministar Mali uverava da će im za to biti potrebno da odvoje samo minut svg vremena.  

Profesor Savić je skeptičan, ocenjujući da je čitava priča nepotrebno zakomplikovana. 

Poklon ili pozajmica s kamatom?

Pre nego što je definisan način podele pomoći od 100 evra svim punoletnim građanima, Fiskalni savet Srbije je jedino ovu meru ocenio negativno, procenjujući da će za njenu realizaciju biti potrebno oko 600 miliona evra. 

U ovoj instituciji su ocenili da je ova mera “ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i fiskalno neodgovorna, jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast”.

“Nejasan je bilo kakav smisao politike koja defakto znači da će država pokloniti građanima po 100 evra tako što će ih pre toga zadužiti za tih istih 100 evra, ali s kamatom”, naveo je Fiskalni savet u svojoj analizi i pozvao Vladu Srbije da odustane od ove mere.

“Moja iskustva sa call centrima i u redovnim okolnostima su dosta loša. A sad ćete imati oko tri i po miliona ljudi, od kojih će mnogi morati da zovu određeni broj telefona. Svejedno je da li će neko ručno zapisati njihove podatke ili će oni biti snimljeni. I te snimke opet neko treba da presluša, e-mailove neko treba da pregleda i da negde unese podatke. Da ne pominjem moguće probleme prilikom poziva – da li će neko razumljivo i razgovetno da kaže to što treba, da li će neko da unese sve te podatke kako treba?”, objašnjava Savić, dodajući da je bilo i drugih načina. 

“Za zaposlene u javnom sektoru država već ima podatke. Nema moj lični račun, ali ima račun fakulteta na kojem radim. Zna se koliko je zaposlenih na fakultetu, pa mogu da uplate toliko novca i posle fakultet uz platu uplati zaposlenima. I tako u svim javnim ustanovama. Slično su mogli i sa privatnim firmama. Ako su već i hteli da postave neki uslov, mogli su da traže da se prijave oni koji ne žele novac. Njih je svakako mnogo manje, od onih kojima treba pomoć”, kaže Savić.

Logika Siniše Malog

Siniša Mali je na pitanje da li bi bilo logičnije da se prijavljuju oni koji ne žele pomoć, rekao da mu to nije logično, uz zaključak da je njemu logičnije ono što je sam rekao – da se prijavljuju oni koji žele. Zbog čega je u ovom slučaju logičnije da se prijavljuju oni koji žele pomoć, dok su se samo koju nedelju ranije za meru tromesečnog moratorijuma na otplatu kredita, bankama prijavljivali građani koji ne žele tu vrstu pomoći, Mali nije objasnio, ostavši pri tome da su tajkuni kritikovali prvobitnu ideju.

Profesor Savić kaže da je i on od početka bio zagovornik ideje da to bude, pre svega, socijalna, a ne ekonomska mera. “Dakle, da ne dobiju svi isto, nego da se taj novac da najsiromašnijim građanima i to, ne po 100 evra, nego po nekoliko stotina evra, zavisno od stepena siromaštva”.

Istina, ministar finansija je objasnio da je cilj mere da se podstakne tražnja, da se novac iskoristi za kupovinu dobara i usluga kako bi se privreda Srbije pokrenula u što kraćem periodu. 

“Čak i ako ovu ovu odluku posmatramo kao ekonomsku meru, opet je na ovaj način njen efekat manji. Jer ako date 100 evra nekom bogatom čoveku, on to neće ni primetiti na računu, neće kupovati više nego do tad. Ali, ako umesto toga 200-300 evra date nekom ko radi za minimalac od 250 evra, a izdržava četvoročlanu porodicu, za njega je to ogoman novac, koji će svakako dobrim delom vratiti državi kroz plaćanje računa, kupovinu hrane i slično”, objašnjava Savić.

Nakon promene načina isplate pomoći i iz opozicije stižu drugačije poruke. Tako Đilas, koji je praktično označen kao “glavni krivac”, preko društvenih mreža Vučiću i Malom poručuje da će, ako zbog njega milioni ljudi treba da zovu da bi dobili novac, uzeti tih 100 evra, ali da očekuje od njih da vrate “prvobitnu odluku i da svi dobiju pare bez telefonskog poziva”. Siniša Kovačević iz Narodne stranke poziva građane da uzmu tih 100 evra, objašnjavajući da je to njihov novac, te da mogu da ga koriste kako smatraju prikladnim.

Isplata novca trebalo bi, kako je najavio Siniša Mali, da bude završena do 15. maja za penzionere, a mesec dana kasnije i za one koji se prijave. Koliko će ljudi raditi na sprovođenju te mere, koliko radnih sati će biti utrošeno (i plaćeno) za obradu podataka, verovatno se nikada neće saznati. Kakvi će biti ekonomski efekti ove mere, biće poznato verovatno tek u drugoj polovini godine. Politički efekti trebalo bi da se vide već na predstojećim izborima, čije se održavanje, posle aprilskog odlaganja, sada prognozira za leto.  

Izvor: Al Jazeera