Njemačka štampa: Ko hoće Švedsku, mogao bi da dobije Veliku Britaniju

Početak ublažavanja mera uvedenih pre više od mesec dana zbog pandemije novog korona virusa izazvalo je u nemačkim medijima popriličnu debatu u kojoj su se na udaru kritika našli, kako kancelarka Angela Merkel, koja nastoji da ublažavanje bude postepeno i oprezno, tako i premijeri 16 nemačkih pokrajina koji se ponekad utrkuju ko će pre da vrati neki segment života u normalu.

Spoljnopolitički urednik političkog magazina Spiegel Mathieu von Rohr u komentaru se osvrće na one u Nemačkoj koji smatraju da je u zemlji uveden „čvrsti lockdown“, pa se okreću ka primeru Švedske, tvrdeći da tamo situacija nije loša iako država stanovništvu nije nametala bilo kakve restrikcije. Autor ističe da ova teorija nije u potpunosti tačna.

„U Švedskoj je situacija relaksiranija, jer su restorani i škole otvoreni pod određenim uslovima, ali i tamo se apeluje na ljude da drže odstojanje. Nemačke mere su bliže Švedskoj nego Francuskoj“, ističe urednik Spiegela i dodaje da to pokazuju podaci korisnika mobilnih telefona.

Prema ovim podacima, broj ljudi na železničkim stanicama i u javnom prevozu je za trećinu manji u Švedskoj, upola manji u Nemačkoj, a u Italiji se smanjio za 85 odsto.

Život u vanrednom stanju

Ublažavanjem mera Nemačka ide u pravcu mera u Švedskoj. Ali spoljopolitički urednik Spiegela ukazuje da je još upitno koliko Švedskoj dobro ide sa njenim modelom, kao i da je Velika Britanija u početku krenula istim stopama, ali je posle morala da ga napusti uplašena dramatičnim skokom broja umrlih.

„Nemačka stoji negde između Švedske i Velike Britanije. Dokle god brojevi ostanu ohrabrujući, možemo da sanjamo o Švedskoj. Ako se one dramatično pogoršaju, možemo se naći u situaciji Velike Britanije ili Italije“, navodi Spiegel u tekstu pod naslovom „Ko hoće Švedsku, mogao bi da dobije Veliku Britaniju“.

Levo orijentisani dnevni list Tageszeitung u komentaru pod naslovom „Dugotrajna kriza“ ukazuje da bi kancelarka Merkel trebalo javnosti jasno da kaže da će biti drugo zatvaranje u kuće ukoliko broj inficiranih ponovo ode gore.

„Kancelarka u više navrata je istakla da ona neće drugo zatvaranje. Ali to će se dogoditi, verovatno i više puta. Bar je to aktuelno iskustvo Tajvana, Hong Konga, Singapura i Južne Koreje“, ističe komentator Tageszeitunga i dodaje da bi nemačka savezna vlada trebalo jasno da kaže da će kraj zabrane kontakata biti moguć ako nove infekcije budu zaustavljene, ali i da „čim broj infekcija ponovo skoči, mora da postoji spremnost da kontakti ponovo budu zabranjeni“.

To da ćemo još godinu dana i više morati da živimo u vanrednom stanju, kako ističe komentator ovog lista, zvuči odvratno.

Strah od povratka na početak

„Ali to je nova normalnost – sve dok vakcina ne bude pronađena. Upravo to bi i kancelarka trebalo da kaže“, zaključuje Tageszeitung.

Jedna od vodećih nemačkih virologa u političkom magazinu Spiegel kritikuje vladu zbog ublažavanja antikorona mera, upozoravajući na drugi talas infekcija.

„Ljudi sada vide da su neke mere ublažene i to im daje utisak da će uskoro moći da se vrate normalnom životu“, kaže Melanie Brinkmann, iz Helmholtz centra za istraživanje infekcija, dodajući da „nema šanse da će se to dogoditi uskoro“.

„Vlada je dala pogrešan signal ublažavanjem i plašim se da mnogi ljudi sada više ne shvataju virus ozbiljno i ponovo su u kontaktu sa mnogo više ljudi. Ukoliko se to dogodi, uskoro ćemo se pratiti na početak“, dodala je.

I virolog Chrisitan Drosten, koji savetuje nemačku vladu, u svom podkastu na regionalnom javnom servisu NDR ističe da bi drugi talas infekcije mogao da udari Nemačku mnogo jače od prvog. Kako ističe Drosten, virus nastavlja da se širi čak i sa aktuelnim merama, a ublažavanje mera je prerano.

Spiegel prenosi reči njegove koleginice Brinkmann koja kaže da Nemačka „zaostaje“ po pitanju digitalnih načina suočavanja sa pandemijom, ukazujuči na mobilne aplikacije za praćenje kontakata, koje bi pomogle da se mnogo brže pronađu osobe sa kojima je bio u kontaktu svaki novozaraženi i tako brže prekinu kanci infekcije. Ona smatra da bi na ograničen period u toku pandemije trebalo ublažiti zakone o zaštiti podataka.

‘Vakcina, pa onda putovanja’

„Za mene, aplikacije uz dosledno ponašanje stanovništva predstavljaju trenutno jedini način držanja pandemije pod kontrolom. Dakle, svi bismo morali da se ponašamo kako što smo to radili proteklih nekoliko sedmica. Po pravilu, morali biste da se redovno sastajete samo sa malim krugom ljudi“, ističe Brinkmann i dodaje da „sve dok možete da pratite kontakte, to pomaže da se zaustave stvaranje lanaca infekcije“.

Na pitanje Spiegela kada ćemo moći da odemo na putovanja sa grupom prijatelja, Brinkmann kaže da za to postoji samo jedan odgovor: „Kada bude postojala vakcina.“

Regionalna javna radiotelevizija Hessischer Rundfunk na svom portalu Hessenshau objašnjava kako uopšte funkcionišu pomenute aplikacije, ali i prenosi zabrinutost profesora prava Alexandera Rossnagela kada je u pitanju zaštiti podataka korisnika.

„Prikupljanje podataka mora se svesti na minimum“, ističe Rossnagel i dodaje da je za to neophodna transparentnost i kontrola.

Hessenshau prenosi kako Rossnagel smatra da iz perspektive zaštite podataka ne bi trebalo korisiti korona applikacije, koje razvijaju Apple i Google. Osim toga, ovaj javni medijski servis sa sedištem u Frankfurtu ističe da pitanje aplikacija izaziva veliku kontroverzu među ekspertima te da je nekoliko naučnih instituta izašlo iz evropskog projekta razvijanja ove aplikacije, pre svega jer se nije slagalo sa idejom o centralizovanom skladištenju podataka.

‘Ekonomija bačena na koljena’

S druge strane, jedan od urednika dnevnog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung u autorskom komentaru kritikuje nemačke brige u vezi sa zaštitom podataka onih koji će korisititi ove aplikacije.

„Recimo da se Institut Robert Koch pretvorio u carstvo tame i hoće da sa dobijenim podacima uspostavi zdravstvenu diktaturu. Šta bi se desilo? Ustavni sud sud bi aplikaciju proglasio neustavnom, ugled instituta bi pao i vladajuće stranke bi izgubile glasove prvom prilikom“, ističe ovaj konzervativni dnevnik, dodajući da je „cilj pomoći ekonomiji koja je atrofijom društvenog života bačena na kolena, potom da kontrola na granicama Evrope bude opet suvišna i da se spreče desesi hiljada mrtvih i ogromna patnja“.

Kako ističe ovaj dnevnik „cela ova debata izgleda kao da se vojnici međusobno raspravljaju oko toga da li je njihov tenk prošao poslednji pregled vozila“.

Izvor: Al Jazeera