Medijska slika Francuske: Solidarnost s gladnima i priznavanje neznanja

Ovo do sada nije viđeno – “ne znam” kao da je postala ključna reč službe za komunikacije francuske Vlade. “Otvoreno pokazati svoje ne-znanje čak je postalo pravilo”, čudi se pariski dnevnik desnog centra L'Opinion.

Ima više načina da se kaže “ne znam”, primećuje autor analitičkog teksta o ovoj novoj pojavi pokazivanaj ne-znanja: “Uz pomoć grafikona, kao predsjednik Vlade Eduar Filip [Edouard Philippe] u nedelju; u četiri reči, kao ministar kulture Frank Rister [Franck Riester] u intervjuu za list Le Monde; prebacujući “loptu” na svoje kolege, kao ministarka Marlen Ssiapa [Marlene Schiappa] na talasima radija France Info; pokazujući da poseduje izvanredno bogat, rečnik kao Vladin portparol Sibiet Ndiaje [Sibeth Ndiaye]. U svakom od ovih slučajeva vidimo isto – Vlada se više ne usteže da kaže “ne znam”.

Autor se priseća da su u vremenima pre pandemije ljudi iz vlasti, kada ne znaju odgovor na pitanje, pribegavali okruglim “drvenim” formulama, ali nikome nije padalo na pamet da kaže “ne znam”.

“To je logično, jer znamo veoma malo o virusu. Ne postoji apsolutna istina o njemu i naučnici se oko mnogo čega ne slažu”, prenosi isti list komentar ministra zdravlja Olviea Verana [Olivier Veran].

“Možda je to način za ministre da pokažu da su oprezni, posle svih onih promašaja službe za komunikacije sa početka krize … kada je Sibiet Ndiaje [Sibeth Ndiaye], ne trepnuvši, objašnjavala da nije potrebno da nosimo maske”, razmišlja autor teksta u L'Opinionu.

Između 15.000 i 20.000 gladnih

Francuski premijer objavio je prošle nedelje da se Vlada priprema za postupno ukidanje vanrednog zdravstvenog stanja. Od tada, kako prenosi L'Opinion, pošto ne mogu da odbiju postavljena im pitanja, ministri ponavljaju “ne znam”. Ministar kulture kaže “ne znam” kada će biti otvoreni muzeji i bioskopi, ministarka Marlen Sciapa [Marlene Schiappa] odgovoara na pitanja sa “pa nisam ja ni premijer, ni ministar zdravlja”, i tako redom.

U drugom tekstu na istu temu L'Opinion objavljuje intervju sa Denijem Pengoom (Denis Pingaud), predsednikom kabineta Balise (Balises) za strateške komunikacije, koji kaže da ako vlast ponavlja da “ne zna” to ne može dugo da traje. Toliko dugo je javnost bila infanitilizovana u uverenju da vlast uvek zna da sada neminovno sledi razočaranje, smatra ovaj stručnjak.

U isto vreme sva štampa, skoro bez izuzetka, izveštava o krajnje dramatičnoj temi – sve je više onih koji ne mogu da prehrane svoju decu, jer su milioni ljudi ostali bez prihoda.

Poznati satrični nedeljnik Okovani patak (Le Canard enchaine), koji postoji već 100 godina i oduvek živi samo od svojih čitalaca, objavio je da “Glad, prava glad” preti delu stanovnika departmana Sen -Sen Deni (Seine-Saint-Denis), u pariskoj oblasti, i da je to je ono što brine (policijskog) prefekta Žorža Fransoa Leklera [Georges Fransois Lecler]. U pismu, koje list citira, upućenom šefu nadređene oblasne prefekture on kaže da se plaši nereda zbog gladi kao u siromašnim zemljama.

“Procenjujemo da će teškoća da se prehrane imati između 15.000 i 20.000 ljudi koji stanuju u favelama, mestima za hitno zbrinjavanje i u smeštajima za izbeglice i migrante”, piše prefekt Lekler i dodaje: “Obustava privremenih poslova, rada na crno, ilegalne trgovine… dovela je do brutalnog pada prihoda ionako siromašnog stanovništva u Sen-Sen-Deniju”. List prenosi procenu da su najviše pogođena deca i učenici koji više nemaju pristup školskim kantinama, gde su mnoga deca iz najsiromašnijih porodica imala glavni obrok.

‘Iskoristili priliku da podignu cijene’

U naselju Klissi su boa (Clichy sous bois) u ovom departmanu vlasti su kantinu jednog koledža pretvorile u “narodnu kuhinju”, u kojoj je deljeno 1.500, da bi mesec dana kasnije broj obroka morao da bude udvostručen.

Dnevni list l'Humanite objavljuje reportažu o solidarnosti građana iz departmana Val d Marn (Val-de-Marne), takođe u pariskoj oblasti, teško pogođenoj zarazom korona virusom. Reporter opisuje dugački red za mleko, u kome, na propisanoj udaljenosti, čekaju stanovnici kvarta Katr-site (Quatre-Cites), u kome žive uglavnom siromašniji građani. Već ih je 200, iako raspodela u opštinskoj sali počinje tek za sat vremena. “U zgradi tridesetak volontera – što poslanika, što opštinskih službenika – spremaju se da otpočnu da dele mleko i 700 korpi sa svežim voćem i povrćem”, opisuje reporter.

Ukupno je pet kvartova na spisku za raspodelu … dvadeset tona povrća i 2.500 litara mleka. “Sve nam ovo nedostaje”, kaže Hajet, pedesetogodišnjak. On čeka, zajedno sa Hurijom, koja dodaje: “Naročito mleko za decu.” U susedni supermarket više ne idu. “Imamo finansijskih problema, a u supermarketu je preskupo – iskoristili su priliku da podignu cene.” Malo dalje je Izabel. Nosi masku. Kaže da ne uspeva da veže kraj s krajem. Radi kao čuvar, zarađuje 1.300 evra, a stanarina koju mora da plati je 750 evra, izveštava reporter l'Humanitea.

Gradonačelnik Kristian Fotre (Christian Fautre), izabran kao kandidat sa liste Komunističke partije, kaže da je lokalni sindikat pripremio sve “prehrambene korpe” i da će nastaviti da traži mogućnosti da lokalni proizvođači voća i povrća pomažu onima koji ne mogu da se prehrane. Kaže da nema iluzija da će biti bolje posle napuštanja vanrednog zdravstvenog stanja. “Nejednakost se najbolje vidi po prehrambenom pitanju”, dodaje on.

Dnevnik Le Monde prenosi da je Vlada obezbedila 39 miliona evra za pomoć udruženjima građana, koja pokušavaju solidarno da pomognu onima koji nemaju dovoljno novca da se prehrane. “Nedelje prolaze, a redovi pred dobrotvornim kuhinjama su sve duži. Cilj je da omogućimo porodicama sa najskromnijim prihodima da žive dostojanstveno.”

‘Istina, smrt radi i nedjeljom’

Dnevnik Liberation govori o revoltu protiv policije u i istim ovim siromašnim kvartovima i izveštava da ima informacije o preteranoj upotrebi policijske sile još od početka uvođenja vanrednog stanja. Od kada je došlo do incidenta u kome je povređen jedan mladić na motoru, “koktel neredi” se prenose iz grada u grad uvek u kavrtovima gde je i ranije bilo socijalnih priblema: grupe uglavnom mladih ljudi bacaju “Molotovljeve koktele” na policijska vozila u naseljima u pariskoj oblasti, ali i u Tuluzu, Lionu, Strazburu…

U redovnoj rubrici Liberationa “Viđeno iz bolnice”, koju pod pseudonimom piše jedan lekar hitne pomoći u departmanu Sen-Sen-Deni, čitamo kako lekari i sestre njegove bolnice piju kafu na travnjaku ispred bolnice i čude se do suza. Ne mogu da veruju da je i taj čas došao da mogu da izađu, popiju kafu i naprave pauzu. Departman Sen-Sen-Deni najteže je u Francuskoj pogođen pandemijom korona virusa. Samo ovde i u departmanu O Ren (Haut Rhin, u prevodu Gornja Rajna), na istoku zemlje, u Alzasu, smrtnost je povećana za više od 150 odsto.

Kako je nebo plavo, kako je sunce prekrasno – dive se lekari i sestre srčući kafu. “Istina, smrt radi i nedeljom, ali ima nekoliko praznih soba”, i osoblje više ne trči, nego hoda… “Umesto 7.005 telefonskih poziva u vrhuncu krize, danas smo primili 1.900”, piše doktor u svom dnevniku, koji prenosi Liberation. Jedan njegov kolega misli da sad dolazi teška faza “ateriranja”, jer medicinske “trupe su iscrpljene. Da, a šta tek ako posle 11. maja krene drugi talas zaraze? Ovo smeće od virusa ostaje prava misterija”, govori professor čiji je pseudonim Mišel (Michel), zagledan u ekran sa krivuljama i modelima zaraze.

Izvor: Al Jazeera