Odlučuje li o COVID-bolnicama struka ili politika?

Sala u srednjoj školi u Šapcu sa 60 improviziranih dvokrevetnih soba, toplom vodom, televizorima, bežičnim internetom i grijanjem već dugo stoji prazna (?or?e ?eri? / Grad Šabac)

Da li biste pomogli građanima opštine u kojoj vaša stranka nije na vlasti ako od toga mogu da zavise zdravlje, pa i životi stanovnika te opštine?

Da li verujete da vlast u kriznim situacijama, opasnim po zdravlje i živote građana, donosi odluke na osnovu preporuka stručnjaka, a ne na osnovu političke podobnosti?

Kada prođe vanredno stanje i epidemija korona virusa i kada istraživači ponovo počnu da rade predizborne ankete o političkim stavovima građana Srbije (ako su ikada i prestajali), možda bi bilo zanimljivo videti i odgovore na ta pitanja. Oni bi možda pokazali stepen zbunjenosti, ali i ostrašćenosti građana Srbije i njihovih političkih predstavnika nakon svega što su ovi drugi izgovorili tokom marta i aprila.

Konkretan povod za ovakva pitanja mogao bi da bude i, najblaže rečeno, nesporazum između lokalnih vlasti u Šapcu i predstavnika državnih organa u vezi sa formiranjem privremene bolnice za smeštaj lakše obolelih pacijenata od bolesti KOVID-19 u tom gradu, iz kojeg je, na osnovu dosadašnjih izjava aktera ove priče, teško shvatiti da li Šapcu zaista nije potrebna privremena KOVID-bolnica ili republička vlast odbijanjem da joj dâ dozvolu zapravo kažnjava lokalnu vlast u tom gradu, koju čine njeni politički protivnici. Kao što nije jasno ni ko i po kom kriterijumu odlučuje o formiranju takvih bolnica.

“Mi smo to odlučili onog trenutka kad smo videli kuda to sve može da ode. Naša ideja je bila da se spremimo za najgori scenario. Tu odluku smo doneli na osnovu predloga zdravstvenog tima. Štab za vanredne situacije Šapca je odlučio da uđe u jedno takvo opremanje, na osnovu svih tih koraka koje smo preduzeli”, objašnjava za Al Jazeeru gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, navodeći da pomenuti zdravstveni tim, osim njega i načelnika gradske uprave, čine i direktor Opšte bolnice u Šapcu, direktorka lokalnog Doma zdravlja, predstavnik šabačkog Zavoda za javno zdravlje i glavni okružni sanitarni inspektor.

Direktor Zavoda za javno zdravlje Šapca Branko Vujković za Al Jazeeru kaže da je nakon sastanka načelnika Okružnog štaba za vanredne situacije Vladana Krasavca sa šefovima lokalnih štabova za vanredne situacije predloženo da sve lokalne samouprave opredele potencijalne objekte za bolnice za smeštaj lakše obolelih, ali u pisanom odgovoru ne navodi kada je taj sastanak održan.

Vujković dodaje da su posle tog sastanka stručnjaci iz Zavoda 3. aprila, nakon obilaska objekata koje su predložile lokalne samouprave, izradili predlog plana organizacije rada privremene bolnice, koji je dostavljen gradskim štabovima iz Loznice i Šapca.

Sumnje u pristranost Vojske Srbije

Po tom predlogu je i opremljena sportska sala Srednje ekonomske škole u Šapcu za prihvat lakše obolelih pacijenata, kaže Zelenović. On je, međutim, još 26. marta od Ministarstva odbrane zatražio da Vojska Srbije tom gradu privremeno ustupi 300 vojničkih kreveta za opremanje alternativnih objekata za smeštaj lakše obolelih od korona virusa. U to vreme na društvenim mrežama još se ređaju brojni negativni komentari na odluku da će na Beogradskom sajmu biti smeštani svi pozitivni na korona virus, naročito posle objave prvih fotografija tog prostora, u kojem su pripadnici vojske postavljali krevete.

Iz Generalštaba Vojske gradonačelniku Šapca su odgovorili da ne mogu da izađu u susret molbi jer nemaju dovoljno kapaciteta. Iz Ministarstva odbrane Zelenovićevu izjavu da nadležni u Šapcu nisu odmah počeli da opremaju jer su “čekali odgovor Ministarstva odbrane vezan za krevete i ostalu opremu koju vojska, inače, daje za druge gradove” ocenili su tendencioznom, dodajući da Vojska Srbije krevete raspodeljuje tamo gde to naredi republički Krizni štab i da su zato isti zahtev odbili i Zrenjaninu, Prokuplju i Čačku.

U tom trenutku za privremeni smeštaj obolelih predviđeni su samo Beogradski i Novosadski sajam, kao i hala Čair u Nišu.

Prve fotografije opremanja Beogradskog sajma za smještaj pacijenata oboljelih od korona virusa izazvale su dosta negativnih komentara na društvenim mrežama

Gradska vlast u Šapcu potom saopštava da će sama nabaviti krevete i ostalu neophodnu opremu. Kada je opremljen, gradonačelnik Zelenović se 13. aprila ponovo obraća nadležnim državnim organima, ovog puta premijerki Ani Brnabić, kao predsednici Kriznog štaba, i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, tražeći dozvolu za rad tog objekta. Odgovor još nije dobio.

“Činjenica da vi nešto uradite, a onda deset dana nemate odgovor premijerke pokazuje nebrigu i zanemarivanje 120.000 Šapčana u situaciji u kojoj smo mi uradili nešto što se inače radi po Srbiji i želeli da obezbedimo najbolje uslove ljudima koji su oboleli u Šapcu, a ima ih 16 smeštenih na Beogradskom sajmu i 21 u bolnicama u Beogradu, koji će takođe završiti na Sajmu. Ali njima se to ne dozvoljava”, kaže Zelenović, dodajući da je 11 zdravstvenih radnika iz Šapca sa lakšim simptomima smešteno u KOVID-bolnicu namenjenu lekarima u obližnjoj Banji Koviljači.

Zelenović veruje i da u Šapcu ima još ljudi koji su bili u kontaktu sa obolelima i možda i sami imaju imaju virus, ali ne i simptome, a ne žele da se prijave upravo da ih ne bi slali na Beogradski sajam. Smatra da bi se pre prijavili, kad bi znali da će ih smestiti u šabačku privremenu bolnicu. 

Tako sad potpuno opremljena sala, sa 60 improvizovanih dvokrevetnih soba, toplom vodom, televizorima, bežičnim internetom i grejanjem, danima stoji prazna. Ipak, pozitivni komentari na tako uređen prostor nisu izostali, kao ni poređenja koja nisu išla u prilog onom na Beogradskom sajmu, što je neke navelo na pomisao da tu treba tražiti razloge što šabačka alternativna bolnica nije dobila dozvolu za rad.

COVID-bolnica samo ‘za svaki slučaj’

Direktor šabačkog Zavoda za javno zdravlje Branko Vujković, međutim, tvrdi da je predlog plana za organizaciju privremene bolnice za smeštaj lakše obolelih “donet u cilju bolje pripremljenosti lokalnih samouprava na eventualnu eskalaciju epidemiološke situacije i bržeg i boljeg odgovora lokalnih štabova”.

Šabac trenutno nije ni među prvih deset gradova u Srbiji po broju obolelih od korona virusa, a za poslednja četiri dana, zaključno sa 22. aprilom, registrovan je samo jedan novooboleli. Od početka epidemije ukupno 70 (ako je verovati podacima republičkog Kriznog štaba), odnosno 60, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Šabac.

Preciznije rečeno, tek ako grad Šabac i okolne opštine postanu žarište infekcije korona virusom, u skladu sa epidemiološkim kriterijumima, odlukom republičkog Kriznog štaba organizovao bi se rad bolnice za smeštaj lakše obolelih, navodi Vujković, dodajući da je, prema predlogu Zavoda, predviđeno da po smeni budu minimum dva lekara, četiri medicinska tehničara i dve spremačice. 

Po kojem se kriteriju otvaraju COVID-bolnice?

Objašnjavajući zbog čega još nema dozvole za privremenu KOVID-bolnicu u Šapcu, vojvođanski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković je rekao i da nije moguće organizovati da se privremene bolnice uspostave u svakom gradu jer takve bolnice zahtevaju veliki broj zdravstvenih radnika, te da Srbija ima tri velike izolacione privremene bolnice, u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, i da su one pod direktnim upravljanjem tri najveća klinička centra”.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, međutim, dodaje da je Gojković tom prilikom prećutao da postoje privremene bolnice u Kraljevu, Kruševcu i Novom Pazaru. “A tamo je bilo manje obolelih nego u Šapcu. U Kraljevu ih je bilo manje od 50.”

Iz republičkog Kriznog štaba, na koji su nas uputili iz Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, nismo dobili odgovor ko i po kojim kriterijumima donosi odluke o formiranju privremenih KOVID-bolnica. A iz dostupnih podataka teško je razumeti.

Odluku o onoj u Srednjoj medicinskoj školi u Novom Pazaru donela je Vlada Srbije nakon što je to mesto proglašeno novim žarištem korona virusa i ona je objavljena u Službenom glasniku i na sajtu Vlade. Broj zaraženih, prema podacima republičkog Kriznog štaba, za četiri je veći nego u Šapcu.

Međutim, privremena bolnica je formirana i u Kruševcu (u Hali sportova), ali te odluke nema na sajtu Vlade. Sa druge strane, broj zaraženih u Kruševcu je dvostruko veći od onog u Šapcu, a broj stanovnika približno isti. Opet, u Paraćinu, koji ima dvostruko manje stanovnika od ta dva grada, ali i dvostruko više obolelih nego Šabac, nije formirana privremena bolnica, niti je Krizni štab tog grada, čiji je gradonačelnik Saša Paunović takođe opozicija SNS-u, to tražio.

Za razliku od Kragujevca, na čijem je čelu Radomir Nikolić, sin osnivača SNS-a Tomislava Nikolića, koji je još 7. aprila podneo inicijativu državnim organima za otvaranje privremene bolnice u tom gradu nakon porasta broja obolelih u okruženju da bi pre dva dana saopštio da su državni organi procenili da za tim nema potrebe. U ovom gradu su do sada registrovane 84 obolele osobe.

“Da li je svrsishodno angažovati više od 20 zdravstvenih radnika sa kompletnom logističkom podrškom da se brine o 20 lako obolelih Šapčana? Da li je svrsishodno tražiti od Kriznog štaba da odobri bolnicu za smeštaj lako obolelih u mestu u kome nije žarište virusa? Da li je svrsishodno otvarati bolnicu za smeštaj lako obolelih u Šapcu ako šabačka bolnica ima spremno i slobodno 200 postelja za prihvat potencijalnih pacijenata pozitivnih na KOVID-19?”, pita Vujković, dodajući da je struka na ta pitanja više puta dala odgovor.

Da je takav odgovor ranije dat na nekoj od konferencija za medije republičkog Kriznog štaba ili makar da se nije menjao, možda bi bilo manje razloga za sumnju da umesto struke ipak politika daje odgovor. Jer, ne treba zaboraviti, Šabac je godinama trn u oku Srpske napredne stranke kao jedna od retkih lokalnih samouprava u kojima nije na vlasti i neretko su naprednjaci optuživani da ne biraju sredstva da to stanje promene. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da političke motive ne treba sasvim isključiti ni kad je reč o Zelenoviću, s obzirom na to da je njegova stranka Zajedno za Srbiju odustala od bojkota lokalnih izbora i učestvovaće na njima po ukidanju vanrednog stanja, pa opremanje privremene bolnice posmatraju kroz tu prizmu.

Problem prvo infektolog, pa nekompetentnost

Međutim, direktor šabačkog zavoda ne pojavljuje se na konferencijama za novinare lokalnog Kriznog štaba, pa se o toj temi najpre izjasnio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je 15. aprila na pitanje zašto još nema odgovora na zahtev šabačkog Štaba za vanredne situacije da privremena bolnica za smeštaj osoba sa lakšim simptomima zaraze korona virusom počne sa radom odgovorio da je razlog to što trenutno nema infektologa na raspolaganju koji bi tu radio.

Zelenović se dva dana kasnije oglasio porukom da je našao infektologa, ali da ne može da dobije ministra Lončara. Na pitanje gde je, usred epidemije, našao slobodnog infektologa Zelenović za Al Jazeeru kaže da ga je našao u drugom gradu, ne otkrivajući lokaciju.

“Tamo nije raspoređen na tim poslovima nego radi druge stvari, što je neshvatljivo, ali tako je. Onda sam ja kontaktirao taj dom zdravlja gde on sada radi, ali mi je rečeno da njegov eventualni premeštaj zavisi od toga da li bi se Ministarstvo zdravlja složilo sa tim. I zato sam kontaktirao ministra, da pitam možemo li da dobijemo tog lekara”, kaže Zelenović, dodajući da se u predlogu organizacije privremene bolnice, koji je uradio Zavod za javno zdravlje Šabac, nigde i ne pominje infektolog.

“O konkretnoj kadrovskoj strukturi svake pojedinačne bolnice za smeštaj lako obolelih odluku bi doneo zdravstveni tim Kriznog štaba Republike Srbije onog momenta kada bi bila formirana u skladu sa epidemiološkim kriterijumima”, objašnjava direktor Zavoda Vujković za Al Jazeeru.

“Međutim, posle se ispostavilo da nije problem infektolog nego naša nekompetentnost”, dodaje gradonačelnik Šapca.

Kakve veze ima korona virus s izborima?

I, zaista, već sutradan na redovnoj konferenciji za novinare republičkog Kriznog štaba član tog tela i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković na pitanje kada će šabačka privremena bolnica dobiti dozvolu za rad, s obzirom na to da je nađen infektolog, rekao je da štabovi za vanredne situacije gradova nisu nadležni, a, “da se niko ne uvredi, nisu ni medicinski kompetentni da organizuju takav vid i proces lečenja”.

Istina, Gojković je rekao i da se takve bolnice formiraju po dobijanju zaključka Kriznog štaba Vlade Republike Srbije nakon što stručna lica u tom štabu procene epidemiološku situaciju i broj obolelih, ali taj deo odgovora je ostao u senci njegove ocene o kompetentnosti.

Posle svega ne treba da čudi ako sada deo javnosti počne da veruje da je čitav slučaj “šabačke KOVID-bolnice” zapravo Zelenovićev predizborni marketing, koji je trebalo da biračima pokaže da je i bez pomoći Beograda u stanju da građanima pruži ono što im je potrebno. Bez obzira na to što su Šapčani zaista i pre Beograđana dobili maske i sredstva za dezinfekciju, koje je gradska vlast, kako je saopštila, podelila iz svojih rezervi.

Sa druge strane, ne treba se čuditi ni ako drugi deo javnosti iz ovog slučaja izvuče pouku da je to što republička vlast ne prihvata molbe šabačkog kriznog štaba zapravo poruka Šapčanima da paze kako će glasati na predstojećim izborima jer im u budućnosti od toga možda i život može da zavisi.

I jedan i drugi zaključak u ovakvoj situaciji gde je poverenje građana u predstavnike vlasti od presudne važnosti može biti opasan, naročito ako posluži kao osnov da se dovode u pitanje i neke druge mere u borbi protiv epidemije, uz izgovor da se to sve ionako radi iz političkih razloga.

Izvor: Al Jazeera