Medijska slika: Zaoštravanje između Francuske i Kine – bez maski

Svi francuski mediji danas prenose da se Pariz pridružio Londonu i Washingtonu u kritikama upućenim na adresu Kine. Makron je u intervjuu za britanski Fajnenšal tajms ocenio da nije sasvim jasno kako su kineske vlasti postupale tokom epidemije korona virusa.

“Očigledno ima stvari koje su se dogodile, a koje ne znamo”, rekao je Makron, uz napomenu da ne treba “biti naivan”.

Nekoliko dana ranije pariski konzervativni dnevnik Le Figaro izvestio je da je ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan pozvao kineskog ambasadora Lu Šajea u Parizu zbog toga što su na sajtu kineske ambasade objavljene netačne i uvredljive informacije.

Figaro izveštava da je “bez sumnje” ambasador autor “pisma jednog diplomate u Parizu” objavljenog na sajtu Ambasade u kojem se zemlje Zapada optužuju da su u početku epidemiju korona virusa smatrale za “mali grip”, a osoblje domova za stare da je, navodno, napustilo svoje štićenike i veliča kinesku pobedu nad virusom.

Napetost između Francuske i Kine

Pariski centristički dnevnik Le Mond prenosi u petak na spoljnopolitičkim stranama da se “Vašington, Pariz i London brinu zbog nepoznanica u vezi sa poreklom virusa”. List podseća da se u Vuhanu preispituju zvanični podaci o broju preminulih od zaraze i da kruže spekulacije o tome da je virus “izmakao” iz laboratorije.

“Visokobezbedna laboratorija iz Vuhana, čija je izgradnja počela 2011, napravljena je uz pomoć Francuske.”

Le Mond podseća da je francuski premijer Bernar Kazenev u februaru 2017. išao u Vuhan i da je tom prilikom laboratorija opisana kao “glavni element francusko-kineske saradnje u domenu prevencije i borbe protiv infektivnih bolesti”. Le Mond izveštava da je poslednja francuska diplomatska poseta toj laboratoriji zabeležena 24. januara 2018, kada su francuskog konzula u Vuhanu primili rukovodioci laboratorije i francuski ekspert koji ima savetodavnu funkciju.

Liberasjon, dnevnik levog centra, često okrenut socijalnim temama, objavljuje tematski spoljnopolitički blok naslovljen “Kina – od državne laži do pandemije”, uz podnaslov: “Od 14. do 20. januara kineski zvaničnici tvrdili su da je korona virus nisko zarazan, a u isto vreme su u tajnosti pripremali plan borbe protiv epidemije. Pod uticajem Pekinga, Svetska zdravstvena organizacija hvalila je ‘transparentnost'” (Kine).

“Napetost između Francuske i Kine – sada bez maske”, objavljuje na prvoj strani L'Opinijon, francuski dnevni list desnog centra, izrazito neoliberalne orjentacije, povodom pozivanja kineskog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova u Parizu.

Nema povjerenja

U nadnaslovu stoji “Uprkos našoj zavisnosti od Pekinga u borbi protiv korona virusa, nema poverenja u odnosima dve zemlje” (Francuske i Kine). To je aluzija na činjenicu da Francuska još nema dovoljno maski i da je isporuka dve milijarde poručenih komada najavljena tek za kraj juna.

Na prvoj strani L'Opinion donosi karikaturu: Veliki panda (simbol Kine) sa crvenom kapicom i spuštenom maskom oštri nož, a mali uplašeni petao (simbol Francuske), takođe sa spuštenom maskom, sa izrazom očajanja prigovara “Upozoravam vas – obraćajte mi se drugačijim tonom”.

“Makron poziva na uspostavljanje indo-pacifičke linije saveza. Peking sumnjiči Pariz da je isuviše vezan za SAD, svog glavnog strateškog saveznika”, piše autor opširnog članka u tom listu, u tematskom bloku posvećenom odnosima sa Kinom.

L'Opinijon donosi i tekst svog saradnika iz Italije pod naslovom “Italijani su se probudili evroskeptički i prokineski orijentisani”. Pre nego što će upozoriti da “kinesko prijateljstvo nije besplatno” i da je učinio veliku grešku ko to zanemari, autor citira kineskog ambasadora u Italiji, koji je za italijanski list La Republika izjavio: “Kina je spremna da bude čuvar svetskog poretka i ta koja će poboljšati globalnu ekonomiju”. U istom tekstu autor ocenjuje da je SAD, koji uvek budno prati šta se dešava u Italiji, sada zabrinut. Italija ima veliku stratešku važnost, na njenoj teritoriji je šest američkih baza. Ona u Napulju sedište je komande američke mornarice u Evropi i generalštaba Šeste flote.

Zaoštravanje odnosa sa Kinom nije ostavilo u senci ključnu brigu Francuza – da li je opasno planirati postupni izlazak iz vanrednog stanja, koji je Makron najavio za 11. maj.

“Francuzi su za početak postepenog izlaska iz vanrednog zdravstvenog stanja, ali su protiv povratka đaka u škole”, piše tim povodom Le Figaro.

Pitanja bez odgovora

Kao i većina medija, i taj list podseća da je zatvaranje škola bilo prva mera koju je vlada preduzela u borbi protiv zaraze zato što je dokazano da su deca veliki prenosioci virusa, i to bez simptoma. Dr Patrik Bi, predsednik nacionalnog saveta lekarske komore, ocenjuje da bi prerano vraćanje društva u normalan tok moglo da “nam donese novi talas epidemije”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Figaro objavljuje listu od 15 pitanja na koja za sada još nema sasvim preciznog odgovora. Naprimer, da li će posle 11. maja svi morati da nose maske i da li će tih maski biti dovoljno? Da li će svih testova biti dovoljno i da li će sve to biti plaćeno od socijalnog osiguranja? Takođe, predsednik je rekao: “Mi ćemo 1. maja biti u mogućnosti da testiramo sve koji imaju simptome.” To je rađeno i ranije, Francuska je testirala samo građane sa simptomima. Ostaje nejasno kako će deca poći u školu kada se zna da i bez simptoma prenose virus.

Pariski dnevnik Ožurdui na istu temu donosi upozoravajući naslov “Opasna strategija?” List, između ostalog, postavlja pitanje “Imamo li testove koji su dovoljno sigurni da bi smo organizovali postupan izlazak iz zdravstvenog vanrednog stanja?” U tekstu naslovljenom “Izazov testiranja” autor podseća: “Za sada su ORL testovi u Francuskoj sigurni samo 70 odsto, a serološki testovi (koji ispituju da li imamo dovoljno antitela posle preležane infekcije) još su manje pouzdani. Da bismo shvatili koliko je ovaj problem značajan setimo se da je Španija u martu kupila od Kine 65 hiljada neispravnih testova i da je francuska gimnazijalka Julie, iz oblasti Essonne, stara 16 godina, u martu preminula od infekcije korona virusom nakon što su dva testa dala negativan nalaz.”

Relokalizacija

Mediji svih orijentacija sada govore o “relokalizaciji” – povratku proizvodnje iz Azije i udaljenih zemalja u Francusku ili obližnju teritoriju na Starom kontinentu. Evropa iz Kine uvozi 60 do 80 odsto aktivne supstance neophodne za proizvodnju lekova.

Konzervativni Le Figaro u svom tematskom bloku “Kako je Zapad prestao da proizvodi sopstvene lekove” objavljuje intervju sa Rouzmeri Gibson, biofarmaceutkinjom, koja kaže: “Ta zdravstvena zavisnost (od Kine) bila je skrivana od javnosti”. Autorka knjige u kojoj otkriva kolika je zavisnost američke farmaceutske industrije od Kine, ona tvrdi: “Kinezi ne bi stigli dotle da nisu praktikovali masovni damping (cena)”.

Le Progres, lokalni francuski list za oblast Liona, konstatuje da su sada svi za relokalizaciju – i sindikati i Vlada i predsednik. U antrfileu teksta posvećenom “relokalizaciji” autor podseća na tešku sudbinu fabrike “Spirijan de Plentel” iz Bretanje (zapad Francuske), koja je morala da zatvori vrata  prošle godine iako je bila poslednja fabrika respiratornih maski. Ta fabrika danas je simbol uništavanja domaće industrije u ime globalizacije. Sindikati govore o državnom skandalu i o tome kako je američka multinacionala “Hanivol” otkupila to preduzeće 2010. da bi ga zatim zatvorila, prethodno uništivši u jednom otpadu najmodernije mašine za proizvodnju medicinskih maski i medicinske zaštitne odeće, koja sada toliko nedostaje u francuskim bolnicama. Grupa bivših radnika obratila se sada Vladi sa projektom osnivanja kooperativne zadruge i ponovnog pokretanja proizvodnje.

Problemima nikad kraja – zato Ožurdui poručuje: “Ne čupajte kosu”, objavljujući, u nešto “lakšoj” rubrici nego ostale, savete čuvenog frizera koji se zove David Male. On živi između Pariza i Njujorka i brine o frizurama zvezda iz šoubiznisa. Kaže da, ako imate frizuru sa pramenovima u ovo vreme kada ne možete kod frizera, savet je “i molba” da ništa ne radite sami. I još: “Perite kosu što ređe, evo, ja je nisam prao  već 15 dana, samo je isperem vodom bez šampona”. Da, da, dobro ste pročitali.

Izvor: Al Jazeera