Medijska slika: Njemačka očekuje ublažavanje mjera

Za Nemce je ovo definitivno jedan sasvim neuobičajeni početak uskršnjih praznika, ali nemačka kancelarka Angela Merkel nije želela juče da Nemcima daje lažnu nadu da će uskoro sve biti gotovo. Štaviše, Merkel je pred Veliki petak Nemcima saopštila da mogu da budu “srećni” što su izbegli mnogo strožije mere kao one u Francuskoj, Španiji ili Italiji.

“Ovaj Uskrs biće drugačiji od onoga na što smo naučeni. Rado bih, uz mnogo veselja, bila ta koja će prva da vam kaže: ‘Sve je kao što je bilo pre, možemo da nastavimo dalje.’ Ali, nažalost, nije tako”, rekla je ona nakon sastanka kriznog kabineta, prenose nemački mediji.

“Moramo ostati fokusirani jer je situacija još osetljiva. Lakomislenošću možemo brzo da uništimo ono što smo ostvarili. I dalje moramo da budemo vrlo oprezni.”

O eventualnom ublažavanju mera za suzbijanje epidemije kancelarka i premijeri 16 nemačkih pokrajina procenjivaće posle praznika, i to 14. aprila, kada će Nemačka saznati da li će doći do ublažavanja mera, koje važe do 20. aprila, kada se završava uskršnji školski raspust.

Opozicija više neće da šuti

Iako kancelarka beleži rekordnu popularnost zbog njenog stabilnog i smirenog kriznog menadžmenta, najtiražniji nemački tabloid Bild prenosi kritike koje iznosi šef nemačkih liberala (FDP) Kristijan Lindner, zahtevajući da se posle Uskrsa uspostavi “nova ravnoteža između slobode i bezbednosti”.

“Vreme tišine opozicije polako se primiče kraju nakon što je država toliko dugo zatvorena”, rekao je za Bild Lindner, žestoko kritikujući kako savezna vlada komunicira sa građanima. “Imam utisak da se Vlada obraća svom suverenu – a to su građanke i građani ove zemlje – kao prema deci koja su ostavljena u mraku, pa im sada priča kako će stvari dalje ići.”

Istakao je da “način na koji je naša sloboda sada ograničena svakim danom postaje sve manje proporcionalna” te da to mora da se promeni posle Uskrsa. Kaže da je Merkel u svom govoru upala u “režim u kojem nema alternativa”, a da on smatra da “ništa nije bez alternativa” te da je aktuelna strategija bila najbolja alternativa pre tri nedelje, što ne mora da važi za narednih 14 dana.

Ankete, pak, ukazuju da ubedljiva većina građana Nemačke podržava produženje aktuelnih mera, a ne prerani prelazak na njihovo ublažavanje. Istraživanje javnog mnenja, koje je sproveo i objavio ZDF, drugi kanal nemačkog javnog servisa, pokazuje da čak 88 odsto Nemaca odobrava način na koji Vlada postupa u rešavanju korona krize, a da postupke kancelarke Merkel odobrava 80 odsto anketiranih.

Gdje su male šanse za prenošenje virusa?

Lindner, ali i premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet, koji je obećao ublažavanje mera, poziva se na studiju urađenu u okrugu Hajnzberg, gde je zapravo nastalo prvo pravo žarište korona virusa u Nemačkoj.

Prema toj studiji, koju je uradio profesor Hendrik Štrek, direktor Instituta za virologiju Univerziteta u Bonu, stopa smrtnosti je 0,37 odsto, što je višestruko niže od stope od 2,1 odsto izračunate na osnovu broja umrlih i registrovanih slučajeva zaraze.

Kako prenosi konzervativni dnevnik Velt, studija je utvrdila da je najveći broj ljudi u Hajnzbergu zaražen zbog bliskog kontakta sa već inficiranom osobom, i to u znatnom periodu, a ne od dodirivanja površina na kojima ima virusa. Sa druge strane, Štrek kaže da virus može da “živi” na različitim površinama i do sedam dana, ali da on veruje da je mala šansa da se neko zarazi zbog dodirivanja tih površina, što je suprotno preporukama brojnih međunarodnih organizacija.

“(Za ovaj način prenošenja) bilo bi neophodno da se neko nakašlje u ruke i momentalno dodirne kvaku, a zatim odmah druga osoba uhvati kvaku i potom dodirne svoje lice”, rekao je Štrek, a prenosi Velt.

Osim toga, Štrek navodi da na ozbiljnost zaraze kod odraslih koji nisu u rizičnim grupama očigledno utiče količina patogena koje su pokupili od inficiranog. Drugim rečima, oni koji stalno drže distancu, pa čak i ako neko kašlje u njihovom pravcu, mogu, tvrdi taj profesor, da dobiju samo blage simptome bolesti.

Uprkos njegovoj tvrdnji da kupovina u prodavnicama, odlazak frizeru i ručavanje u restoranima i kafićima neće povećati rizik od prenošenja, načelnik okruga Hajnzberg kaže za Welt da primenjene restriktivne mere imaju efekta i da je “Hajnzberg izbegao veliku katastrofu”.

Sukob virologa

Levičarski orijentisan Tagescajtung piše, pak, o “sukobu virologa” te da je Kristijan Drosten, glavni virolog berlinske bolnice “Šarite” i savetnik nemačke vlade, “uništio tračak nade koji je prethodno proširio njegov kolega Štrek”.

List navodi da je Drosten izneo sumnje u ozbiljnost prilikom uzimanja uzoraka, testiranja i interpretacije podataka te da ne može ništa da se zaključi samo na osnovu Štrekovih reči jer studiju u pisanoj formi još nije predao naučnoj zajednici.

Drosten je, pak, saglasan sa tim da ko god je preležao COVID-19 više nije u riziku da će biti zaražen te da bi, na primer, mogao da radi bez maske na prijemnom šalteru klinike.

Kako je na televiziji Feniks u direktnom prenosu najavio Lotar Viler, prvi čovek Instituta “Robert Koh”, koji je zadužen za praćenje pandemije, naredne sedmice biće započeta velika reprezentativna studija na nivou cele države u nameri da odgovori na tri pitanja: prvo, koliko je ljudi u Nemačkoj, registrovanih ili ne, već bilo zaraženo korona virusom i da li su sada imuni na njega, drugo, kolike su razmere tzv. asimptomatskih slučajeva, tj. onih koji ni ne znaju da su inficirani jer nemaju simptome, i treće, koliko je ljudi zaista umrlo od te infekcije, a ne od neke druge paralelne bolesti.

Prema njegovim rečima, odgovori na ta pitanja će ne samo pomoći boljem razumevanju ove bolesti nego i boljem procenjivanju koje su mere prevencije neophodne.

Nemački ministar zdravstva Jens Špan u intervjuu za ekonomski dnevnik Handelzblat objasnio je da se vidi “pozitivni trend”, ali da broj novozaraženih u Nemačkoj i dalje ne dozvoljava da u ublažavanju mera sledi Austriju.

Polovina zaraženih ponovo zdrava

Prema poslednjim podacima (10. aprila u 11 časova), u Nemačkoj je više od 118.000 ljudi bilo inficirano korona virusom, od kojih je više od 2.600 preminulo, a više od 52.000 ih je ponovo zdravo. Budući da se epidemiološka kriva ispravlja, mnogi se pitaju šta će se desiti ako broj aktivnih slučajeva i dalje bude usporavao.

“Ako se to dogodi, onda ćemo posle uskršnjih praznika razgovarati sa pokrajinskim premijerima o postepenom vraćanju u normalnost”, rekao je Špan, dodajući da je za njega važna reč “postepeno”. “Neće biti dobro ako se sve vrati u normalu u jednom danu.”

Kako će ublažavanje mera u Nemačkoj najverovatnije izgledati otkrio je dnevni list Tagesšpigl, koji je imao uvid u interni dokument nemačke vlade. U tom dokumentu se navodi da će pandemija verovatno trajati sve do 2021, ali da ona može da bude pod kontrolom i bez “ekstenzivnog zatvaranja u kuće”.

Tagesšpigl navodi da će, prema tom planu, najpre biti ponovo otvorene neke prodavnice i restorani, a u nekim regionima je moguće da ponovo budu otvorene i škole. Veliki događaji i privatne žurke će ostati zabranjeni za duži period, a kao vid prevencije novog rasta broja obolelih u dokumentu se predlaže uvođenje obaveznog nošenja zaštitnih maski u autobusima, vozovima, fabrikama i ostalim javnim zatvorenim prostorima.

U vladinom dokumentu se navodi da stopa prenošenja infekcije mora biti snižena na ispod 1,0, tj. da jedan inficirani uspeva da prenese virus u proseku na manje od jedne osobe.

Prema rečima direktora Instituta “Robert Koh”, u Nemačkoj je trenutno ta stopa reprodukcije infekcije korona virusa između 1,2 i 1,5.

Izvor: Al Jazeera